Većina poginulih u saobraćaju na području Kraljeva stradala je van grada, ali se u gradu događa najveći broj saobraćajnih nezgoda. Najrizičnije gradske ulice se jasno izdvajaju…
Od januara do kraja novembra ove godine na području Kraljeva dogodila se 421 saobraćajna nezgoda, što je 8% više nego u istom periodu prošle godine. Međutim, 2020. godina nije pravi reper, jer je zbog vanrednog stanja i pandemije prošle godine bio znatnomanji intenzitet saobraćaja. Zato se može reći da je stanje bezbednost saobraćaja na nivou iz prethodnih godina, s tim što su neki pokazatelji povoljniji – ocenjuje major policije Ivan Vučetić, komandir Saobraćajne policijske ispostave Kraljevo.
Gledajući po posledicama na ljudske živote, situacija je ove godine bila nešto malo bolja nego prošle: poginulo je 13 osoba (prošle godine 14), teške telesne povrede zadobilo je 48 ljudi (54 u 2020.godini), a 207 lica je prošlo sa lakšim telesnim povredama (prošle godine 226). Za jedanaest meseci u saobraćaju je ukupno povređeno 255 ljudi, 25 manje nego prošle godine.
Pogledajte VIDEO
Gde i zašto ljudi ginu i šta se preduzima?
Većina nezgoda sa smrtnim ishodom dogodila se van grada. Evo nekih od lokacija:
– Polumir (izletanje u krivini bez kontakta sa drugim vozilom);
– Milavčići (stradao biciklista);
– Lađevci (neustupanje prvenstva prolaza);
– Kamidžorski most (biciklista)
– Adranska (sletanje sa puta);
– Bare na Ibarskoj Magistrali (prelazak u levu traku).
Ivan Vučetić kaže da se na osnovu analize saobraćajnih nezgoda kontrola saobraćaja usmerava tamo gde su najveći rizici:
– Analiziramo mesto i vreme kada se nezgode događaju, uticajne faktore i na osnovu toga određujemo vreme i način kontrole. Naš cilj je da usporimo saobraćaj putem radarske kontrole, korišćenjem civilnih vozila bez obeležja i angažovanjem specijalnih vozila tzv. presretača. Na deonici Ibarske magistrale od Tavnika do Bojanića naše patrole su tamo gde su nepregledne krivine i najčešće nepropisna preticanja. Prekršaje uglavnom čine vozači u tranzitu, jer lokalni znaju za kontrole i bolje poznaju put.
Zato od 22.385 otkrivenih saobraćajnih prekršaja četvrtinu – 5.792 – čini sankcionisanje prekomerne brzine. Kontroliše se i pasivna bezbednost, pa 15% otkrivenih prekršaja čini nevezivanje sigurnosnog pojasa.
Većina nas s razlogom smatra da je najugroženija tamo gde je najgušći saobraćaj, u gradu ili na „magistrali“, pa se tuda i krećemo sa više pažnje, i kao vozači i kao pešaci. Nažalost, pažnja popušta na lokalnim putevima, što je za troje Kraljevčana bilo pogubno, oni su poginuli daleko od gradske vreve i magistralnih puteva:
– Gornji Lađevci (stradao traktorista nakon prevrtanja traktora);
– Dželep iznad Ušća (prevrtanje putničkog vozila na lokalnom putu);
– Iznad Studenice teretno vozilo je prilikom manevrisanja usmrtilo pešaka.
– U ovakvim slučajevima saobraćajna policija nema velike mogućnosti za delovanje. Na primer, traktoriste kontrolišemo na državnim i lokalnim putevima, ali oni uglavnom stradaju na šumskim i poljskim, na nepristupačnim mestima. Za ovakve situacije važno je edukativno delovanje i podizanje svesti vozača, biciklista i pešaka – kaže Vučetić.
Analiza podataka o poginulima pokazuje da je među njima troje pešaka koji su stradali na gradskim ulicama: na jednu osobu na pešačkom prelazu je naleteo moticiklista, a čak dvoje je stradalo u Ulici Dimitrija Tucovića i to van pešačkog prelaza.
U sva tri slučaja stradale su odrasle osobe, a ono našta portal KRUG skreće pažnju jesu i odrasli koji pretrčavaju ulicu vodeći decu. Neverovatno je da se pri ovoj gustini saobraćaja kakva je u Kraljevu i dalje svakodnevno možemo suočiti sa ovakvom scenom. Koliko juče sam bila svedok toga da kod Okružnog suda van pešačkog prelaza mlada žena prelazi ulicu tako što u jednoj ruci drži mobilni telefon na uhu, a drugom rukom vuče sina koji zaostaje za njom jer se unezvereno okreće levo – desno i sa strahom gleda u automobile. Mališan je već naučio da se ulica ne prelazi tako, ali ne i njegova majka.
Najrizičnije mesta u gradu
Većina saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom se događa van grada, ali na gradskim ulicama je najveći rizik da budete akter takvog jednog događaja, nikad se ne zna sa kakvim posledicama. Ulice na kojima se događa najveći broj saobraćajnih nezgoda su:
– Zelena Gora;
– Vojvode Stepe;
– Dositejeva;
– Dimitrija Tucovića (u kojoj su, podsećamo, stradala dva pešaka van pešačkog prelaza).
Najopasnije raskrsnice u gradu su takođe vezane za ove ulice:
1. Hajduk Veljkova – Dimitrija Tucovića
2. Mala pijaca: Zelena Gora – Jovana Deroka – Vojvode Stepe
3. Hajduk Veljkova – Jug Bogdanova
Van užeg gradskog područja po riziku se ističu regionalni putevi kroz Žiču i Kamenicu.
Uočljivo je da su najrizičnije lokacije one ne kojima dolazi do ukrštanja sa državnim putevima prvog i drugog reda, ističe Ivan Vučetić:
– I ove i prethodnih godina najveći broj saobraćajnih nezgoda događa se na tranzitnim saobraćajnicama koje prolaze kroz grad i na raskrsnicama na kojima se ukrštaju sa gradskim ulicama. Kraljevo nema obilaznicu i sav putnički i teretni saobraćaj ide kroz grad, verujemo da će se tranzit smanjiti nakon izgradnje Moravskog koridora.
Do trenutka kada će saobraćaj krenuti autoputem Pojate – Preljina još ćemo pričekati. U međuvremenu saobraćajna policija se priprema za puštanje u rad sistema za video nadzor. Sertifikati su dobijeni, u toku je obuka kadrova koji će raditi u monitoring centru. Kamere su postavljene za sada na tri mesta: raskrsnice kod Auto-moto društva i na Trgu kralja Petra, a u Dositejevoj ulici je stacionarni radar sa kamerom.
– Video nadzor je u funkciji i pošto ima sve potrebne dozvole i sertifikate, možemo ga koristiti i to činimo. Pomenuću procesuiranje dva vozača koja su se trkala Dositejevom u noćnim satima, jedan je vozio brzinom od 180 km/h, a drugi 170 km/h. Njima su oduzeta vozila zbog određenih sumnji i po skraćenom postupku su izvedeni pred prekršajnog sudiju i sankcionisani. Oni koji bi da se upuste u ovako nešto trebalo bi da znaju da mrak nije nikakva prepreka za ove kamere, registarske tablice se odlično vide. Pratimo i društvene mreže, pa i tim putem dolazimo do informacija korisnih za naša postupanja.
Od Vučetića saznajemo da se očekuje video nadzor na još nekoliko najrizičnijih lokacija. Za bezbednost saobraćaja u gradu kaže da bi od velike koristi bilo ponovno uvođenje „pauka“ za nepropisno parkirana vozila.
Tendencije
Statistika pokazuje da je u poslednjih 20 godina Srbija učinila veliki pomak u povećanju bezbednosti u saobraćaju, a i Kraljevo je deo te pozitivne tendencije, jer je prepolovljen i broj nezgoda i broj poginulih.
Ipak, Srbija još zaostaje za razvijenim zemljama. Uporedili smo statistički pokazatelj koji je, u krajnjoj liniji, najvažniji, a to je broj poginulih. Prema podacima iz 2019. godine, u Evropskoj uniji kao celini u saobraćaju je život izgubila 51 osoba na milion stanovnika, a u Srbiji 76 osoba na milion stanovnika, što je 50% više. Zaostatak bi bio i veći ako bi se izuzela Rumunija, koja u EU „kvari prosek“ jer u saobraćaju gine 9,6 ljudi / mil. st. Najpovoljnija situacija je u Švajcarskoj i Švedskoj, u kojima gine 2,2 osoba / mil. st.
S obzirom na to da je u poslednje dve godine sve više naših državljana krenulo na more put Albanije, nije zgoreg znati da je saobraćaj u ovoj zemlji rizičniji nego u Srbiji: u Albaniji gine 15 ljudi /mil.st., što je duplo više od našeg proseka. Grčka je malo bezbednija od Srbije sa 6,5 poginulih u saobraćaju / mil.st.
Na pitanje koje zemlje prednjače po bezbednosti, na koga bi trebalo da se ugledamo, Ivan Vučetić navodi skandinavske zemlje, prvenstveno Švedsku:
– Švedska može služiti kao primer po propisima, kaznenoj politici, svesti građana, kvalitetu puteva, pa i kvalitetu vozila, automobili „volvo“ su među najbezbednijima. Sve to je od velike važnosti za bezbednost saobraćaja. Na primer, kod nas svega 30% putnika na zadnjem sedištu vezuje pojas, a u Švedskoj svega 5% ne vezuje, pa i to žele da svedu na nulu.
Na pitanje o ulozi kvaliteta puta Vučetić kaže da su od velikog značaja konstrukciona svojstva, kao što su širina puta i krivine. Uspostavljena je praksa kada se dogodi saobraćajna nezgoda da se dokumentacija sa uviđaja dostavlja upravljaču puta radi sagledavanja da li su karakteristike puta imale uticaj na nezgodu.
Na kraju, recimo nešto što nas uči životno iskustvo: mnogo normalnih, dobrih ljudi načinilo je nepromišljene postupke u saobraćaju koje su ih skupo koštale. Niko ko je pritisnuo papučicu gasa iznad ograničene brzine ili pripit seo za volan – nije to urado nameravajući da nekog ubije. Ali mnogi su ubili i unakazili, sebe ili nekog drugog… Zato, koleginice i kolege vozači, polako i bistre glave!
Radmila Vesković
