Građani, udruženja i aktivisti upozoravaju na moguću devastaciju kulturnog predela zbog planirane MHE
Udruženja građana Polekol, Europa Nostra Srbija i lokalna inicijativa „Spasimo Studenicu“ podneli su zvaničnu inicijativu Centru za svetsku baštinu UNESCO-a u Parizu, upozoravajući na sve ozbiljnije pritiske koji prete da trajno naruše jedan od najdragocenijih kulturnih i prirodnih predela u Srbiji – sliv reke Studenice i pejzaž koji okružuje manastir Studenicu, spomenik kulture upisan na Listu svetske baštine od 1986. godine.
U dopisu koji je u ime podnosilaca poslao Polekol, navodi se da bi izgradnja mini-hidroelektrane Studenica S4 Gradina, kao i dve dodatne planirane MHE nizvodno, uz nove projekte koji niču u ili uz zaštićene zone, mogla da dovede do nepovratnog narušavanja prostora od izuzetnog međunarodnog značaja.
„Ne može se braniti svetska baština dok se istovremeno dozvoljava njeno uništavanje. Studenica nije mesto za industriju i betonskog gorostasa od 30 metara, već prostor u kojem su priroda, ljudska delatnost i duhovnost u neraskidivoj vezi“, navodi se u obraćanju UNESCO-u.
Sliv Studenice pod udarom različitih projekata
Iako je područje Studenice planskim dokumentima definisano kao kulturni predeo najvišeg značaja i deo UNESCO Rezervata biosfere Golija–Studenica, projekti koji ugrožavaju ovaj prostor se nastavljaju.
Među njima su:
- nelegalno potvrđen urbanistički projekat za MHE Gradina,
- izmenjena Uredba o zaštiti Parka prirode Golija,
- planovi za izgradnju akumulacija i veštačkih jezera na izvorištu reke radi širenja ski-centra.
Sve ovo, navode podnosioci inicijative, predstavlja sistemsku pretnju integritetu prostora koji spaja duhovno, istorijsko i prirodno nasleđe.
Obaveze Srbije prema UNESCO-u
Srbija se potpisivanjem Konvencije o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine obavezala da će čuvati, konzervirati i štititi kulturna dobra izuzetne univerzalne vrednosti. Ekološka udruženja podsećaju da se ovakvim projektima direktno krši duh i slovo Konvencije.
Ako se dozvoli izgradnja MHE Studenica S4 Gradina, upozoravaju, napori zaštite koji bi trebalo da budu prioritet – biće potpuno poništeni.
Meštani Ušća i okolnih mesta više puta su se javno izjasnili da ne žele mini-hidroelektrane na Studenici. Njihov stav podržala je stručna javnost, ekološke organizacije i brojni pojedinci iz cele zemlje.
„Studenica je prirodno i kulturno dobro izuzetnog značaja, i ne sme postati plen kratkoročnih interesa na uštrb javnog dobra“, stoji u inicijativi.
Zahtevi za UNESCO
Udruženja traže da UNESCO hitno pozove Republiku Srbiju da:
- zaustavi izgradnju MHE Studenica S4 Gradina i svih planiranih postrojenja na slivu reke,
- izmeni Uredbu o zaštiti Parka prirode Golija kako bi se uklonile odredbe koje ugrožavaju prirodu i kulturni predeo,
- odustane od planova za ski-centar i veštačke akumulacije na izvorištu Studenice,
- obezbedi punu zaštitu kulturnog predela „Sliv reke Studenice“ kao prostorne celine od izuzetnog nacionalnog i međunarodnog značaja.
UNESCO-u su dostavljene i opsežne prateće analize: Žalba i Aneks žalbe Bernskoj konvenciji, prikupljena planska dokumentacija i dokazi o ugrožavanju rečnog ekosistema i zaštićenih zona.
„Studenica nije samo reka – to je živa celina“
Organizacije zaključuju da Studenica predstavlja živi prirodno-istorijski prostor i da kao simbol odnosa čoveka prema duhovnosti i prirodi ne sme postati „velika žrtva sitnih mešetarenja investitora i vlasti“.
