Lekar koji nije znao za odmor
Zaposleni u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja svečano su ispratili svog dugogodišnjeg kolegu dr Živadina Žiku Đorđevića u penziju nakon višedecenijskog rada u ovoj ustanovi. Uz lekarsku slavu Svetih Vračeva – Kozme i Damjana, obeležili su i njegov oproštaj, u atmosferi zajedništva i zahvalnosti koja je godinama negovana u ovom kolektivu.
Direktorka bolnice, dr Vanja Balšić, podsetila je prisutne da je dr Žika bio sinonim za požrtvovanost i profesionalnu posvećenost.
„Suvišno je govoriti o broju sati, plaćenih i neplaćenih, koje je proveo u bolnici. Pamtićemo nebrojene vanredne smene i transporte koje je obavio dr Žika. Ja ću se uvek sećati situacije kad mi kaže kako se menjao sa dr Danijelom, a ne kaže mi da to znači da treba da radi četiri smene, tj. 48 sati u kontinuitetu. Sećaću se kako ga od kuće, sva u porodičnim obavezama, ali zabrinuta zovem da pitam kako je i može li, a on se čudi pitanju i kaže mi da je „stanje redovno i sve pod kontrolom”, a ja potom zovem sestre koje rade sa njim i one mi kažu da ga skoro pridržavaju da izdrži takav vanserijski napor.”
Ona se prisetila i scene, pre nego što je u ovoj bolnici dr Jordan počeo da implantira pejsmejkere, a ona krenula sa pacijentom u Klinički centar u Kragujevcu:
„Verujući da je to poslednji pacijent kojeg im šaljemo iz tih razloga, krenua sam da se u KC zahvalim kolegama iz Kragujevca na dotadašnjoj saradnji. Kad smo sestra Rada i ja stigle u KC, nailazimo na medicinsku sestru koja nas uporno pita: „A gde vam je doktor, a gde vam je doktor“ i ne reaguje kad joj kažem da sam ja lekar u pratnji, nego iza mojih leđa pogledom traži dr Žiku“.
Direktorka bolnice setila se i scene kad je bila dežurni lekar i posle obavljene vizite (a nekad je bilo mnogo više bolesnika), provodila sate u ambulanti:
„Govore mi da se „naši vratili s pacijentom iz Beograda. Ustanem i pogledam kroz prozor; vidim vozača Ljubu Čeperkovića sa naočarima za sunce, u pilotskoj teget jakni, sa kosom očešljanom unazad, sestru Milu Vuković, našminkanu, sa osmehom i u besprekornoj unifromi i doktora Žiku, kako sav izgužvan i preznojen, ustaje sa prednjeg sedišta, umoran, ali zadovoljan što je uspešno obavio ješ jedan radni zadatak. Toliko je bio izmožden da je neko pomislio kako je naš lekar – pacijent“.
Sem ovih uspomena, dodala je dr Vanja Balšić, sećaćemo se i i svih poslova lekara, najpre opšte medicine zaposlenog u Hitnoj pomoći, kasnije i specijaliste interne medicine, koje je obavio dr Žika, ali i njegovog dugogodišnjeg angažovanja u sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, od dana početaka karijere u Domu zdravlja, pa do poslednjeg dana radnog veka u bolnici i borbe za bolji položaj zaposlenih u zdravstvu.
Dr Balšić je evocirala i uspomene koje je čula od kolega:
„Kad god bi me dr Žika ljutio što me inspekcije opominju da je i on u obavezi da uredno vodi medicinsku dokumentaciju, da piše istoriju bolesti na prijemu i da nije dozvoljeno da pacijenti odlaze sa bolničkog lečenja bez otpusne liste, uvek bih se setila svedočenja jednog kolege o Žikinom učešću u ratu na Kosovu i Metohiji. Kolega je pričao kako je dr Žika, dok su oko njega leteli kuršumi, svojom uobičajenom brzinom na prvoj liniji fronta stavljao zavoje ili imobilisao povrede ranjenim vojnicima. Takođe, nezaboravna je i situacija kada se jedna naša sestra žalila da je dr Žika, bez saglasnosti njenog muža, pred doček neke od puno Novih godina koje je proveo na poslu, prateći bolesnika, ,,poveo na bugarsku granicu“, a bolesnik završio u Knez selu. Takođe, situacije kada u toku najžešće korone dr Žika šalje u OB Studenica na kontrolu neurologu čoveka starog više od 90 godina. Zovu me zbog toga kolege iz Kraljeva, da mi po ko zna koji put skrenu pažnju da ništa što nije hitno ne šaljemo posle podne, jer je svuda malo lekara. Biranim rečima mu prenosim primedbe, a on odgovara: „More, nek rade oni svoj posao”.
Žikina duhovitost takođe ostaje deo kolektivnog nasleđa, poput izraza „formacijska popunjenost“, koji je, kako se veruje, poneo još iz ratnih dana.
„Želimo mu da dugo i u zdravlju prima penziju, da povrati narušeno zdravlje posle godina ogromnog napora i da nam se povremeno vrati, jer je našoj ustanovi njegova pomoć uvek dragocena. U ime kolega, u ime bolnice i u ime naroda ovog kraja, zahvaljujem mu za sve što je učinio za očuvanje onoga što je najvrednije – života i zdravlja naših građana“, poručila je dr Balšić.
Povodom odlaska u penziju, dr Žika je od zaposlenih dobio simboličan poklon kao uspomenu na vreme provedeno u Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja. Posle svega ostaje činjenica da je „najveća čast za jednog lekara to što ga se sećaju po ljudskosti“. Dr Živadin Žika Đorđević tu čast je, čini se, odavno zaslužio.
Dragan Ivanović
