Iako se čini da je sve više mladih ljudi koji bolju od kardiovaskularnih bolesti, činjenica je da se mladi sada više javljaju lekarima, dok su ranije smrti ljudi iz te kategorijeocenjivane kao naprasne; evo šta svako može da uradi za svoje srce
Današnji datum – 29. septembar, kao Svetski dan srca ustanovljen je 2000. godine sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova (KVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).
Svetski dan srca ove godine obeležava se pod sloganom: „Poveži se srcem“, a tim povodom, na konferencijai za novinare o ovoj temi govorile su dr Slavica Virijević, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Kraljevo i dr Tatjana Bradić, internista-kardiolog u Opštoj bolnici „Studenica“.
Pogledajte VIDEO:
Skrining pregledi rade se kod muškaraca starijih od 35 i kod žena starijih od 45 godine (kod žena skrining počinje kasnije, jer su one, tokom reproduktivnog perioda zaštićene estrogenom).
– Tokom skrininga nastojimo da otkrijemo sve faktore rizika koji su mogući uzročnici nastanka bolesti srca i krvnih sudova. To su promenljivi i nepromenljivi faktori rizika. Nepromenljivi su oni oni na koje ne možemo da utičemo: godine starosti, pol, genetika. Poznato je da se sa starenjem menjaju funkcije svih organa, pa i srca, i krvnih sudova. Srce postaje manje efikasno, krvni sudovi manje elastični, zakrčeni i sklerotični. Muškarci imaju mnogo veće predispozicije da obole od kardiovaskularnih bolesti nego žene u premenopauzi, a nakon toga potpuno se izjednačava šansa za oboljevanje. Treći faktor rizika na koji ne možemo uticati je genetika: to je ono što nosimo u sebi svojim rođenjem i kad god imamo da u porodičnoj anamnezi pacijent navede da mu je neko od muških članova familije doživeo neki fatalni ishod (šlog ili infarkt) tu postoji mnogo veća predispozicija da i sam pacijent doživi istu tu bolest – pojasnila je dr Slavica Virijević.
Prema oceni dr Tatjaa Bradić danas izgleda da je sve veći broj mladđih ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, ali da je, definitivno, danas i dijagnostika bolja:
– Mlađi ljudi sve više se javljaju lekarima, dok je to ranije ocenjivano kao – naprasna smrt. Sada su medicina i tehnologija napredovale, ali i svest o neophodnosti brige za sopstveno zdralje kod mladih ljudi je bolja.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok oboljevanja i smrtnosti, ne samo u našoj zemlji već u celom svetu. Eri pandemije Covida 19 još više otežava lečenje ovakvih pacijenata, koji sada imaju o dvostruki rizik od samog oboljevanja: pre svega zato što su njihove kliničke slike teže, a i zato što im je, zbog velikog opterećenja zdravstvenog sistema i zbog prelaska sekundarnog nivoa u kovid bolnice, manja dostupnost lekara, pre svega kardiologa.
Prema preliminarnim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2020. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 20.434 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika. Tokom 2020. godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 osoba. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,1 na 100.000 stanovnika.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).
SAVETI da sačuvate svoje srce
Budite mudri u izboru hrane i pića
Smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
Pojedite pet porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno – mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i trans – masti.
Pravite kod kuće zdrave obroke.
Budite fizički aktivni
Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
Prošetajte do posla ili prodavnice.
Koristite stepenice umesto lifta.
Uključite se u neki sport ili ples.
Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera)
Recite ne pušenju
To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
Posle 15 godina nakon prestanka pušenja,rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.
Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.
M. M. D.
