Jedan odsto, na svetu najbogatijih ljudi, koji poseduju 44% svetskog bogatstva, odgovoran je za 15% emisije gasova sa efektom staklene bašte koji prete celoj planeti
Najbogatijih desetak odsto ljudi na planeti (oko 630 miliona) odgovorno je za 52% ukupnih globalnih ugljeničnih emisija od 1990. do 2015. godine. Život, kakav je sada, neće biti moguć ukoliko prosečna globalna temperatura pre kraja veka poraste za 2°C u odnosu na kraj 19. veka, pokazuje Najnoviji Izveštaj UN o klimatskim promenama. Ovaj dokument predviđa da se svet opasno približava tom scenariju, jer će, ukoliko se aktuelni trendovi emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG nastave), već u narednih 20 godina rast prosečne temperature dostići ili preći 1,5°C. Zato će, narednih godina, sve zemlje morati da reše intenzivne klimatske i izazove u oblasti životne sredine, a da u isto vreme stimulišu oporavak populacije od ekonomskih i društvenih uticaja pandemije Covida 19.
Najnovija istraživanja pokazuju krajnju nejednakost po pitanju ugljeničnih emisija, koje su svet dovele na rub klimatske katastrofe. Sa druge strane spektra, 50% najsiromašnijih (više od 3.1 milijarde ljudi) od 1990, do 2015. „doprinelo“ je sa samo 7% ukupnih ugljeničnih emisija
Ovaj podatak potvrđuje činjenicu da borba protiv klimatskih promena, mora da bude i borba za socio-ekonomsku pravdu. Uprkos tome što su emisije gasova sa efektom staklene bašte neznatno smanjene u 2020. godini usled COVID-19 pandemije, klimatska kriza se nastavlja..
Za predstavnike civilnog i javnog sektora Raškog okruga i grada Kraljeva, u gradu na Ibru održana je radionica na temu ključnih aspekata klimatske lokalizacije i mogućnosti njihove primene u našem okruženju u okviru projekta „U susret klimatskoj pravdi’’.
U uvodnom delu radionice predstavljena je Analiza klimatskog okvira na evropskom i nacionalnom nivou, koja je urađena u okviru projekta u susret klimatskoj pravdi, kao i lokalne aktivnosti regiona u oblasti sprovodjenja klimatske politike koje su prikupljene u toku pripreme ove radionice. Nakon toga pokrenut je dijalog u kome su učestvovali svi učesnici radionice.
Predstavnici javnog sektora su izneli informacije o do sada uradjenim nacrtima dokumenata javnih politika u oblasti prilagođavanja na klimatske promene i niskougljeničnog razvoja, koji bi uskoro trebali da budu predmet javne rasprave. Iznete su i informacije o pojedinačnim projektima koji se u ovoj oblasti sprovode.
Predstavnici civilnog sektora su ukazali na potrebu bolje komunikacije i saradnje. U oblasti sprovođenja mera adaptacije i mitigacije na klimatske promene, jako je važno informisanje šire javnosti, ali i međusobno informisanje o ciljevima i merama koje se u ovoj oblasti sprovode kako bi se postigla sinergija, a ne rasuto delovanje kroz pojedinačne nezavisne aktivnosti.
Jedan od dogovora koji je postignut na sastanku je da će do kraja godine biti pripremljen kratak elektronski info letak, koji će objediniti pojedinačne aktivnosti civilnog i aktivnosti javnog sektora u oblasti sprovođenja mera mitigacije i adaptacije na klimatske promene.
Na taj način će se obezbediti međusobna razmena informacija, ali i informisati šira javnost o sprovedenim aktivnostima i postignutim efektima. Svim učesnicima radionice je dostavljena elektronska verzija Analize relevantnih klimatskih okvira u funkciji pametne klimatske lokalizacije, koji je urađen u okviru projekta „U susret klimatskoj pravdi’’.
*Ovaj projekat realizuje Mreža Evropskog pokreta u Srbiji, uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju i implementaciju MIS Beograd
