Svake godine širom Mediterana nezakonito se ubije ili uhvati između 11 i 36 miliona ptica selica. Iako su se države obavezale da će do 2030. godine ovu pojavu smanjiti za najmanje polovinu, većina još nije preduzela neophodne mere. Međunarodne organizacije za zaštitu prirode upozoravaju da vreme za ispunjavanje preuzetih obaveza ističe, dok su i u Srbiji nezakonito hvatanje, držanje i trovanje divljih ptica i dalje ozbiljan problem
Organizacije Tour du Valat, EuroNatur, BirdLife International i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) upozorile su na razmere nezakonitog ubijanja i hvatanja ptica selica širom Mediterana i pozvale vlade država ovog regiona, ali i drugih zemalja na selidbenim putevima ptica, da ubrzaju sprovođenje preuzetih međunarodnih obaveza.
Cilj je da se nezakonito ubijanje i hvatanje ptica do 2030. godine smanji za najmanje 50 odsto, u skladu sa Rimskim strateškim planom za period 2020–2030.
Međutim, najnoviji podaci pokazuju da ostvareni napredak nije dovoljan, a organizacije koje se na terenu bave zaštitom ptica često nemaju dovoljno sredstava da prošire svoje aktivnosti.
Put dug hiljadama kilometara, pun opasnosti
Rođeni u šumama severne Nemačke, mladi češljugari (Carduelis carduelis), ptice teške svega nekoliko desetina grama, pripremaju se za put dug hiljade kilometara, kako bi zimu proveli na jugu Mediterana.
Na tom putu čekaju ih brojne opasnosti. Odmorišta na selidbenim pravcima nestaju usled urbanizacije i šumskih požara, čiju učestalost i intenzitet povećavaju klimatske promene. Ptice zato imaju sve manje mesta na kojima mogu da predahnu i obnove snagu, što ih dodatno izlaže iscrpljenosti i predatorima.
Ali mnogima putovanje prekida još jedna opasnost – čovek.
Zbog prepoznatljivog cvrkuta i upečatljivog perja, češljugari su česta meta nezakonitog hvatanja i trgovine. Ptice koje prežive krijumčarenje završavaju na ilegalnom tržištu, a mnoge ostatak života provode u kavezima, daleko od prirodnih staništa.
Ova vrsta samo je jedan od primera mnogo šireg problema koji ugrožava ptice širom mediteranskog basena.
Češljugari su česte žrtve i u Srbiji
Za razliku od populacija koje se sele sa severa Evrope, češljugari u Srbiji prisutni su tokom cele godine. Međutim, ni ovde nisu pošteđeni nezakonitog hvatanja i držanja.
Prema podacima koje je saopštilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, od 2017. do 2023. godine u našoj zemlji zabeležena su 254 slučaja nezakonitog hvatanja i 661 slučaj nezakonitog držanja divljih ptica.
Češljugar je jedna od najčešćih vrsta u otkrivenim slučajevima, a po učestalosti ovih aktivnosti posebno se izdvajaju Jablanički, Nišavski i Rasinski okrug.
„Procenjuje se da se svake godine širom Mediterana nezakonito ubije ili uhvati između 11 i 36 miliona ptica selica“, izjavio je Barend Van Gemerden, rukovodilac programa za globalne selidbene puteve u organizaciji BirdLife International.
On podseća da su se države regiona obavezale da će do 2030. godine smanjiti nezakonito ubijanje i hvatanje ptica za najmanje 50 odsto, u skladu sa Rimskim strateškim planom Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja i Bernskom konvencijom.
Čak 83 odsto procenjenih zemalja nije preduzelo neophodne mere
Izveštaj Nezakonito ubijanje ptica (IKB-3.0), koji su objavili BirdLife International i EuroNatur, pokazuje koliko je veliki raskorak između međunarodnih obaveza i njihovog sprovođenja.
Prema nalazima izveštaja, 83 odsto od 46 procenjenih zemalja još nije usvojilo mere neophodne za ostvarivanje postavljenih ciljeva.
„Na polovini sprovođenja Rimskog strateškog plana, 83 odsto od 46 procenjenih zemalja još nije usvojilo mere neophodne za ostvarivanje postavljenih ciljeva“, izjavila je dr Justine Vansynghel, rukovoditeljka projekta za ptice selice u organizaciji EuroNatur.
Ona ocenjuje da je jaz između preuzetih obaveza i njihove primene veoma zabrinjavajući i da jasno pokazuje koliko posla predstoji državama ukoliko nameravaju da ispune ono na šta su se obavezale.
Srbija bez nacionalnog akcionog plana za sprečavanje trovanja divljih životinja
Iako se Srbija još 2021. godine obavezala da će raditi na primeni Rimskog strateškog plana, odnosno na iskorenjavanju nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim pticama, konkretni rezultati i dalje nisu dovoljno vidljivi, upozoravaju iz DZPPS-a.
„Srbija je jedina balkanska država koja nije usvojila nacionalni akcioni plan za sprečavanje trovanja divljih životinja, uprkos razmerama ovog problema“, izjavio je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Kao primer navodi slučaj iz 2024. godine, kada je u Kikindi od posledica trovanja stradalo više od 1.000 ptica.
Ovaj slučaj pokazuje da pretnje divljim pticama nisu ograničene samo na nezakonit lov ili hvatanje radi prodaje. Trovanje predstavlja dodatnu opasnost, sa posledicama koje mogu zahvatiti veliki broj jedinki.
Praćenje u osam zemalja pokazuje različite oblike ugrožavanja
Posle četiri godine praćenja stanja u osam zemalja mediteranskog basena, Mreža za praćenje vodenih ptica Mediterana (Mediterranean Waterbirds Network – MWN) potvrdila je da su pretnje pticama selicama i dalje prisutne i raznovrsne.
Među njima su nezakonito odstreljivanje, hvatanje ptica i zagađenje olovom.
Rezultati pokazuju i da se okolnosti značajno razlikuju od zemlje do zemlje, zbog čega mere zaštite moraju biti prilagođene lokalnim problemima.
„Ovo je prvi put da smo prikupili i obradili podatke na usklađen način o ovom problemu“, izjavila je Laura Dami, koordinatorka MWN-a.
Prema njenim rečima, podaci prikupljeni na nivou celog Mediterana pokazuju koliko još toga treba uraditi, ali istovremeno omogućavaju lokalnim organizacijama da pripreme preporuke prilagođene pojedinačnim državama.
Rešenja postoje, ali je neophodna njihova primena
Uprkos zabrinjavajućim podacima, organizacije za zaštitu prirode ističu da postoje načini da se nezakonito ubijanje i hvatanje ptica značajno smanji.
U većini zemalja obuhvaćenih ovim problemom partnerske organizacije mreža BirdLife i MWN, kao i EuroNatur, već sprovode aktivnosti usmerene na zaštitu ptica. Međutim, nedostatak finansijskih i drugih resursa ograničava njihov domet.
Organizacije okupljene u okviru MWN-a pripremaju preporuke za svaku od osam zemalja obuhvaćenih programom praćenja.
Kao najvažnije mere izdvajaju se uklanjanje zakonskih nedostataka koji omogućavaju nezakonite aktivnosti, obezbeđivanje stabilnog finansiranja naučnog praćenja i informisanja javnosti, kao i jačanje saradnje između državnih institucija, lovaca i organizacija za zaštitu prirode.
Posebno se naglašava značaj nacionalnih akcionih planova, čije usvajanje i sprovođenje treba da omogući da međunarodne obaveze daju konkretne rezultate na terenu.
Organizacije Tour du Valat, EuroNatur, BirdLife International i DZPPS zato pozivaju vlade da ubrzaju borbu protiv nezakonitog ubijanja ptica i obezbede doslednu primenu preuzetih obaveza.
Ptice selice tokom života prelaze granice brojnih država. Njihova zaštita zato ne može zavisiti samo od mera jedne zemlje – ona zahteva saradnju duž čitavih selidbenih puteva.
Napori u jednoj državi mogu biti poništeni ako ptice, već na sledećem delu svog putovanja, ponovo naiđu na mreže, zamke ili nezakonit odstrel.
