Na nekoliko punktova u gradu prodaju se badnjaci, korpice, pšenica, džačići, kukuruz… cene od „koliko date“ do više stotina dinara
Danas, na Tucindan, u pojedinim delovima Kraljeva oseća se svečarska atmosfera. Uglavnom tamo gde se prodaju božićni ukrasi – tradicionalni badnjaci, ali i modernije varijante simbola plodnosti i napretka ukrašenih mašnicama, naprskanih zlatnim i srebrnim bojama, i upakovanih u venčiće, ukrasne džakčiće od jute, buketiće i korpice.
Ispred Crkve Svete Trojice tunel od badnjaka – hrastovih i cerovih grana okićenih suvim šuškavim lišćem kao najlepšim prirodnim ukrasom. Veličine različite – od tankih suvaraka do pozamašnih, višemetarskih grana. Ima i tek proklijale pšenice, božićnih paketića ukrašenih cvetićima od semenki bundeve, drvenim ili sjajnim krstićima, ima venčića, buketića od klasja…
Pažnju mi privlače dvojica najmlađih prodavaca, nasmejanih dečaka – braća Luka i Stefan. Sa iznenađenjem dočekujem podatak da su došli iz Čačka, pa zato sledi pitanje zašto su iz Čačka „zapucali“ u Kraljevo da prodaju badnjake, pšenicu i ostale božićne ukrase:
– U Čačku je slabo interesovanje. Već pet godina dolazimo u Kraljevo, ovde ljudi mnogo više kupuju. Dolazimo sa roditeljima. Nekoliko dana pred Božić počinjemo da pravimo paketiće sa cerovim grančicama, kukuruzom, pšenicom… Cene su od 100-250 dinara, a za zrna kukuruza i pšenice koliko ko da.
Ispred nekadašnje Robne kuće “Beograd” (sada “Panda”) – još bogatija ponuda: osim badnjaka i pšenice na tezgama su i raznobojne korpice sa aranžiranim šuškama, klipovima kukuruza, pšenicom u klasju ili tek proklijalom, zatim slamom, šišarkama… Zaključujemo da za svačiji džep može da se nađe neki poklončić – cene su od stoinu dinara do hiljadu dinara za najveće i najbogatije božićne korpe. Neko sa mukom izvuče i tih sto dinara, a neko ostavi i bakšiš, svako prema mogućnosti. Kupoprodaje se završavaju čestitanjem Božića i željama za dobro zdravlje i sreću..
Tročlana porodica Pandrc iz Sijaćeg polja na tezgama ima lepe korpe različitih veličina, a koštaju od 300 do 600 dinara. Kažu da pripreme traju dugo:
– Intenzivno radimo oko mesec dana uoči Božića, ali materijal prikupljamo celu jesen. Gde god da odemo na izlet, skupljamo šišarke, travke, cvetove… gledamo šta bi sa čim moglo lepo da se uklopi, ove godine je iz nekog razloga bilo malo žirova i uglavnom su vrlo sitni. Ali ima dovoljno materijala svuda oko nas. Zadovoljni smo prodajom.
Onima koji će i ovaj tradicionalni božićni šareniš prokomentarisati kritički, neko čak i sa sarkazmom, reći ćemo da upražnjavanje rituala ima veliki psihološki značaj za pojedinca, društvenu grupu i širu zajednicu. Rituali su kohezioni element svakom od nas sa samim sobom, kao i društva kome pripadamo. Rituali povezuju prošlost sa sadašnjošću, i obratno. “Posmatrano kroz vizuru psihologije, ritualno ponašanje ima za cilj da ograniči sebičnost i destruktivnost, da usmerava ili kontroliše emocije. Rituali su ti kojima se pridaje uloga izgradnje sopstva i socijalnog identiteta grupe. “Kroz rituale, ljudi (…) iznose važne poruke o sebi, o svom odnosu sa drugima i svojoj vezi sa bogovima i duhovima“*
Ali isto tako moramo znati da rituali kao isprazno ponašanje koje se ponavlja bez uvida u to šta simbolizuje, ostaje na nivou navike ili običaja i tada više nema onoliku psihološku snagu na individuanom i društvenom nivou o kojoj smo govorili. Da bismo kao pojedinci, kao porodica, kao naše selo i naš grad, kao držav,a dobili snagu iz rituala, trebalo bi da znamo šta u našoj pravoslavnoj religiji oni simobolizuju.
Znamo li? Uglavnom ne znamo, ali nije kasno da naučimo. Najbolje se uči na liturgiji i kroz Jevanđelje.
R.Vesković
* Sonja Pejić: “Sociološka sinteza biopsihosocijalnih aspekata rituala” 2017.
