Crtica o (zbunjujućim) putokazima u Kraljevu

 Za razliku od drugih problema, ovaj je jednostavno, pa i jeftino rešiti; detalj koji popravlja sliku grada i vozačima u tranzitu olakšava snalaženje 

Slika prva

            Nedavno sam se baš obrukala kao učesnica u saobraćaju. Bila sam za volanom svoga vremešnog „tipa“ i čekala na semaforu u Zelenoj Gori u smeru od groblja ka nadvožnjaku. Bio je „popodnevni špic“, odčekala sam već dva „crvena“ na semaforu i procenila da iz trećeg pokušaja sigurno prolazim.

            Uključilo se „zeleno“, ali u prvoj sekundi ništa se nije dogodilo na čelu kolone. Prođoše (čak!) dve sekunde, i dalje ništa. Onda videh da prvi auto  nesigurno hvata položaj za skretanje ulevo. To je zabranjeno već nekoliko godina, ali stalno neki pametnjakovići pokušavaju da iz Zelene Gore skrenu ka Maloj pijaci. To je neizvodljivo zbog kolone iz suprotnog smera, što znači da zbog tog prvog auta niko iz naše kolone neće proći u ovoj turi „zelenog“…

Priznajem da sam prva legla na sirenu i priznajem da je to verovatno bilo još u onoj drugoj sekundi. Zatrubeše i ostali. Pod zvučnim izlivom besa nas ozlojeđenih vozačica i vozača kojima životi zavise od tog prolaska semafora, onaj auto na čelu kolone sada nesigurno odustaje od skretanja i kreće ka nadvožnjaku. A kad nije skrenuo ispod nadvožnjaka, što bi uradio svaki Kraljevčanin u želji da se dokopa Karađorđeve, nego je auto nastavio uz nadvožnjak, bila sam sigurna da je za volanom zbunjeni vozač iz drugog grada. Tako je i bilo, ugledah na tablici „VB“.

Bi mi baš neprijatno. Tako li se „dočekuju gosti“, Radmila?! Pa čovek pogrešio, a ti tako… govorim sebi. Sutradan mi bude još gore.

Banjčanin jeste prevideo znak zabrane skretanja, ali nije ni čudo: iznad semafora se nalazi putokaz da se do centra Kraljeva stiže baš onako kako je saobraćajnim znakom zabranjeno – skretanjem ulevo!

Slika druga

            Kad sam već počela obelodanjivanje svojih vozačkih grehova, priznajem da se ponekad parkiram na visokoj obali Ibra kod stražnjeg ulaza u obdanište, a na početku parka. Taj prostor je za sada izmakao pažnji Ivice Bogojevića, direktora „Čistoće“, što znači i parking servisa, pa ne plaćam parkiranje. Ali, uglavnom okasnim, pa sve bude zauzeto.            

Pre nekoliko dana nađem slobodno mesto, pa odšetam do Glavčićevog mosta da proverim vodostaj Ibra zbog novosagrađene brane na Ibru kod Raške. (Vodostaj je nizak, ali rekla bih da nije ništa gore nego inače u sušnom periodu. Nastaviću nadgledanje!).

Onda proćaskam sa Jovanom Ilićem, koji ima kuću tik uz trotoar u Skopljanskoj, a on mi skrene pažnju na tablu koja mu stoji ispred kuće. Putokaz! Popisao čovek čak 12 lokacija (!) koje bi putnicima – namernicima mogle biti interesante i jasno obeležio crvenim sterlicama koje pokazuju smer.

• Jovo, šta Vam je ovo?!
• Putokaz. Odštampao sam još pre pet godina kad je pušten Glavčićev most. Čim počne letnja sezona, iznesem pred kuću…
• Kako se toga setiste?

Kako da se ne setim kad leti malo-malo pa u gluvo doba noći neko zakuca na vrata! Pitaju gde je Guča, Novi Pazar, Beograd. Vrlo često su to vozači šlepera koji idu sa carine, a kad je sabor u Guči, onda su najčešće muzičari sa juga:

„Brate, pomagaj, gde smo ovo?!“ Izvinjavaju se ljudi što nas bude, neki ponude i kolo da odsviraju! Ma, gde da mi sviraš, čoveče, u 2-3 sata ujutro… – priča Jovo i smeje se, mada mu kada ga probude i nije baš smešno,

Zaključujem da je mana ove Jovove table jedino to što nije upisao Guču.  Ali Jovu svaka čast, pokušava da zakrpi „rupicu“ za koju nadležni i ne haju. Glavčićev most sagrađen je prvenstveno da rastereti gradski saobraćaj, ali od kada je otvoren, to je bilo pre 7 godina, njime se odvija i tranzit.

A putokaza nema: ni u Karađorđevoj da se skretanjem desno na most može ka Kruševcu, ni u Skopljanskoj da se sa mosta može i za Beograd, i za Rašku i Novi Pazar, pa i za Kragujevac ako je neko zabasao.

            Zar su ti putokazi toliko skupi?! Ili je u pitanju nemar? Čiji? Ovo su lokalne saobraćajnice, što znači da su u nadležnosti gradskih službi. Nije bolje ni na državnim putevima. Poznato je već da na kružnom toku u Grdici ne piše koji izlaz vodi u Kraljevo…

            Ima u gradu i državi, naravno, mnogo većih problema u putnoj infrastrukturi, nego što je nedostatak putokaza. Ovo su samo detalji i verujem da bi svako od vas mogao da nabroji još po dva slična primera na području Kraljeva. Ali za razliku od drugih problema, ovaj je tako jednostavno, pa i jeftino rešiti. Detalj koji popravlja sliku grada i vozačima u tranzitu olakšava snalaženje. 

R. Vesković