Internet kupovina donela je praktičnost, ali i nove zamke: policija upozorava na najčešće oblike sajber prevara, a ovo su saveti kako da se zaštitite
Ekspanzija onlajn kupovine u Srbiji dogodila se tokom pandemije kovida-19, kada su promene navika potrošača i ograničeno kretanje doveli do višestrukog rasta elektronske trgovine. Iako je e-trgovina postojala i ranije, tek tada je masovno zaživela. Međutim, paralelno sa porastom broja transakcija, naglo se povećao i broj onlajn prevara. Jedan od razloga što e-trgovina ranije nije bila previše popularna jeste nepoverenje ljudi u takvu vrstu kupovine, što je opravdano, jer se online prodaja poslednjih godina rapidno širi i novi sajtovi sa nezamislivom ponudom svega i svačega „niču“ svakog dana.
O najčešćim oblicima internet kriminala za Krug govori Ana Radisavljević, šef Odseka za analitiku i portparolka Policijske uprave Kraljevo.
– Jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih je takozvana „nigerijska“ ili „419“ prevara. Građani dobiju poruku ili imejl u kome se nepoznata osoba predstavlja kao princ, bogati biznismen ili zvaničnik i nudi ogromnu sumu novca, nasledstvo ili unosnu investiciju. Da bi do tog novca došli, traže se najpre „mali“ troškovi – takse, provizije ili administrativne uplate, a zatim se zahtevi ponavljaju dok žrtva ne shvati da je prevarena – objašnjava Radisavljević.
Posebno česte su i prevare sa platnim karticama. Građani koji očekuju pošiljku dobiju poruku navodno od kurirske službe sa zahtevom da ažuriraju adresu. Link vodi na lažni sajt koji izgleda kao pravi, a nakon unošenja podataka sa kartice, novac ubrzo nestaje sa računa.
Nažalost, kako naglašava naša sagovornica, postoji još dosta načina za krađu novca putem interneta, a još jedna česta situacija jeste kada se roba oglašava na sajtovima za kupoprodaju. Navodni kupac kontaktira, nudi organizaciju prevoza kurirskom službom i plaćanje unapred. Potom stiže LINK koji opet naravno vodi na lažni sajt kurirske službe, i sve se ponovo završava krađom podataka i novca. Ovakav način prevara je klasična zamka i sve više ljudi dovodi u opasnost.
Šta kažu građani?
Naši sugrađani vrlo često kupuju online, neki su veoma oprezni, dok drugi biraju lakši način i prosto izbegavaju kupovinu putem interneta.
– Online kupovina je, barem meni, lakši način da na jednom mestu nađem sve što mi treba, a ne da idem od prodavnice do prodavnice i zato volim šoping putem interneta. Moram da pomenem čuveni i najpopularniji sajt TEMU, koji je jako dobar, jer ima sve, plus često daje popuste i razne kupone. Ali, s druge strane, mnogo je rizično ako se dobro ne obrati pažnja na komentare drugih, kojeg su materijala stvari koje se poručuju itd. Pomislimo da smo poručili nešto od metala ili kvalitetnijeg materijala, a stigne nam plastika. U večini slučajeva krivi smo sami, jer na ovom sajtu sve lepo piše, zato treba dobro čitati i sve proveriti pre same porudžbine – ističe mlada Kraljevčanka Jovana P.
Agresivna prodaja je možda noviji termin, a Jovana objašnjava šta je tačno to i da li može biti štetno po potrošača i na koji način.
– Upozorili su me kada sam prvi put naručivala preko sajtova o agresivnoj prodaji. To je apsolutno tačno, posebno za Temu, jer mora da se potroši određena količina novca da bi poštarina bila besplatna i apsolutno se dešava da mnogo puta poručim nešto što nisam ni planirala. Prosto, to je bombardovanje proizvodima i stvarima, koje neretko na kraju i naručim i nepotrebno potrošim dodatni novac. Ne bih rekla da je to internet prevara, sve je do nas, ali zanesemo se često – dodaje ona.
Ima, naravno, i drugačijih mišljenja i iskustava. Uglavnom one malo starije generacije drže se pravila da kupuju samo ono što mogu da vide i opipaju i u šta su 100% sigurni.
– Lično, ne volim uopšte online kupovinu. Za mene je jedino sigurno kada se uverim od kakvog je materijala i kojeg kvaliteta stvar koju kupujem. Sa druge strane, svi smo čuli za te brojne internet prevare i ne želim ni najmanje da rizikujem. Zato imam karticu baš za internet plaćanja, ali nju uglavnom koriste ćerka i sin i tu nema prevare – dodaje Slavica M.
Jedan od novijih načina prevara su one sa kriptovalutama. Radi se o oglasima koji obećavaju laku i brzu zaradu putem kriptovaluta. Samo je potrebno poslati poruku i izraziti zainteresovanost, ali tu počinje zamka. Izvršioci vas najpre upoznaju sa sjajnim poslovnim mogućnostima, a onda se prevara nastavlja i javljaju se strani brojevi telefona.
Saveti kako da ne postanete žrtve
Nažalost, puno je načina i mnogi su ozbiljno posvećeni krađi novca putem interneta, a razvojem tehnologije i njihove mogućnosti su sve šire, a načina je sve više. Ipak, Ana Radisavljević iz Odseka za analitiku PU Kraljevo ima nekoliko korisnih saveta kako se zaštititi.
– Ukoliko potrošači plaćaju proizvod putem interneta, česta provera stanja na računu je obavezna. Vodite računa o izgledu i podacima stranice koju posećujete. Važno je voditi računa i o email pošti i ne odgovarati na sumnjive poruke ili SPAM, jer se radi o rizičnim porukama koje su namenjene prevarama. Čuvajte podatke sa vaših platnih kartica, podatke o bankovnim i drugim računima i apsolutno izbegavajte davanje podataka na internetu, pa čak i datum rođenja, broj telefona i slično – navodi Radisavljević.
Ako postanete žrtva sajber prevare, najvažnije je da se što pre obaveste policija ili javno tužilaštvo. Brza reakcija omogućava da se preduzmu sve neophodne mere i spreči da šteta bude još veća. Ukoliko su vaš finansijski ili lični podaci ugroženi, odmah kontaktirati banku i promeniti sve komprovitovane podatke na nalozima koje koristite.
Sačuvajte i svu komunikaciju sa izvršiocem i sve što primetite kao izmenu, jer svaki detalj može biti važan za istragu.I najvažnije: blagovremena prijava nije samo zaštita vas samih, već i sprečavanje da neko drugi postane nova žrtva prevare.
T. A.
