Sanja Veljović iz Novog Sada, koju je ljubav dovela u Kraljevo, pa sada radi u ovdašnjoj Policijskoj upravi, kaže da obavlja posao koji voli, iako on podrazumeva rizične situacije, rad po smenama i punu angažovanost čak i za sve praznike
U porodici tridesetogodišnje Sanje Veljović – nije bilo policajaca, ali ona je oduvek, kaže, volela uniformu. Završila je Gimnaziju u Novom Sadu, gradu u kojem je i rođena, a posle nje i osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici. Već sedam godina zaposlena je u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Kad se zaljubila u Kraljevčanina koji, sa osmehom nam kaže, nije iz sveta „organa mira i reda“, preselila se u Kraljevo, pa već dve godine radi u policijskoj upravi Kraljevo. O svom pozivu, na Međunarodni dan žena, u ime svojih koleginica, rado je govorila za portal Krug:
– Imam apsolutnu podršku, kako porodice i prijatelja, tako i kolega, koja mi omogućava da na pravi način organizujem svoje privatne i poslovne obaveze. Dobro organizacija, kao i u svakoj profesiji, je ključ uspeha i mogućnost da pružite maksimum na svim poljima – zadovoljno ističe Sanja.
Pogledajte video-priču o Sanji Veljović:
Iako je policijski poziv specifičan i zahteva rad noću, smenski, rad u nepovoljnim vremenskim uslovima i u rizičnim situacijama, ona ga ne bi menjala ni za šta na svetu.
– Obučene smo ravnopravno, rame uz rame, sa našim kolegama. Kada vam se pruži prilika da radite posao koji volite, imate podršku i poverenje okoline, ništa vam nije teško. Kolege nas, pripadnice nežnijeg pola, smatraju ravnopravnima, a mi to i dokazujemo prilikom obavljanja policijskih poslova: ravnopravno radimo sa njima sve poslove, sve situacije i ne oseća se ta muško-ženska podela prilikom obavljanja policijskog posla – ističe naša sagovornica.
Konkretno, kaže, 8. mart kao praznik, ženama -policajcima/policajkama ne znači puno. Danas su od kolega dobile na poklon cveće kao znak pažnje, ali – sve ostalo ostaje da važi, jer tokom godine za njih nema ustupaka:.
– Tako je zato što mi radimo posao i praznicima: nemamo praznike, nemamo rođendane nemamo bitne datume koji su drugim građanima značajni. Mi naš posao obavljamo 24 sata – navodi Sanja, ne krijući sreću što je u prilici da pomaže ljudima ili da rešava problematične, ponekad čak i rizične situacije. U tom poslu videla je sebe, a sada – radeći ga, želi da pomažući drugima, dočeka i mirnu, zasluženu penziju. Do tada, proći će mnogo godina njenog radnog veka tokom kojeg joj želimo više lepih, nego onih drugih uspomena i proslave bar nekih praznika sa onima koje najviše voli.
M. M. D.
