Džabe kvota od 40% žena na izbornim listama kad npr. u Kraljevu među 12 muškaraca u Gradskom veću sedi samo jedna žena. Neravnopravnost žena u vlasništvu nad dobrima i novcem jedan je od najznačajnijih faktora rodne neravnopravnosti.
Od 28 članica Evropske unije Srbija bi po indeksu rodne ravnopravnosti iza sebe ostavila Poljsku, Rumuniju, Grčku i Mađarsku. Ovaj indeks se dobija merenjem položaja žena u oblasti rada, novca, dostupnosti znanja, raspodele vremena na plaćene i neplaćene poslove, moći u donošenju odluka i zdravlja. U svakom od ovih domena Srbija zaostaje za evropskim prosekom, najviše u oblasti novca, dakle materijalne sigurnosti.
Ali u nećemu smo i mnogo bolji: „platni jaz“ (razlika u platama) između muškaraca i žena u Srbiji je duplo manji nego u EU.
Po jednom drugom merenju (Džoržtaun Institut za žene, mir i bezbednost) Srbija se našla na izuzetnom 24. mestu od 170 zemalja! I među onima koje su mnogo bolje plasirane nego što im je prosečan društveni dohodak.
Podaci koje smo naveli čini se da realno ocenjuju stepen ravnopravnosti žena u Srbiji: ovaj 8. mart 2021. godine dočekujemo u znatno boljem položaju nego žene u ostatku sveta, ali još uvek kaskamo za onima koje su najdalje odmakle. Međutim, i te „koje su odmakle“ daleko su od toga da su raskrstile sa patrijarhatom. U EU procenjuju da će im ovakvim tempom do pune afirmacije žena trebati najmanje 60 godina.
Stručnjaci koji se bave analizom rodne ravnopravnosti skovali su dve metafore: „lepljivi pod“ i „stakleni plafon“, koje dočaravaju prepreke koje onemogućavaju žene prvo da se „odlepe od poda“, a one koje su to uspele da se podignu ka višim pozicijama u nekoj oblasti.
Primerima ćemo ilustrovati kako to izgleda u praksi. Čisto da pojasnimo onima koji se, možda, pitaju „A šta to vama ženama fali…?“
„Lepljivi pod“
Ova metafora se odnosi na sve one životne okolnosti koje ženu drže u siromštvu, neznanju, zavisnosti od drugog, porodičnom nasilju…
Evo nekoliko podataka Republičkog zavoda za statistiku:
Primer 1. – Zaposlenost: Stopa zaposlenosti žena (broj zaposlenih u celokupnoj populaciji žena starijih od 15 godina) u Srbiji iznosi 42%, a stopa zaposlenosti muškaraca više od 56%.
Primer 2. – Nezaposlenost: Na evidenciji NSZ 55% su žene. U Kraljevu je situacija znatno lošija: među nezaposlenima je 61% žena!
Primer 3. – Žene na selu: U kraljevačkim selima žene čine 44% stanovništva. Ali – samo 17% seoskih gazdinstava je registrovano na njihov ime! Situacija je još poraznija kada se zna da je u mnogo slučajeva gazdinstvo registrovano na ženu samo iz administrativnih razloga, ili da bi se ostvarilo neko pravo na durgoj strani.
Primer 4. – Privreda: Među vlasnicima preduzeća samo je 16,3% žena, a među preduzetnicima 33%.
Primer 5. – Neplaćeni rad: Bez obzira da li su zaposlene ili ne, žene u kući rade 2x više nego muškarci, a muškarci u „slobodno vreme“ rade 50% više plaćene poslove (dodatni rad), čime se povećava razlika u finansijskoj moći.
Najopterećenije neplaćenim radom su žene koje imaju dete uzrasta do 7. godine, one na neplaćenim poslovima u kući odrade još celu jednu smenu
„Stakleni plafon“
„Stakleni plafon“ označava prepreke s kojima se žene susreću prilikom napredovanja u poslu. Ove barijere nisu lako uočljive, ali čvrsto stoje ženama nad glavom u pokušaju ekonomskog i društvenog napretka.
Primer 1 – Politika, Srbija: U Vladi Srbije od 23 ministara, 10 je žena. Ali – od 169 jedinica lokalne samouprave, žene predvode samo 22 opštine/grada.
Primer 2 – Politika Kraljevo: Učešće žena u političkom životu obezbeđeno je kvotom od 40% na izbornim listama i… u Kraljevu se na tom nivou i zaustavlja! U 13-članom veću našlo se mesto za jednu jedinu ženu.
Primer 3. – Rukovođenje: Kad se saberu sva rukovodeća mesta u Srbiji i u privredi i u politici… na 67% sede muškarci.
Primer 4. – Rukovođenje u privredi: žene u Srbiji rukovode sa svega 22% privrednih društava.
Primer 5. – Akademski život: Žene više upisuju fakultete i bolji su studenti: 2019.g je među upisanima bilo 57% žena, a među diplomiranim 59%. Iste godine doktoriralo je više žena (57%) nego muškaraca (43%).
Kako to zalaganje žena ceni krovna akademska institucija – Srpska akademija nauka i umetnosti? Nikako, 90% članova SANU su muškarci! Bruka, recimo bez zazora.
Rodno budžetiranje… šta je sad pa to?!
Ne, „rodno odgovorno budžetiranje“ nije još jedna metafora. To je zakonska obaveza u Srbiji! Koja se uglavnom izigrava.
Rodno odgovorno budžetiranje (ROB) je sredstvo javne politike koje procenjuje uticaj politika i budžeta na žene i muškarce i osigurava da trošenje budžeta ne produbljuju rodnu neravnopravnost. Konkretno – to znači da bi za svaku stavku u budžetu npr. Kraljeva trebalo zarmotriti kako utiče na položaj žena, a kako na položaj muškaraca.
Da pojednostavim: šta mislite, kada bi se pitale žene, da li bi u Kraljevu bili pravljeni vrtići ili stadioni?? Kada padne sneg, da li bi u centru grada prvo bile čišćene ulice ili trotoari??
Kako na sve ovo gleda jedna od žena u politici u Kraljevu, Lidija Pavlović, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost:
– Kad direktorima javnih preduzeća kažem da investicije sagledaju sa aspekta rodne ravnopravnosti, oni ne razumeju o čemu pričam. Predlagala sam da se naprave šira parking mesta za one koji voze decu da bi mogli bezbedno da iznesu kolica i smeste dete, nije realizovano…
Na čelu svih javnih preduzeća sada su muškarci, jer tamo su novac i moć. Žene vode ustanove: škole, razne socijalne ustanove, čine većinu u zdravstvu, socijalnoj zaštiti… u delatnostima koje su bliske ulozi majke, sestre, tamo gde je briga, nega, staranje o drugom. I gde se mnogo radi.
Na prošlim izborima za savete mesnih zajednica imali smo jaku kampanju i uspeli da najzad 4 žene budu predsednice mesnih zajednica. Predstoje izbori za savete MZ-a, trudićemo se da u tome i ovog puta uspemo, ako nista drugo, bar da ih u savetima bude više.
U politici se samo ispunjava zakonska obaveza o kvotama za žene, ali uglavnom nemaju samostalnost, „moraju da pitaju“ i žao mi je što većina na to pristaje. Ne da još nismo imali gradonačelnicu, nego ni predsednicu Skupštine grada. U Kraljevu nema žena tamo gde se odlučuje o upravljanju i trošenju novca. Muškarci izgleda da neće dati pozicije sve dok ih zakon ne bude i na to naterao.
Nasilje nad ženama
Dok govorimo o ekonomskim, socijalnim, kulturnim, političkim… pravima žena, moramo misliti o onima kojima je ugroženo elementarno pravo – pravo na život. U poslednjih 10 godina u Srbiji je u porodičnom nasilju, najčešće od strane partnera, ubijeno je oko 300 žena. Ubistva žena čine čak trećinu svih ubistava u Srbiji!
Iz nevladinog sektora razgovarali smo sa Marijom Petronijević iz udruženja Fenomena, koje se bavi borbom protiv nasilja nad ženama i rodnom ravnopravnošću.
– Međunarodni dan žena pokrenut je zbog niskih plata i loših uslova rada. Odavno znamo da žene nisu samo u lošem ekonomskom položaju, već u proseku zauzimaju lošiju poziciju u odnosu na muškarce u svim društvenim sferama, i u javnom životu, i u privatnom domenu. Zato je teško odvojiti različite vidove potlačenosti žena.
Posebno nema smisla boriti se za ravnopravnost samo u jednoj oblasti, jer se time ništa ne postiže – kao što pokušavaju da nas ubede današnji političari i političarke brojem žena u nekim predstavničkim telima. Bez kvalitativnog učešća i autonomije žena u donošenju odluka brojke su samo da maskiraju lošu situaciju.
Loš položaj žena u društvu deo je starog nasleđa patrijarhalne kulture u kojoj su muškarci dominantni. Oni zauzimaju mesta moći i kontrole, upravljaju društvenim tokovima, odlučuju. A previše često svoju moć zloupotrebljavaju. Najdrastičniji oblik je nasilje nad ženama.
Položaj žena koje žive sa nasilnim partnerom naglo je pogoršan u poslednjih godinu dana sa pandemijom kovida. Naša država nije zadovoljavajuće reagovala i zato smo uz podršku UN Women i EU imale kampanju #SOSprotivNasilja u kojoj smo intenzivnim prisustvom u medijima skretale pažnju na različite aspekte nasilja nad ženama.
Poslednjih godina se dosta priča o nasilju, ali ljudi izgleda ne razumeju da će muško nasilje nad ženama prestati samo kada žene prestanu da budu potčinjene i instrumentalizovane u svim oblastima. I kada nasilje bude zaista drušveno osuđivano. Tada će i zakoni konačno imati smisla. Radimo u tom pravcu i radujemo se tom vremenu kada sve žene više ne budu žrtve nasilja već autonomne i bezbedne.
Radmila Vesković
U tekstu su korišćeni podaci iz publikacije: „Žene i muškarci u Republici Srbiji“, Republički zavod za statistiku, 2020.
