Svaki biser zaslužuje šansu – kako pravilnim radom sačuvati talente u sportu
U Srbiji volimo da istaknemo da smo sportska nacija. I zaista, u odnosu na broj stanovnika, imamo izuzetno mnogo svetskih šampiona i vrhunskih ekipa. Međutim, nameće se pitanje – hoće li tako ostati i u decenijama koje dolaze?
Nažalost, odgovor postaje sve manje izvestan. Osim što je broj dece u našoj zemlji svake godine manji, talenti se teže prepoznaju, interesovanja mladih su se značajno promenila, a pravilan rad i stručna edukacija postaju presudni faktori opstanka vrhunskog sporta. Zato Sportski savez Kraljeva poslednjih godina često organizuje stručna predavanja i seminare, okupljajući najeminentnija imena iz sveta srpskog sporta kako bi edukovali trenere i sportske radnike iz Kraljeva.
Jedno takvo predavanje održao je doc. dr Marko Isaković, dugogodišnji rukometni trener, univerzitetski profesor i bivši selektor ženske rukometne reprezentacije Srbije. Tema predavanja bila je „Dugoročno planiranje razvoja motorike kod mladih sportista“, a prisutnima je ukazano na ključne izazove sa kojima se savremeni sport suočava.
DECA SVE VIŠA, A MOTORIČKE SPOSOBNOSTI IM SVE SLABIJE
„Deca danas sazrevaju od dve do čak četiri godine ranije nego ranije. U proseku su viša pet do sedam centimetara, ali su im motoričke sposobnosti sve slabije. Glavni razlog je nedostatak igre na otvorenom – nekadašnje žmurke, lastiši, klikeri… te igre su bile prirodan trening za motoriku, bez potrebe za trenerima i nastavnicima. Danas deca provode po pet i više sati uz telefone i društvene mreže, umesto u fizičkoj igri koja ih nesvesno razvija“, istakao je Isaković.
On dodaje da su baš treneri, roditelji i nastavnici ti koji treba da nadoknade ono što nedostaje – da uče decu važnosti pokreta, različitih sportskih disciplina, rada na snazi i fleksibilnosti.
Isaković je podsetio na staru, ali i dalje aktuelnu sovjetsku teoriju u kojoj su se deca do 14. godine podsticala da isprobaju više različitih sportova. Danas se mnoge uspešne zemlje vraćaju tom pristupu, naravno uz savremene metode rada.
„Deca treba da probaju sve – balet, plivanje, atletiku, fudbal, košarku, borilačke sportove… Sve doprinosi razvoju motorike. Posebno je važno raditi na brzini do 16. godine, jer se kasnije šanse za razvoj značajno smanjuju. Čak 92 do 94% brzine je genetski uslovljeno, ali se ona ipak može razvijati i unapređivati pravilnim i pravovremenim radom“, kaže Isaković.
UZ TRENINGE, KLJUČNU ULOGU IGRA I – SAN
Pored treninga, ključan je – san. U Americi postoje stručnjaci koji uče mlade sportiste kako da kvalitetno i duboko spavaju, jer upravo dubok san doprinosi regeneraciji, oporavku i smanjenju rizika od povreda.
Još jedan sve važniji segment rada sa decom u sportu jeste – psihološka priprema. Sportisti danas moraju da uče kako da prihvate poraz, razvijaju odnos sa trenerima i timom, upravljaju stresom. Isaković je naglasio da su ovakva predavanja i okupljanja ključna za edukaciju i mladih i iskusnijih trenera.
Jedan od onih koji redovno prati stručne skupove Sportskog saveza Kraljeva jeste i mladi košarkaški trener Mirko Rakić, koji je prethodnih godina beležio uspehe sa juniorskom selekcijom KK „Sloga”.
„Smatram da je sport u velikoj korelaciji sa naukom. Dinamika i intenzitet se stalno menjaju i zato je edukacija trenera prioritet. Drago mi je što sam prisustvovao predavanju dr Isakovića, a posebno što sam video kolege koje žele da uče. Sve ovo radimo zbog dece i njihovog razvoja“, poručio je Rakić.
Generalna sekretarka Sportskog saveza Kraljeva, Jasmina Mirković, ističe da je cilj Saveza da trenerima pruže podršku, edukaciju i prilike za napredak.
„Organizujemo veliki broj sportskih manifestacija, ali jednako važan segment je rad sa trenerima. Trudimo se da dovedemo najvažnija imena iz sveta sporta, iz različitih disciplina i ne planiramo da stanemo“, kaže za portal Krug Mirković.
SRBIJA JE PUNA SPORTSKIH BISERA, ALI MNOGI OD NJIH OSTANU NEPRIMEĆENI
Za kraj, možda i najvažniji savet doc. dr Marka Isakovića trenerima bio je – strpljenje. Naša zemlja je puna sportskih bisera. Nažalost, mnogi od njih ostanu neprimećeni ili odu negde gde su više vrednovani. Pravilnim radom, pažnjom i posvećenošću – možemo ih zadržati.
Možda baš među njima rastu neki novi Novak Đoković, Nikola Jokić, UrošKovačević, Ana Ivanović ili Ivana Španović. Samo ih ne smemo izgubiti. Ako želimo da gledamo buduće asove na velikim takmičenjima, važno je da ih oni koji to umeju – prepoznaju dok vežbaju na školskim terenima. Mnogo je sitaucija u kojima se pokazalo da uspehiza svakog velikog sportiste stoji neko ko je na vreme verovao u njegov
T. A.
