Onima koje interesuje šta se i zašto radi i, naročito, zašto će pored sve savremene tehnologije radovi dugo trajati, u nastavku teksta dajemo odgovore uz pomoć kompetentnih sagovornika
Za one koje samo površno interesuje odgovor na pitanje do kada će trajati radovi na manastiru Žiči – evo odmah i odgovora da se ne bi mučili i nadalje čitali tekst: Crkva Svetog Spasa biće bez prepoznatljive fasade najmanje još godinu dana. Onima koje interesuje šta se i zašto radi i, naročito, zašto će pored sve savremene tehninologije radovi tako dugo trajati, u nastavku teksta dajemo odgovore uz pomoć kompetentnih sagovornika.
Jedna od njih bila je Snežana Jejić, arhitekta savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i trenutno najkompetentnija osoba da govori o radovima na Žiči, jer rukovodi timom RZZSK za zaštitu manastira.
Podsećamo da su radovi u manastirskom kompleksu počeli 2018. godine, a 2019. godine, uoči obeležavanja 800 godina autokefalnosti, oko Crkve Svetog Spasa čak su bile postavljene skele. Od sanacije fasade se odustalo. Zašto:
– Kad smo počeli radove na fasadi otkrili smo da su oštećenja mnogo veća nego što smo pretpostavljali. Ispitivanje je pokazalo da je čak 80% fasade odvojeno od osnovne strukture zida i da mora u celini da se ukloni. Zatim, znali smo da je zemljotres iz 2010. ostavio posledice na zidove crkve, a kada je fasada uklonjena, pokazalo se da su postojeće pukotine dodatno rastresene, a pojavile su se i nove.
Onda je otvoren i problem potporno-obodnog zida, koji je vrlo oštećen i kao takav ugrožava i stabilnost crkve Svetog Spasa, trpezarije i crkve Svetog Save, odnosno celog platoa na kome se nalaze objekti.
Zbog svega toga mi iz RZZSK kao stručnjaci, sestrinstvo manastira i Ministarstvo kulture saglasili smo se da poslu pristupimo sistematski. Da uradimo sada, ne samo fasadu, nego i zidove, tako da crkva Svetog Spasa bude stabilna za dugi, dugi niz godina – kaže Snežana Jejić.
Zar to ne može malo brže?
Ne može, čak ni u 21. veku. Sistematski pristup znači da je najpre vrlo pažljivo, ručno, obijena fasada, zatim su u pukotine postavljeni dilatometri koji će najmanje godinu-godinu i po dana meriti promene u pukotinama! Na osnovu tih rezultata biće urađen projekat statičke sanacije.
Pre dve jeseni napravljen je gašeni kreč za malterisanje fasade. Kreč je vrhunskog kvaliteta i rađen je pod nadzorom stručnjaka fizičko-hemijske zaboratorije Zavoda:
– Sve faze izrade kreča – od izbora kamena, slaganja, pečenja, hlađenja… do skladištenja – urađene su na tradicionalnan način. Ovakav kreč mora da odstoji minimum godinu dana, ali je preporučljivo dve do tri godine. Posle toga slede prve probe sa tečnim malterom. Nakon što se malter izlije na manje površine posmatratamo godinu dana kako će se ponašati u različitim meteorološkim uslovima. Takođe, probaćemo boju kako bismo dobili najbolju nijansu crvene po kojoj je manastir Žiča prepoznatljiv.
Sve u svemu, očekujemo da ćemo na osnovu rezultata statičkog ispitivanja, zatim proba maltera i boje, do kraja 2022. godine imati urađen projekat statičke sanacije i izrade fasade, a do tada će i kreč biti „zreo“ za upotrebu – objašnjava Snežana Jejić.
Kad se sve sabere, zaključujemo da bi Crkva Svetog Spasa mogla zablistati u punom sjaju u najboljem slučaju – naredne 2023. godine. Osetivši blago razočaranje u ovoj konstataciji, Snežana Jejić, žena koja pripada struci koja drugačije, sporije meri vreme, uzvraća pitanjem:
– Šta su tri godine u osam vekova postojanja Žiče? Spremićemo Žiču tako da može mirno da čeka još dugi niz godina!
Značaj potpornog zida
Dok sva pomenuta ispitivanja ne budu gotova, ono što se moglo raditi je rekostrukcija potporno-obodnog zida. Ono što je nama laicima uvek izgledalo kao ograda manastirske porte, zapravo je objekat od izuzetnog značaja za stabilnost čitavog platoa na kome se nalaze Crkva Svetog Spasa, Crkva Svetog Save i trpezarija. Zid je dosta oštećen, kroz mnoge vodopropuste je izraslo rastinje, pa i čitavo drveće.
Sa izgradnjom trpezarije i Crkve Svetog Save na obodu platoa čitava zaravan je postala nestabilna, a potporni zid je trpeo veliki pritisak. Zbog toga je pre dve jeseni počela njegova rekonstrukcija, koju su pratili i zemljani radovi, a oko manastira ka Žičkoj reci bila je uočljiva velika količina dovučene zemlje koja treba da stabilizuje plato.
„Žiča, srpska priča“
Monahinja Nektarija iz Manastira Žiča kaže da je sestrinstvo svesno značaja radova koji se sada obavljaju na crkvi Svetog Spasa i obodnom zidu. Izražava zahvalnost stručnjacima RZZSK i prethodnom ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću za razumevanje problema statičke sanacije crkve i ogradnog zida i izražava nadu da će i aktulna ministarka kulture podržati nastavak radova.
Monahinja Nektarija pozivajući se na reči Svetog vladike Nikolaja da je „Žiča srpska priča“ kaže:
– Kad je stradao narod, stradala je i Žiča. Sveti vladika je čak govorio da se po izgledu crkve može prepoznati u kom je stanju srpsko društvo. Ovaj manastir pokazuje još neke karakteristike našeg naroda: trpljenje, istrajnost, upornost da se opstane, baš kao što to čini naš narod na KiM.
Možemo za primer da uzmemo i Drugi svetski rat kada je Žiča bombardovana, kada je bomba pala na crkvu i uništila severoistočnu stranu, riznica opljačkana, izgorelo je 50.000 knjiga… I, eto, ko je mogao da pretpostavi da će Žiča sada biti ovde, ovakva, u odnosu na to šta je doživela pre 80 godina!
U sveopštem pesimizmu, završićemo optimistički. Ako je Sveti vladika Nikolaj Velimirović u pravu da stanje Žiče simbolizuje stanje naroda, onda bismo zaista imali razloga za taj optimizam: na Žiči se obavljaju radovi koji će presudno uticati na njenu stabilnost i dugovečnost. Satrula fasada je obijena, u toku je lečenje, a možda već naredne godine zablistaće u punoj lepoti! Neka tako bude i sa nama!
Ne verujete? Vaš problem, ja verujem Platonu da je lepota u oku posmatrača!
Radmila Vesković
Svaka čast na članku.
I predšostavio sam da ima neko logično rešenje što su onako popločali zelenu površinu ispred manastira.