Veliki požari poslednjih godina sve češće pokazuju koliko su dobrovoljna vatrogasna društva važna onda kada profesionalne službe same ne mogu da odgovore na obim intervencije. Istovremeno, mnoga od tih društava suočavaju se sa istim problemima – nedostatkom novih članova, nedovoljnom opremljenošću i finansiranjem koje često zavisi od pojedinačnih odluka, umesto od jasno uređenog sistema.
Upravo o tim pitanjima razgovarali su predstavnici dobrovoljnih vatrogasnih društava iz Kraljeva, Raške i Novog Pazara, vatrogasnih saveza i lokalne samouprave na sastanku održanom u Raški, u okviru projekta „Mreža za bezbedan i zeleni region: međuopštinska saradnja u zaštiti od požara i životne sredine“. Projekat sprovodi Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo kroz EKO-SISTEM program Mladih istraživača Srbije, uz podršku Švedske.
Učestvovali su predstavnici DVD Kraljevo, DVD Raška, DVD Novi Pazar i Opštinske uprave Raška. Jedna od centralnih tema bila je – kako ojačati postojeća dobrovoljna vatrogasna društva, ali i kako privući nove članove, posebno u sredinama u kojima su takve jedinice neophodne zbog udaljenosti i konfiguracije terena.
Predsednik DVD Raška i Okružnog vatrogasnog saveza Raškog okruga Marko Babić ukazao je na potrebu snažnijeg uključivanja mladih, ali i osnivanja novih društava u seoskim sredinama. Kao jedna od konkretnih inicijativa navedena je mogućnost osnivanja dobrovoljnog vatrogasnog društva u Jošaničkoj Banji.
Babić je ukazao i na potrebu da se pitanje finansiranja dobrovoljnih vatrogasnih društava u Raški sistemski uredi, umesto da zavisi od povremenih ili pojedinačnih odluka. Kao mogući model pomenuto je iskustvo Kraljeva, gde je projektno finansiranje vatrogasnih društava već uspostavljeno.
Stolovi pokazali koliko je važna saradnja
Predsednik DVD Kraljevo Dimitrije Jovičić govorio je o značaju međuopštinske saradnje, posebno u situacijama kada se požari prošire na velike površine i prevaziđu kapacitete jednog društva ili jedne lokalne zajednice.
Kao primer navedeni su veliki požari na Stolovima, tokom kojih se pokazalo koliko su važni zajedničko delovanje, koordinacija ljudi na terenu i mogućnost da se u kratkom roku angažuju dodatne ekipe iz drugih sredina.
Učesnici su zato ocenili da saradnja dobrovoljnih vatrogasnih društava ne bi trebalo da se svodi samo na reagovanje kada požar već izbije, već da se unapred grade veze između društava, razmenjuju iskustva i zajednički planiraju aktivnosti.
Katarina Dimitrijević iz DVD Kraljevo predstavila je rezultate istraživanja sprovedenog među učenicima u školama u Kraljevu i Raški, kao i preporuke za unapređenje edukacije dece o zaštiti od požara i približavanje dobrovoljnog vatrogastva mladima. Govorila je i o projektnim aktivnostima DVD Kraljevo i modelu projektnog finansiranja vatrogasnih društava koji je uspostavljen u Kraljevu, kao primeru dobre prakse koji bi mogao da bude primenjen i u drugim lokalnim sredinama, ali i o iskustvu sa osnivanjem školskih vatrogasnih sekcija u kraljevačkim školama, kao jednom od načina da se deca i mladi upoznaju sa zaštitom od požara i dobrovoljnim vatrogastvom.
Jedan od zaključaka skupa jeste da bi iskustva iz Kraljeva mogla da budu preneta i u Rašku – kako u oblasti rada sa mladima, tako i kada je reč o finansiranju i organizovanju dobrovoljnih vatrogasnih društava.
Bez novih ljudi nema ni održivog sistema
Iako se značaj dobrovoljnih vatrogasaca najčešće vidi tek kada bukne veliki požar, najveći izazov ostaje ono što se događa između dve intervencije: kako obezbediti dovoljno ljudi, opreme i novca da društva budu spremna kada zatrebaju.
Zbog toga su učesnici sastanka kao prioritete izdvojili jačanje međuopštinske i regionalne saradnje, popularizaciju dobrovoljnog vatrogastva, uključivanje novih članova, osnivanje novih društava u seoskim sredinama i sistemsko finansiranje njihovog rada iz lokalnih budžeta.
Dogovoreno je i da se saradnja Kraljeva i Raške nastavi kroz razmenu iskustava i nove zajedničke aktivnosti. Jer, iskustvo velikih požara pokazuje da dobrovoljni vatrogasci nisu rezerva koja se poziva samo kada situacija izmakne kontroli. Oni su deo sistema zaštite koji mora da postoji, da bude obučen i opremljen pre nego što sirene ponovo zazvone.
Veliki požari na Stolovima pokazali su da zaštita od požara ne može da se oslanja samo na profesionalne službe i reagovanje kada vatra već zahvati velike površine. Dobrovoljna vatrogasna društva, naročito u seoskim i teško pristupačnim područjima, predstavljaju važan deo sistema zaštite i spasavanja: poznaju teren, mogu da okupe ljude iz lokalne zajednice i učestvuju u intervencijama, ali i u prevenciji i edukaciji građana.
Njihova snaga, međutim, zavisi od obučenih članova, opreme, stabilnog finansiranja i saradnje koja se gradi pre nego što nastane vanredna situacija. Upravo zato projekat „Mreža za bezbedan i zeleni region“ ima značaj koji prevazilazi pojedinačne sastanke i aktivnosti – njegov cilj je da poveže društva i lokalne zajednice, kako bi region bio spremniji da zaštiti ljude, imovinu i prirodu.
