Neko rođen 1949. godine, kada je u gradu na Ibru doneta odluka da se takav objekat izgradi – odavno je osedeo, a današnji mladi još uvek nemaju prostor za okupljanje
Prvi pokušaj da se mladima u Kraljevu obezbedi mesto za okupljanje datira iz 1949. godine kada je, odlukom Gradskog Narodnog odbora, doneta odluka da se jedan takav prostor izgradi. Sudeći prema programu za izradu idejnog plana za zgradu Doma kulture u Rankovićevu, bilo je predviđeno da se taj prostor gradi na levoj obali Ibra, u blizini samog centra grada. Ovim programom je definisano da će budući Dom kulture raspolagati sa bioskopskom salom za 600-800 sedišta, pozorišnom zgradom sa 800 sedišta i tako dalje.
Sledeća prilika propuštena je nakon referenduma o uvođenju samodoprinosa za izgradnju vodovoda, kanalizacije, Hirurške bolnice i Doma kulture i omladine. Ovo izjašnjavanje radnih ljudi i građana kraljevačke opštine organizovano je 30. maja 1976. godine.
Zanimljivo je da je tadašnja lokalna vlast dobro primetila koji su nedostaci Kraljeva i okoline, pa je pored višedecenijskih problema sa snabdevanjem vodom, ali i potreba za modernijim kliničkim centrom, shvaćeno da je neophodno rešiti i problem prostora za mlade. Pri planiranju daljeg razvoja Kraljeva pošlo se od pretpostavke da postojeći objekti za kulturna dešavanja svojim kapacitetima ne zadovoljavaju potrebe narastajućeg grada, pa je tako nastao predlog za izgradnju Doma kulture i omladine. Prema tom predlogu, ukupna površina budućeg Doma kulture i omladine iznosila bi oko 8.000 kvadratnih metara. Početak radova je bio predviđen za 1. januar 1978. a završetak radova krajem oktobra 1979. godine. Međutim, radovi nisu počeli te godine, iako se nastavilo sa „mantrom“ da je takav prostor neophodan gradu i mladima. Tako je u intervjuu za “Ibarske novosti“, tadašnji sekretar Samoupravne interesne zajednice za upravljanje građevinskim zemljištem u opštini Kraljevo, dipl. pravnik Krsto Stojadinović izjavio:
– Što se tiče kulturnih institucija, pre svega, treba graditi Dom kulture. Sredstva bi trebalo obezbediti, pored ostalih izvora, i putem doprinosa i samodoprinosa građana i to od početka 1981. godine. Građani bi takvu inicijativu sigurno podržali.
Bez obzira na dobru volju lokalnih vlasti i na pozitivan odgovor na referendumu, Dom kulture (omladine) nije sagrađen. Pojavio se nepremostivi problem zbog nepostojanja tehničke dokumentacije i nemogućnosti da se glavni akteri dogovore oko lokacije gradnje, pa je lokalna vlast stavila tačku na ovo pitanje time što je 1982. godine sredstva doprinosa namenjena stvaranju neophodnih preduslova za realizaciju projektnog programa, u iznosu od 10 miliona dinara usmerila na adaptaciju Pozorišta „14. oktobar“ i rekonstrukciju zgrade osnovne škole „IV kraljevački bataljon“.
Par decenija kasnije, tačnije 2006. godine, za vreme mandata tadašnjeg gradonačelnika Miloša Babića, bio je jedan od poslednjih, ozbiljnijih, pokušaja da mladi dobiju svoj prostor. Naime, koalicija nekoliko omladinskih organizacija iz Kraljeva izvršila je pritisak na lokalnu samoupravu što je rezultiralo pokretanjem inicijative da se Dom Vojske pretvori u omladinski prostor. Nažalost, od ove ideje nije bilo ništa, pošto je tadašnji gradonačelnik Babić ubrzo preminuo.
Osim ovih pokušaja da se napravi Dom kulture, postojale su i razne druge ideje. Pored one da se Domu Vojske Srbije (ranije JNA) izvrši prenamena i pretvori u jedan takav omladinski centar, jedan drugi prostor je dugo vremena bio „viđen“ da postane mesto okupljanja mladih. Naime, reč je o kući senatora Petra Bogavca, koja se nalazi u Uulici Cara Lazara, nedaleko od zgrade Policijske upave. Testamentom je znameniti Kraljevčanin ostavio ovaj prostor kraljevačkoj omladini na besplatno korišćenje. Za vreme bivše Jugoslavije delimično je ovaj testament ispoštovan, jer su se u njegovim prostorijama nalazile kancelarije izviđača, Ferijalnog saveza i sličnih omladinskih organizacija. Međutim, sredinom devedesetih godina u ovu zgradu je „upala“ Državna bezbednost i, bukvalno, proterala sve one koji su je koristili. U međuvremenu, Bogavčev testament je volšebno nestao, tako da njegova poslednja želja nikada nije, zapravo, zaživela u punom kapacitetu.
Time je, praktično, prokockana – do sada poslednja realna šansa da kraljevačka omladina dobije mesto okupljanja, jer smo svedoci da čak i tridesetak godina kasnije od izgradnje takvog prostora, očigledno, neće ništa biti. Ili će, pak, ovog puta lokalna vlast ispuniti svoje obećanje dato svojevremeno u nekoj od mnogobrojnih predizbornih kampanja.
Vojkan Trifunović
*Medijski sadržaj je isključivo odgovornost autora/ki i ne odražava nužno stavove Evropske Unije
*O propaloj ideji iz 2016. godine da prostor u Ulici Cara Dušana, posle adaptacije postane Omladinski klub, čitajte u tekstu OMLADINSKI KLUB IZMEĐU JAVE I SNA. Današnji „izbor“ su prostorije Mesne zajednice Centar u Jug Bogdanovoj ulici. Prostor odgovara po površini, nije pod restitucijom, iako je građena još 1936. godine, tačno 13 godina pre prve odluke da se mladima u Kraljevu obezbedi mesto za okupljanje, koja datira iz 1949.
Naslovna: Foto Micaela Parente – Unsplash
