Čestita i poštena porodica Milovanović u Kraljevu, ostala je 8. septembra siromašnija za jedan plemeniti život, za život roditelja, staratelja i domaćina. Dr Aleksandar Aco Milovanović preminuo je u 93. godini. Bio je doajen srpske dečje hirurgije, koje je bila čast poznavati, a biti njegov blizak saradnik i prijatelj – privilegija. Ja sam, eto, imao i tu čast, i tu privilegiju.
Sreli smo se prvi put davne 1974. godine u Raški, gde sam bio na odsluženju vojnog roka, gde se i on zadesio na vojnoj vežbi. Već taj susret je bio sudbonosan za moj budući životni put, jer je iz brzo stečenog međusobnog poverenja, proizašao dogovor da po izlasku iz vojske započnem specijalizaciju dečje hirurgije u kraljevačkom Medicinskom centru, gde je on pet godina ranije osnovao odeljenje za tu granu medicine. On je u njemu bio jedini dečji hirurg. Već naredne godine dogovor je realizovan, ja sam postao njegov prvi saradnik u struci, a kasnije i odan prijatelj. Zbog toga i svega što sam od njega naučio, bio sam i biću mu zahvalan do kraja života.
Doktor Aca je rođen u Pranjanima 1931. godine, završio Medicinski fakultet u Beogradu i vratio se kao lekar u zavičaj. Dolazak u Kraljevo značio je specijalizaciju i postepeni razvoj dečje hirurgije. Pažljivo je birao saradnike i za samo nekoliko godina formirao najjaču službu dečje hirurgije u Srbiji, van Beograda. Na njenom čelu ostao je do odlaska u penziju 1996. godine.
Njegov životni put je bio dug, dobrim delom ne lak, ali je bio tvrdo utaban poštenjem, ljudskom istinom i najplemenitijim vrlinama, koje su krasile ovu ljudsku veličinu, s kojom je svaki susret odisao iskrenošću. Njegovi ljudski, životni i profesionalni kvaliteti su besprimerni, a Hipokratova zakletva je bila njegov putokaz. Prema nadređenim i podređenim kolegama imao je bratski i roditeljski, ali pre svega profesionalni odnos i razumevanje i zato je zasluživao najdublje poštovanje.
Doktor Aca je bio istaknuti društvenopolitički radnik tog vremena. Biran je za narodnog poslanika Skupštine Srbije, opštinskog odbornika, predsednika Veća, nosilac je Diplome zaslužnog građanina Kraljeva i drugih radnih i stručnih priznanja. Bio je to, pre svega čovek, koga, kad pođe u grad, pola ulice pozdravlja, što lično, što iskrenim zamahom ruke.
Zbog svega toga i zbog svega što je propustio ovaj skromni oproštaj, zaslužio je blaženo naselje. Večna mu slava i hvala.
Jovan Bojović
