Dr Milivoje Pavlović: Lekar koji je imao vremena da stane, sasluša i vrati se pacijentu, čak i kada bi mu smena odavno bila završena

Tužna vest o smrti dr Milivoja Pavlovića, hirurga-endokrinologa Opšte bolnice „Studenica“, ostavila je Kraljevo u tišini kakva se retko pamti. Hiljade poruka oproštaja na društvenim mrežama, reči pacijenata, kolega, prijatelja i poznanika, svedoče o tome da njegov odlazak nije samo gubitak jednog izuzetnog lekara, već i nenadoknadiv gubitak za porodicu, prijatelje, kolege, grad i armiju onih koje je još mogao da leči i – izleči.

Život posvećen pozivu

Dr Milivoje Pavlović rođen je 26. decembra 1973. godine u Kraljevu. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u rodnom gradu, a Medicinski fakultet u Beogradu 2000. godine. Specijalizaciju iz hirurgije završio je 2005, dok je užu specijalizaciju iz endokrine hirurgije stekao 2016. godine.

Od avgusta 2000. godine bio je zaposlen u Zdravstvenom centru „Studenica“, najpre u Službi opšte medicine i Hitnoj medicinskoj pomoći, a potom u Službi za hirurgiju. Kao specijalista endokrine hirurgije radio je od 2016. godine, a početkom 2025. imenovan je za šefa Odeljenja za opštu hirurgiju.

Bio je lekar izuzetnog znanja, ali pre svega čovek izuzetne ljudskosti. Zbog neposrednosti i posebnog pristupa bio je omiljen među pacijentima, a među kolegama poštovan kao vrhunski stručnjak. Čitavim svojim bićem bio je posvećen pacijentima, borio se za njihove živote i onda kada bi oni sami gubili snagu i nadu.

Pamtiće ga kao veselog, šarmantnog, duhovitog lekara, britkog uma i neiscrpne energije. Kao hirurga sa „nepogrešivim osećajem“ i kao čoveka koji je u vremenu žurbe i otuđenja uvek birao – čoveka.

Preminuo je 21. decembra u Beogradu. Bio je oženjen i otac troje dece.

Povodom njegove smrti, komemorativna sednica biće održana u utorak, 23. decembra, u 8 časova, u restoranu Hirurške bolnice.

Opelo će biti služeno istog dana ispred porodične kuće u Popovićima.

„Ne pamti se ovakva tuga“

Za one koji su ga poznavali, biografija dr Milivoja Pavlovića samo je okvir njegovog života. U njegovom središtu uvek je bio čovek, a on je bio i ostaće upamćen kao lekar koji je imao vremena da stane, da sasluša, da se vrati pacijentu i kada bi mu smena odavno bila završena.

U komentarima koji su se na društvenim mrežama nizali danima nakon što se u javnosti pročulo da vodi najvažniju – bitku za život, dok su se ljudi molili za njegovo ozdravljenje i posle najtužnije vesti da je tu bitku, nažalost, izgubio, ponavlja se ista misao: bio je veliki stručnjak, ali još veći čovek.

Društvene mreže ispunjene su hiljadama poruka koje ne govore samo o lekaru, već o čoveku koji je spasavao živote, odbijao darove, ostajao uz pacijente do buđenja iz anestezije, tešio porodice i unosio mir u najteže trenutke.

„Operisao mi je brata koji je hitno prebačen iz Novog Pazara. Insistirao sam da mu dam novac – kategorično je odbio. Ostao je uz mog brata dok se nije probudio i uverio se da je dobro. Tek tada je otišao kući“, samo je jedan od komentara.

„Anđeo u hodniku”

Drugi su se prisećali navike dr Pavlovića da pacijente ohrabruje rečima koje su zvučale jednostavno, ali su u tim trenucima značile sve, treći – da je dr Milivoje Pavlović umeo da gotovo izbaci iz ordinacije one koji bi mu ponudili novac u znak zahvalnosti što im je spasao najrođenije.

Kćerka pacijenta dr Milivoja ispričala je kako je njen otac, gotovo bez nade, dovezen u kraljevačku bolnicu:
„Dok sam u panici stajala na hodniku, neko je prošao. Bio je to doktor Milivoje Pavlović, krenuo je na odeljenje. Idući za njim, na hodniku, pričala sam šta se dešava mom ocu… Stao je, okrenuo se prema meni, a zatim otišao da pregleda mog oca. Posle nekih dva sata izašao je iz operacione sale i rekao da će tata biti dobro. Pričao je brzo, opisivao rukama koliki je bio tumor u tatinom stomaku, kao neki dečak koji opisuje balon koji je pukao. Tata je bio dobro i živeo još 12 godina nakon operacije. Sve je bilo kako je Milivoje rekao. Često sam se pitala da li ga je Bog spustio da baš u tom trenutku prodje hodnikom. Da li mu je udahnuo andjeosku dobrotu da pomaže narodu. Sigurna sam da jeste. Andjeo u hodniku. Neka mu Bog pokaže rajske puteve.“

„Bio je više od doktora“

Pacijenti će ga pamtiti kao vedrog, duhovitog, ali i kao doktora koji je znao da bude čvrst kada je to bilo potrebno.

„Spasao je milione života, ali je najmanje mislio na sebe“, napisala je jedna pacijentkinja, prisećajući se kako je radio i onda kada je sam bio bolestan.

Kolege svedoče da je bio među najboljima u svojoj generaciji, lekar čije se mišljenje slušalo i poštovalo. Ono što svi sada najčešće pominjemo jeste ljudskost dr Milivoja Pavlovića, a to je osobina koja se ne uči na fakultetu. Valjalo bi da svu ljubav koju sada iskazujemo prema ovom divnom čoveku i lekaru kojeg, nažalost više nema, pokazujemo jedni prema drugima dok smo još pod kapom nebeskom. Sigurni smo da je to lekcija koju nam je svojim primerom ostavio, a koju bi on sam najviše voleo da sada – svi naučimo.

M. M. Dabić