Plutajući otpad godinama se taloži kod hidroenergetskih objekata, dok sistemsko rešenje izostaje
Zagađenje reke Drine plutajućim otpadom nije nova pojava. Svake godine, sa porastom vodostaja i usled divljih deponija duž pritoka, velike količine smeća dospevaju u reku i akumuliraju se kod brana i hidroenergetskih postrojenja. Slike nagomilanog otpada postaju gotovo sezonska pojava.
Povremene akcije uklanjanja dela otpada donesu kratkotrajan efekat, ali ne menjaju suštinu: problem se iz godine u godinu ponavlja.
Stručna javnost već duže ukazuje da rešenje mora biti sistemsko, a ne kampanjsko. Jedan od predloga koji je predstavljen jeste uvođenje stacionarnog sistema za kontinuirano uklanjanje plutajućeg otpada, koji bi bio postavljen na lokaciji gde se otpad prirodno zaustavlja.
Takav sistem podrazumevao bi usmeravanje otpada plutajućim barijerama, mehaničko zahvatanje, kosi trakasti transporter prilagođen realnom sastavu otpada na Drini i direktan utovar u kamione. Prema dostupnim procenama, ovakav model mogao bi da ukloni više od 20 tona otpada dnevno, uz minimalne energetske i kadrovske potrebe i bez štetnog uticaja na ekosistem.
Predlog je tehnički razrađen i izvodljiv, a inicijativu je predstavio Akademski plenum, navodeći da je reč o rešenju koje može raditi neprekidno, 24 sata dnevno. (Akademski plenum je neformalna grupa ili mreža nastavnika, saradnika i istraživača sa univerziteta i visokih škola, pretežno iz Vojvodine i Novog Sada, koja se organizuje oko određenih društvenih i političkih pitanja).
Suština problema, međutim, nije u nedostatku ideja, već u nedostatku trajnog sistemskog pristupa. Zagađenje Drine, ali i ostalih reka, ne može se rešavati simboličnim intervencijama, niti reagovanjem tek kada otpad postane vidljiv u dramatičnim razmerama. Jer, Drina, pa ni ostale reke se ne čiste povremeno, akcijama – već sistemom koji radi svaki dan, poručuju iz Akademskog plenuma.
