Preventivnim programima protiv nasilja nad ženama

U Srbiji kao zemlji u kojoj 30% svih ubistava čine ubistva žena izuzetno je važno srovoditi preventivne edukativne programe među mladima, kao što je „Moć promene – Moć prevencije“, poruka je sa tribine na kojoj su predstavljena dva programa koje realizuje udruženje „Fenomena“ iz Kraljeva

            Iz prostora Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu danas je emitovana onlajn prezentacija rada SOS službe za podršku devojkama i ženama sa iskustvom nasilja, usluga koju kraljevačko udruženje „Fenomena“ pruža već 14 godina, i programa „Moć promene – Moć prevencije“. Ovaj skup je organizovan uz podršku ambasade Kanade, čiji su predstavnici govorili o mnogobrojnim servisima i projektima kojima kanadska država pomaže žrtvama rodno zasnovanog nasilja.

            Udruženje Fenomena je osnovano 2007. godine i prvenstveno se bavi borbom protiv nasilja nad ženama i rodnom ravnopravnošću. Od svog nastanka ima servis SOS telefon za žrtve rodno zasnovanog nasilja, a pozivi su besplatni:

            – Više od 6.000 žena sa iskustvom nasilja je do sada zatražilo pomoć preko SOS telefona. Za mnoge od njih naše volonterke su bile prve osobe kojima su saopštile da trpe nasilje. Žena koja pozove može biti sigurna da se razgovor ne snima, da može ostati anonimna ako želi, a ako da podatke, da će oni biti čuvani po propisima za zaštitu podataka. Osim samog razgovora, koji je mnogima i najvažniji, žene od nas mogu dobiti i pravnu pomoć, pratnju u institucijama i advokatske usluge za žene koje su rešile da prijave nasilje – rekla je Dragana Veljović, koordinatorka SOS službe za podršku devojkama i ženama.

Dragana Veljović, Jasna Kolaković Smiljanić i Aleksandra Jovankin Aleksić

            Ona je istakla da je prošla godina bila godina velikih izazova za ovu službu zbog kovida. Fizička i socijalna izolacija je znatno pogoršala položaj žena koje žive sa nasilnim partnerima i zato je broj poziva na SOS telefon znatno porastao. Ova situacija motivisala je udruženje da uvede i novi vid elektronske komunikacije sa žrtvama –„chet“ na kome se sadržaj enkriptuje, što znači da prepiska ne ostaje zabeležena u telefonu.

            O značaju Istanbulske konvencije – a to je Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici usvojena 2011. godine – govorila je Jasna Kolaković Smiljanić, advokatkinja i stalna saradnica SOS službe za podršku devojkama i ženama.

            – Istanbulska konvencija je najznačajniji međunarodni pravni doprinos rešavanju ovog problema i važna je zato što prva definiše nasilje u porodici i nasilje nad ženama kao rodno zasnovano nasilje. To znači kao nasilje koje trpe samo zato što su žene. Takođe je važna zato što kao nasilje nad ženama definiše sve oblike nasilja: i seksualno i fizičko, i psihološko i ekonomsko – istakla je Kolaković Smiljanić.

Kanada – brojni servisi za žrtve nasilja

            Ovaj skup podržala je ambasada Kanade i to nije čudn, jer je ovo jedna od zemalja u svetu koja ima najrazvijenije servise za podršku ženama žrtvama nasilja, ali i preventivne programe. Uostalom, koliko zemalja ima Ministarstvo za žene i rodnu ravnopravnost , kao što ima Kanada?

            Ispred kanadske ambasade učesnike skupa je pozdravio savetnik Brajan Ebel, a šefica Odeljenja za odnose sa javnošću Olgica Marinković je govorila o načinu na koji se Kanada suočava sa nasiljem nad ženama:

            – Suštinske kanadske vrednosti su: rodna ravnopravnost, osnaživanje devojaka i žena, unapređenje i zaštita njihovih ljudskih prava i poštovanje prema različitim kulturama. I pored pravne zaštite i brojnih preventivnih programa i servisa, i u Kanadi i dalje ima pojava nasilja nad ženama. Prema podacima policije, u 83% slučajeva porodičnog nasilja žrtve su žene. U autohtonim kulturnim zajednicama na tlu Kanade stopa ubistava žena je čak 7 puta veća nego u drugim sredinama.  Strategija kanadske vlade u prevenciji i aktivnostima za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja počiva na tri stuba: 1. Sprečavanje nasilja; 2. Podrška žrtvama i njihovim porodicama; 3. Promovisanje odgovornog pravosudnog sistema – istakla je Olgica Marinković.

            Iz njenog predstavljanja svakog od ovih segmenata bilo je upadljivo da kanadska vlada za svaku od planiranih aktivnosti ujedno planira i sredstva neophodna za sprovođenje. Nasuprot tome, u Srbiji čak i dobra zakonska rešenja i dobre strategije u praksi ne pokazuju željene rezultate, jer ih država ne prati adekvatnim sredstvima.

Preventivni rad sa omladinom

            Mnogi su skloni da minimiziraju razmere nasilja nad ženama u Srbiji. Mešutim, odaci govore da je 2019. godine u Srbiji ubijeno 86 ljudi, a među njima je najmanje 26 žena žrtava partnerskog nasilja, što znači da ubistva žena čine trećinu svih ubistava u Srbiji. I dok je u našoj zemlji iz godine u godinu sve manje ubistava u ukupnom broju, statistika pokazuje da u proseku u Srbiji na svakih 13 dana bude ubijena jedna žena, i ta stopa se ne smanjuje.

            SOS službe su prvenstveno namenjene lečenju posledica, pomoći onima koje su iskusile nasilje, i još dugo će, nažalost, ovakvi servisi biti potrebni. Ali da bi istinski bilo smanjeno nasilje nad ženama, mora se više raditi sa omladinom.

            Jedan od takvih programa je Fenomenin program obuke „Moć promene – Moć prevencije“, čiji je cilj da devojke nauči kako da izgrade samopoštovanje i kako da uopšte ne uđu u vezu sa nasilnikom. Realizuje se kroz rad u tzv. grupama za samopomoć i podršku srednjoškolkama.

            O iskustvu u sprovođenju ovog programa, za koji Fenomena ima akreditaciju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, govorila je pedagoškinja Aleksandra Jovankin Aleksić iz organizacije „Imam ideju“ koja je vodila nekoliko grupa za podršku devojkama.

            – Kroz program podrške bavimo se prepoznavanjem emocija, iskazivanjem potreba, postavljanjem granica, nenasilnom komunikacijom. Najviše pažnje posvećujemo temama vezanim za partnerske veze, kao što su ljubav i zaljubljenost, štetne i kvalitetne veze, sve do prepoznavanja prvih naznaka nasilja i svih modela kontrole i moći. Ovo je prilika da devojke u opuštenoj i podržavajućoj atmosferi pričaju o temama o kojima se malo priča, ili se uopšte ne priča ni u školama, ni u porodicama. Zato devojke rado dolaze na ove susrete i kažu da se osećaju, sigurnije, osnažene, sa više samopouzdanja – rekla je Aleksandra Jovankin Aleksić.

Aleksandra Jovankin Aleksić

            Specifičnost programa „Moć promene – Moć prevencije“ je da devojke prolaze i kurs fizičke samodbrane kroz treninge neke od borilačkih veština. U Kraljevu ove kurseve vodi Ana Rančić, karatistkinja i vlasnica crnog pojasa 1. dan.

            – Nažalost, kroz rad sa devojkama videla sam da mnoge ne znaju šta sve predstavlja nasilje i da mnoge misle da je to samo fizičko nasilje. Ja se trudim da im podignem samopouzdanje i da ih uverim da bez obzira ako smo i krhke i fizički slabije, možemo da se odbranimo čak i u slučaju fizičkog napada. Trudim se da devojkama objasnim da u takvoj situaciji ne treba da dozvole da ih strah blokira i da onaj ko je podigao ruku na njih nije hrabar, nego je zapravo kukavica. Bitno je da se priča sa devojkama i da im se podiže samopouzdanje – istakla je Ana Rančić.

            Današnji skup završen je porukom da je najvažnije ne ćutati o nasilju i da žrtve nasilja, ili oni koji u svom okruženju imaju nekoga ko trpi nasilje za početak mogu da pozovu SOS telefon 0800 35 00 36.

             Radmila Vesković 

Ostavite komentar

E-mail adresa se ne objavljuje. Obavezna polja *