U mnogim delovima Srbije, ali i u Kraljevu, gde romska zajednica ima dugu i bogatu tradiciju, Đurđevdan se proslavlja kao dan radosti, okupljanja i nade. Ovo je dan kada se priroda kiti zelenilom, kuće ukrašavaju đurđevkom, a u svakom domu peva i svira – u čast života, ljubavi i vere.
Za Rome, Đurđevdan je višeslojni praznik. Pored religijskog značenja – kao krsna slava Svetog Đorđa – on ima i duboko ukorenjenu kulturnu dimenziju, koja povezuje predanja, muziku, običaje i snažan osećaj pripadnosti. Romske porodice, kao i u mnogim domoima gde se danas slavi Đurđevdan, od ranog jutra pripremaju svečane trpeze, okupljaju se u krugu najbližih i nastavljaju višedecenijsku tradiciju očuvanja identiteta kroz pesmu, igru i zajednički duh.
Đurđevdan je prilika da se istakne lepota romske tradicije, ali i da se podsetimo da integracija počinje razumevanjem, a zajedništvo poštovanjem. O tome u današnjoj video reportaži govore Šaim Beriša koji zna važnost obrazovanja, školuje svoju decu i unuke, a sve što ima stekao je, kako navodi – poštenim radom.
Lazar Mitrović ima 18 godina i već četvoro dece. Oženio se sa 15, ali i dalje ide u srednju školu i planira da se, kad završi III godinu na smeru mašinbravar – zaposli u kraljevačkom “Leoniju”.
Predrag Radosavljević podelio je sa nama osećaj koji u njima budi nastavak tradicije i priprema za proslavu slave.
Pogledajte VIDEO:
Đurđevdan (6. maj) je jedan od najvažnijih praznika za Rome širom Balkana. Njegovo poreklo seže duboko u predhrišćansku tradiciju prolećnih praznika obnavljanja prirode, a kasnije se povezuje sa kultom Svetog Đorđa (Đurđa), hrišćanskog mučenika i zaštitnika siromašnih, ratara, stočara i putnika.
Za Rome, ovaj praznik je vekovima bio graničnik između zime i leta, simbolizovao je kraj patnje i početak plodnog perioda. Zabeležen je u putopisima i etnografskim studijama od 18. i 19. veka kao najvažniji narodni i duhovni praznik Roma, naročito među skupinama koje su živele nomadskim ili polunomadskim životom.
Đurđevdan se neretko doživljava i kao simbol nade – nade da će društvo u kojem živimo biti sve više otvoreno, pravedno i podržavajuće za sve njegove članove, bez obzira na etničku pripadnost.
„Kao što đurđevak donosi novu mladost prirodi, tako i Đurđevdan donosi novu snagu ljudima – da žive slobodno, dostojanstveno i u ljubavi.“
Dok svetlost sveća obasjava duše, dim sa ognjišta nosi ljubav i veru koja ne poznaje granice. I kada poslednji zalogaj nestane, ostaje osećaj da se ništa nije zaboravilo. Tradicija je živa, a Đurđevdan u romskim domovima nije samo praznik, on je svetlost koju sami pale.
M. M. D.
