Redakcija portala Krug objavljuje autorski tekst čitaoca iz Kraljeva, Petra Ž. Terzića, koji na vrlo slikovit način govori o svakodnevnim problemima s kojima se građani suočavaju pri plaćanju komunalnih računa. Tekst prenosimo u celini:
„Digitalizacija je donela mnogo novina u naš život. Jedna od njih je i plaćanje računa od kuće, što je nama starima, koji imamo problema sa hodanjem, olakšalo život. Međutim, ima i onih koji se nesvesno ili svesno trude da ne bude baš tako.
Jedno javno-komunalno preduzeće već godinama dostavlja svoje račune oko 25. u mesecu sa rokom za plaćanje poslednje dana tog meseca, ali kao „datum izdavanja“ navode poslednji dan prethodnog meseca. Zašto to tako rade mogu samo da nagađam. Namerno ne navodim ime tog preduzeća, kao ni banke preko koje sam izvršio transakciju, jer smatram da i druga preduzeća i banke slično rade, pa bi potenciranje jednih zaklonilo da to rade i ostala preduzeća i banke.
Kad ne dobiješ račun, platiš „za svaki slučaj“
U junu ove godine od pomenutog preduzeća nisam dobio račun. Kako nisam bio siguran da moj račun greškom nije ubačen u neku drugu zgradu, rešio sam da uplatim određenu sumu, da mi se ne bi gomilao dug i obračunavala kamata. Uplatio sam 1.400 dinara elektronskim putem preko banke, kao što već godinama radim. To sam uradio 28. juna (subota) i odmah sam, na ekranu kompjutera, video da je moj konto umanjen za 1.400 dinara. Kada sam, za ličnu evidenciju, odštampao uplatnicu, sledilo je prvo iznenađenje, kao „datum kreiranja i datum valute“ stajao je 30. jun (ponedeljak). Pomislio sam kako nije bitno, jer – poklapa se sa rokom za plaćanje.
Kad kompjuter ide na vikend…
Subotom i nedeljom rade pekare, trgovine, kafići, domovi zdravlja, bolnice, železnica, međugradski i lokalni saobraćaj, ali ne rade bankarski činovnici, pa su se njihovi „finansijski maheri“ „setili“ da bi i kompjuter mogao malo da se odmori, a da za to vreme novac malo odleži na računu banke. Jer, računar mnogo i naporno radi, a i kako kaže njihova reklama „…elektronsko bankarstvo dostupno je 24 sata svakog dana u godini“, pa bi bilo korisno da malo izađe na svež vazduh, da prošeta da i njega malo dohvati sunce.
Kako subotom i nedeljom ne rade činovnici banke, ispada da njihov kompjuter ne može da radi bez nadzornika. Kao da mi ne znamo da u današnje vreme kompjuteri još uvek ne donose odluke svojevoljno, već samo onako kako im je gazda (vlasnik kompjutera) napisao u programu. Kompjuter bi mogao, kad izvrši moju uplatu i automatski skine dotični iznos sa mog računa, da o istom trošku tu uplatu prosledi komunalnom preduzeću. Mogao bi, ali to bi onda bilo „svetogrđe“, jer novac ni minut ne bi bio na računu banke, a to je – nedopustivo.
Drugo iznenađenje je bilo 28. jula kada sam dobio račun od komunalnog preduzeća sa „rokom za plaćanje 31. jul“. Ovako mali rok (tri dana) me je iznenadio, ali su mi „tumači zakona“ objasnili: Ako je na računu naveden rok za plaćanje, on je validan i mora se poštovati. Ako neko smatra da je rok isuviše mali, niko mu ne brani da piše žalbu, pozivajući se na načelo pravičnosti, pa će neko nekad da odluči da li je žalba opravdana ili ne.
Zatim, pod stavkom „specifikacija knjiženja“ nije bilo moje uplate, iako ja imam uplatnicu na kojoj piše da sam uplatio 1.400 dinara 30. juna. I šta sam mogao: odmah sam napisao prigovor na račun.
Treće iznenađenje je bilo kad sam izvršio detaljnu proveru i video da sam pogrešio što sam pisao prigovor, jer je moja banka već pomenutu uplatu tek 1. jula (utorak) prosledila komunalnom preduzeću. Čim sam zatražio da izvršim uplatu, banka je istog momenta skinula iznos sa mog računa, a komunalnom preduzeću je novac prosledila tek posle puna tri dana.
Malo im je bilo što su moj novac zadržali dva dana, pa su to produžili za još jedan dan. Malo im je što za svaku transakciju naplaćuju proviziju, malo im je što naplaćuju „mesečno održavanje“ tekućeg računa, malo im je što penziju primam preko njih, malo im je što na novac koji ostane na tekućem računu ne plaćaju nikakvu kamatu, pa bi još malo.
Sve im je malo, kao da ih je školovao Al Kapone, koji je svoje mafijaško bogatstvo stekao tako što je od velikog broja ljudi uzimao pomalo, obećavajući im zaštitu od sebe samog. Kada se to pomalo sabere ili, bolje reći, pomnoži dobije se – ohoho.
Kako za nas nema neke automatske (zakonske) zaštite, postavlja se pitanje koje bi škole mi morali da završimo da bismo mogli da pariramo ovim mafijaškim manirima i trikovima.
Šta da učinimo da bismo se branili?
Kako za nas nema neke automatske (zakonske) zaštite, postavlja se pitanje koje bi škole mi morali da završimo da bismo mogli da pariramo ovim mafijaškim manirima i trikovima? Ko će nas naučiti kako da se odupremo digitalno prikrivenim manipulacijama?“
