Mladi orao krstaš Feliks, ptica koja je prošle godine izletela iz gnezda u Bačkoj kao prvi mladunac ove vrste na tom području posle sedam decenija, konačno se vratio u Srbiju, nakon višemesečne drame koja je uključivala lutanje, otmicu, šverc divljih ptica, prihvatilište u Libanu i međunarodne pregovore.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je Feliks u Srbiju stigao vojnim avionom, pošto su se za njegov povratak stekli uslovi nakon višemesečnog zastoja izazvanog sukobima na Bliskom istoku.
Feliks je u julu prošle godine, dok još nije poleteo iz gnezda svojih roditelja, obeležen metalnim i plastičnim prstenovima i satelitskim odašiljačem, u okviru standardne naučne procedure ornitologa DZPPS-a. Zahvaljujući tom uređaju, stručnjaci su mogli da prate njegovo kretanje i otkriju šta mu se dogodilo.
Kao i drugi mladi orlovi krstaši, koji prvih pet do šest godina lutaju dok ne dostignu polnu zrelost, Feliks je krenuo na jug. Preleteo je Makedoniju, Grčku i Tursku i stigao do Sirije, gde je uhvaćen, a telemetrijski uređaj sa njegovih leđa uništen.
– Feliks, nažalost, nije izuzetak. Ubijanje i krivolov divljih ptica na području Mediterana i Bliskog istoka svake godine odnose desetine miliona nevinih života. On je imao sreće utoliko što je obeležen, što smo mogli da pratimo njegovo kretanje i uopšte saznamo šta mu se desilo – poručio je Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS-a.
Nakon što je uhvaćen, Feliks je prodat švercerima divljih ptica u Siriji, a za njega je tražen otkup. U njegovo spasavanje uključilo se Libansko udruženje za migratorne ptice, na čelu sa dr Mišelom Savanom, koji je, rizikujući sopstvenu bezbednost, uspeo da preuzme Feliksa i smesti ga u prihvatilište u okolini Bejruta. Tamo je o njemu brinuo pola godine, koliko su trajali i pregovori i pokušaji da se ptica preveze u Srbiju.
Puštanje Feliksa u prirodu na Bliskom istoku, uz nadu da će se sam vratiti u Srbiju, nije bilo moguće rešenje, jer bi to značilo da ponovo bude izložen švercerima i lovcima na ptice grabljivice.
Zbog toga su, na poziv DZPPS-a, građani Srbije u rekordnom roku prikupili novac za njegov povratak avionom. Za samo tri dana 153 osobe donirale su ukupno 3.390,29 evra. Novac je bio namenjen za osnovne troškove avio-prevoza, kupovinu transportera, lečenje, smeštaj i hranu u prihvatilištu u Libanu.
– Taman kada je sve bilo dogovoreno, dan pre nego što je Feliks trebalo da bude prevezen prvi put, eskalirali su sukobi u regionu Bliskog istoka i avio-saobraćaj je zatvoren. Tako je Feliks ostao u prihvatilištu sve do sada, kad su se napokon stekli uslovi da se vrati kući – objasnio je Ružić.
DZPPS je od decembra 2025. bio u bliskom kontaktu sa Milanom Trojanovićem, ambasadorom Srbije u Libanu, koji je imao ključnu ulogu u povratku Feliksa.
Kako su sve komercijalne avio-kompanije odbile da prevezu pticu, pomoć je zatražena od Vojske Srbije, koja ima mirovnu misiju u Libanu. Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović, prihvatio je apel i omogućio da Feliks bude prevezen vojnim avionom.
U povratak orla krstaša bili su uključeni i Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu i Ministarstvo odbrane.
Po sletanju na vojni aerodrom u Batajnici, Feliksa su dočekali predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Odatle je prevezen u Prihvatilište za strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste u okviru Zoološkog vrta Palić u Subotici, gde će boraviti dok se ne steknu uslovi da ponovo bude pušten na slobodu.
Prema informacijama koje je DZPPS dobio od saradnika iz Libana, Feliks je u dobroj fizičkoj kondiciji. Posle početnog oporavka u prihvatilištu imao je odličan apetit i jasno pokazivao da želi da napusti kavez.
Orao krstaš, ptica koja se nalazi i na nacionalnom grbu Srbije, ima status kritično ugrožene vrste. Od 2017. godine, kada je u Srbiji postojao samo jedan par na severu Banata, zahvaljujući merama zaštite njihova populacija se postepeno oporavlja. Ove godine ornitolozi DZPPS-a zabeležili su 29 gnezdećih parova i 25 mladunaca u gnezdima.
