O merama suzbijanja ove zarazne bolesti domačih i divljih svinja i o tome ima li opasnosti po ljude, za portal Krug govori dr Zoran Debeljak iz Veterinarsko specijalističkog instituta „Kraljevo”
Kada je početkom maja, u selu Mrčajevci kod Čačka na jednom poljoprivrednom gazdinstvu otkriven slučaj zaraze svinja afričkom kugom, Ministarstvo poljoprivrede je, kako to protokoli i nalažu, definisalo teritoriju zaraženog i ugroženog kruga sa centrom u pomenutom čačanskoom selu.
U krugu poluprečnika tri kilometra oko Mrčajevaca proglašeno je najosetljivije područje i ono je predstavljalo zonu zaraženog kruga koji je obuhvatio sela Bečanj, Ostra i Donja Gorevnica.
Pored toga, u krugu poluprečnika 10 kilometara oko centra zaraze, proglašena je zona ugroženog kruga, koji je obuhvatio čak 20 naseljenih mesta među kojima su se našli Bapsko Polje, Tavnik i Lađevci. Ovo su jedina sela sa teritorije grada Kraljeva obuhvaćena pomenutim merama.
Novih slučajeva zaraze nije bilo sve do 11. jula kada je u Mrčajevcima otkrivena infekcija u čak 13 gazdinstava, a dve nedelje kasnije registrovan je nov slučaj oboljenja u čačanskom selu Zablaće. Ovo je za posledicu imalo formiranje još jednog zaraženog, i njemu pratećeg ugroženog kruga, koji sada obuhvataju novih 20 sela na teritoriji Čačka.
O okolnostima u kojima su našli stočari sa područja na kojem je zaraza aktivna, razgovarali smo sa dr Zoranom Debeljakom, koji je kao specijalista u oblasti zaraznih bolesti zaposlen u Veterinarskom specijalističkom institutu „Kraljevo”.
– Odmah nakon otkrivanja zaraze u Mrčajevcima, Ministarstvo poljoprivrede je propisalo niz mera kojima se definiše način ponašanja unutar zaraženih i ugroženih zona. Predviđen je popis i obeležavanje svinja kao i zabrana njihovog premeštanja i prevoza, dok je premeštanje drugih životinja delimično ograničeno kontrolom veterinarskih službi. Odredbom ministarstva zabranjeno je organizovanje pijaca, sajmova i izložbi životinja, ali i prometa semena i embriona za veštačko osemenjavanje, kao i prirodni pripust nerasta. Takođe, nije dozvoljena upotreba pomija u ishrani svinja, a kao obavezne, naložene su mere dezinfekcije smeštajnih kapaciteta, upotreba posebne obuće i odeće, ali i zabrana ulaska svim licima koja nisu angažovana u radu oko životinja – pojašnjava za portal Krug dr Zoran Debeljak.
Vlasnicima je, prema njegovim rečima, dozvoljeno klanje svinja za sopstvene potrebe, s tim što je u ove svrhe neophodno uzimanje uzorka sa životinje koji se potom besplatno pregleda u kraljevačkom Institutu.
Specifične osobine virusa kao i dug period inkubacije bolesti otežavaju posao nadležnih službi.
– Bolest izaziva virus izuzetne otpornosti u spoljašnjoj sredini. Primera radi; u slučaju klanja zaražene životinje, njeno meso, koje bi pola godine provelo u zamrznutom stanju, nakon stavljanja u upotrebu zadržalo bi sva infektivna svojstva. Psi ili mačke, koji bi bili nahranjeni otpacima zaraženog mesa, bolest bi lako preneli svinjama, čime bi se poništili svi dotadašnji napori u zaustavljanju zaraze. Afrička kuga svinja prenosi se direktnim i indirektnim putem. Direktan način prenosa podrazumeva dovođenje zaražene životinje u zdravo leglo ili životinje koja je u periodu inkubacije kod koje se ne vide klinički znakovi bolesti. Do indirektnog prenosa bolesti dolazi usled upotrebe kontaminirane opreme, prevoznih sredstava, obuće i odeće ljudi, ali i upotrebe pomija, čije ostatke druge životinje lako mogu preneti do zdravih svinja. U početku se bolest manifestuje jako nespecifičnom simptomatologijom koja podrazumeva visoku temperaturu, apatiju, odbijanje hrane i vode, a u nešto kasnijoj fazi javljaju se i nekroze, plavilo i krvarenje po koži, zanošenje zadnjeg dela tela, pobačaj kod krmača… Ako se uzme u obzir da je period inkubacije oko 20 dana, čemu treba dodati još desetak dana (koliko je vlasnicima životinja često potrebno da uoče prve simptome bolesti) od njihovog pojavljivanja, jasno je da se suočavamo sa dugim vremenskim periodom, tokom kojeg bolest može neometano da se širi – naglašava dr Debeljak.
Ipak, iz Instituta kažu da je ovakav scenario moguće preduprediti.
– Vršimo aktivnu kontrolu svinja na pomenutom terenu jednom mesečno uz pojačan nadzor svih životinja koje su u prethodnom periodu lečene iz bilo kog razloga. Uzorkovanjem materijala i laboratorijskim ispitivanjima u stanju smo da bolest dijagnostikujemo u roku od 24 časa, što olakšava naš rad. U slučaju otkrivanja zaraze vrši se hitna eutanazija životinja i sprovodi mera čišćenja i dezinfekcije. Do danas je eutanaziji podvrnuto 120 svinja svih starosnih kategorija, među kojima je oko polovina prasadi – ističe naš sagovornik.
Nadležne službe su aktivne na zaraženom terenu i vrše zaplenu nelegalno transportovanih životinja uz podnošenje krivičnih prijava protiv odgovornih lica.
Afrička kuga svinja može da bude smrtonosna za domaće i divlje svinje. Ne prenosi se na ljude, ali se kod njih mogu javiti druge komplikacije prouzrokovane konzumacijom kontaminiranog mesa.
Aleksandar Raković
U Srbiji je do kraja prošle sedmice eutanazirano oko 18.000 svinja, pa je sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović izjavio za RTS da „predstoji period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom svinjskog mesa i sa brojem svinja u našoj zemlji“. Svinjsko meso poskupelo je sa 2,3 na oko 3,3 evra po kilogramu, a Srbija ni pre otkrivanja afričke kuge svinja i desetkovanja njihovog broja nije proizvodila dovoljno svinjskog mesa za sopstvene potrebe (proizvodnja je mogla da podmiri oko 87 odsto zahteva tržišta).
