Organizovanjem okruglog stola kojem su prisustvovali njihoviipartneri iz nevladinih organizacija, građani, predstavnici lokalne samouprave i institucija, Evropski pokret Kraljevo ušao je u završnu fazu projekta čiji je cilj razvoj sela po meri meštana
Projekat ”Informisani građani – aktivni učesnici u planiranju ruralne infrastrukture” koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo, u okviru kojeg je sprovođena kampanja pod nazivom ”Razvoj sela po meri nas meštana“, priveden je kraju uz organizaciju okruglog stola u hotelu „Turist“ u Kraljevu – na temu uspostavljanja mehanizma većeg učešća Saveta Mesnih zajednica i meštana u planiranju i realizaciji infrastrukturnih projekata na seoskom području.
Ova inicijativa za izmenu sistema finansiranja projekata mesnih zajednica prethodno je podržana i na tribinama održanim u šest kraljevačkih sela: u Miločaju, Konarevu, Lopatnici, Čibukovcu, Samailima i u Kovačima.
Pogledajte VIDEO prilog:
U Srbiji, kako se na okruglom stolu moglo čuti, postoje dva preovladujuća modela finansiranja rada mesnih zajednica od kojih se linearni model finansiranja primenjuje u 95% opština i gradova (odlukama opštinskih i gradskih veća se mesnim zajednicama dodeljuju budžetska sredstva za redovnu delatnost i drugi deo sredstava za komunalne delatnosti: asfaltiranje ulica i puteva, izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, javne rasvete i sl.) Karakteristika ovog modela je da se uloga mesne zajednice svodi na podnošenje zahteva i inicijativa i da nemaju nikakvog uticaja na donošenje odluka, jer se odluke donose u malom krugu ljudi i ne postoje tačno određeni kriterijumi za raspodelu sredstava.
Ivan Jovanović, predsednik Evropskog pokerta Kraljevo ističe da je na dobar odjek kod građana naišla inicijativa koju će pokret podneti, a tiče se boljeg planiranja razvoja lokalne infrastrukture i mogućnosti da mesne zajednice imaju unapred saznanja o tome koliki je novac opredeljen za razvoj infrastrukture i da oni sami na zborovima i sastancima odrede prioritete trošenja sredstava koja se prikupljaju od poreza na imovinu na tom području.
– Mi smo prethodnih meseci održali više skupova i tribina, razgovarali smo sa građanima, imali smo i ulične akcije tokom kojih smo prikupljali potpise za ovu inicijativu. Iznenađeni smo velikim pozitivnim reakcijama građana koji nam kažu da prvi put neko traži podršku za nešto konkretno, da je ranije to uvek bilo uopšteno. Ova inicijativa konkretan predlog za konkretnu promenu u načinu na koji se planira razvoj lokalne infrastrukture na selu – kaže Jovanović.
Model finansiranja, koji se trenutno eksperimentalno primenjuje u četiri opštine (uz kombinaciju sa linearnim modelom) je model programsko projektnog konkursnog finansiranja. Po ovom modelu raspisuju se konkursi, na kojima učestvuju mesne zajednice i gde se, po unapred datim kriterijumima takmiče idejama i projektima za dobijanje sredstava. Programsko – projektno – konkursni model podrazumeva pisanje projekata koji bi tačno specifikovali problem ili želju meštana za unapređenje lokalne zajednice.
Prednosti ovog modela su: veća uključenost građana i mesnih zajednica u sistem odlučivanja, pa samim tim i veća demokratičnost i transparentnost u trošenju sredstava.
Ana Anđelić, načelnica Odeljenja opšte uprave Gradske uprave Šapca govorila je na okruglom stolu o, u Šapcu već uspostavljenom sistemu prenosa sredstava od poreza na imovinu fizičkih lica naplaćenog na području svake mesne zajednice do 31. decembra prethodne godine. U Šapcu je ovakav sistem uspostavljen 2016. godine i podrazumevao je neposredno izjašnjavanje građana o izboru projekata koji će se realizovati u tekućoj godini.
Ove godine, takva odluka je izmenjena, zadržan je sistem prenosa sredstava, ali odluku o izboru projekata koji će se realizovati donose članovi Saveta mesne zajednice, uz konsultacije sa građanima.
– Način funkcionisanja podrzaumeva da članovi saveta mesne zajednice svoje projekte kapitalne projekte, a odlukom je jasno definisano šta podrazumevaju ti kapitalni projekti, podnose Komisiji. Ona, prema uputstvu Zakona o budžetu određuje sa koliko sredstava raspolažu i na osnovu toga mesne zajednice formiraju te svoje kapitalne projekte – ističe Anđelić.
Novac se ne prenosi u sledeću godinu, već Savet MZ odlučuje na osnovu svojih potreba šta će konkretno sa svojim novcem od poreza na imovinu fizičkih lica.
– Mislimo da smo napravili dobar potez i svakako preporučujemo – poručuje načelnica Odeljenja opšte uprave Gradske uprave Šapca
Mesna zajednica kao najmanja jedinica lokalne samouprave je veoma značajan segment za život svakog pojedinca, a građani najbolje znaju šta su ključni prioriteti za razvoj njihove lokalne zajednice. Zato i jeste važno da dobiju mogućnost aktivnijeg učešća u planiranju razvoja ruralne infrastrukture.
M. M. D.
*Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nušno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa
