Prema podacima koje je u septembru ove godine objavila agencija za prikupljanje i obradu podataka o polovnim automobilima ,,carVertikal”, Srbija se na evropskom indeksu transparentnosti polovnih automobila pozicionirala na neslavnom 19. mestu, među 25 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
Najviše primedbi na polovna vozila koja se prodaju u Srbiji upućena su na skrivenu neispravnost (48% ispitivanih vozila), dok se druga primedba odnosi na netačnu kilometražu koja se javlja u 4,1% slučajeva. Ustanovljeno je da prosečna razlika između stvarne i lažne kilometraže iznosi 79.300 kilometara, dok prosečno oštećenje vozila prevazilazi 350.000 dinara. Treba imati u vidu da su kontrole kilometar sata rađene neposredno nakon uvoza auta u Srbiji i da ovom procentu treba dodati i brojku korigovanih kilometraža koje nastaju nakon ovog perioda, a pre susreta automobila i kupca.
Uzme li se u obzir da je vozilo koje je ove godine ocarinjeno u Srbiji bilo staro u proseku svega devet godina, gore pokazani stepen oštećenja i neregularnosti je utoliko alarmantniji.
Iz ovih pokazatelja se vidi da budućem kupcu preti verovatnoća od gotovo 50% da će pri kupovini polovnog vozila iz uvoza ono biti neispravno i da potpuno otklanjanje svih kvarova u proseku staje približno 3.000 evra.
Redakcija portala Krug je u istraživanju teme otišla korak dalje. Nije nas zanimalo samo kako doći do ispravnog vozila, već kako pronaći dugovečan i pouzdan porodični automobil prema standardima prosečne porodice u Srbiji.
Istraživanje specijalizovanog sajta za analizu i podatke o polovnim vozilima „iSeeCars“, koje je sprovedeno na uzorku od 174 miliona polovnih vozila, dovelo je do jednog analitičkog teksta objavljenog na ovom portalu oktobra tekuće godine pod naslovom „The iSeeCars Longest-Lasting Cars, Trucks, SUVs and Hybrids To Reach 250,000 Miles and Beyond“.
Dakle, tragalo se za porodičnim vozilom koje bez intervencija na motoru, izuzev redovnog održavanja, može preći 250.000 milja što je približno 400.000 kilometara. Njihovo istraživanje vodi do sledeće tabele.
Za potrebe koje smo definisali na početku teksta, dakle, kvalitetan, dugovečan i ekonomičan porodični auto dostupan prosečnoj porodici u Srbiji, za dalju analizu eliminisaćemo prva četiri modela iz date tabele. Reč je o modelima koji spadaju u luksuzne, skupe i robusne, ili nedostopne kao u slučaju Tojote Avalon koja nije rađena za evropsko tržište. Moglo bi se tu naći još argumenata, međutim, teško dostupan auto porodici sa dve prosečne plate u Srbiji je sasvim dovoljan razlog da u analizu ne zalazimo detaljnije.
Tako smo ovu listu sveli na dva auta – Hondu Akord i Tojotu Korolu, dakle, japanske proizvođače koji su u potpunosti popunili i proširen i skraćen spisak.
Statistika i „iluzija niskih procenata“
Na prvi pogled, zaključuje se dalje u pomenutom istraživanju, procenti koji prate ova dva modela u „iSeeCars“ procenama mogu delovati iznenađujuće niski, naročito imajući u vidu reputaciju koju Honda i Toyota decenijama uživaju među vozačima. Međutim, takav utisak predstavlja statističku iluziju. Naime, studija meri verovatnoću da određeni model dosegne granicu od 250.000 milja, odnosno oko 400.000 kilometara. Reč je o pragu koji podrazumeva dve do tri decenije eksploatacije, često sa više vlasnika i u realnim uslovima vožnje, koji uključuju gradski režim, neredovno održavanje i zapuštene servise. Većina automobila, bez obzira na brend, nikada se ne približi toj kilometraži.
U istoj metodologiji, prosečan automobil ima svega jedan do dva procenta šanse da pređe 400.000 kilometara bez značajnih intervencija na motoru, što znači da modeli poput Honde akord, sa približno 8,8 odsto, ili tojote korole, sa nešto manjim vrednostima, višestruko nadmašuju prosek i svrstavaju se u statističku elitu dugovečnosti. Njihova reputacija nastaje iz činjenice da se proizvode u ogromnim serijama i koriste kod svih profila vozača, uključujući i one koji vozilo ne održavaju savesno. Upravo ta masovnost obara procente, jer studija obuhvata sve automobile u realnom svetu, a ne samo one u rukama pedantnih vlasnika.
Postoji i svojevrsni paradoks dugovečnosti: što je model popularniji i rašireniji, to njegov procenat izgleda skromnije. Luksuzniji i ređi modeli, poput Leksusa IS, često beleže više procente jer imaju manji broj primeraka, vlasnike koji su u proseku pažljiviji i uslove vožnje sa više autoputa i manje gradskog „mučenja“. Nasuprot tome, korola i akord su automobili koji se koriste kao taksi vozila, voze se u gradskim gužvama, često menjaju vlasnike i prolaze kroz zanemaren servisni režim. Uprkos tome, oni i dalje ostaju u samom vrhu liste najdugovečnijih vozila.
Ako se svi navedeni kriterijumi saberu, Honda Akord se nameće kao najuravnoteženiji izbor. Auto koji se u benzinskoj i dizel varijanti, starosti 10 do 20 godina može kupiti u sasvim pristojnom stanju za novčani iznos koji može priuštiti prosečna srpska porodica.
U prilog ovoj tezi predstavljamo test koji je sproveo hrvatski novinar iz oblasti sutomobilizma, Juraj Šabalj, za potrebe TV magazina „Automarket“ Šabalj je tom prilikom testirao Hondu Akord sa četvorocilindričnim dizel motorom oznake N22B, zapremine 2204 kubnih centimetara i 140 konjskih snaga. Ovaj model može predstavljati izazov za porodice skromnijih budžeta zbog prilično visokih troškova registracije, međutim, uzme li se u obzir sve ono što je naveo Juraj Šabalj u svom istraživanju, ukupni troškovi održavanja ovog auta mogu biti daleko ispod nekih modela koji deluju primamljivo samo na prvi pogled.
Već na samom početku Šabaljevog izlaganja nailazimo na neverovatan podatak koji se odnosi na vrstu prvog nastalog kvara. Naime, prvi kvar na autu javio se nakon pređenih 450.000 kilometara. Pregorela je ksenonska sijalica.
Zatim se na 459.000 dogodio prvi ozbiljan kvar. Zamenjeni su zamajac i set kvačila. Na 489.000 kilometara zamenjeni su prednji amortizeri, dok su grejači motora odradili svoje posle 605.000 pređenih kilometara. Poluosovina sa homokinetičkim zglobom dotrajala je posle 676.000, a set kvačila je još jednom otkazao posle 684.000, ali ovoga puta bez zamajca.
Reparacija turbine je izvršena posle 800.000 a sajla ručne je izdržala punih 836.000. I konačno, na 936.000 kilometara, napokon je otkazao kompresor klime.
U trenutku reportaže auto je već bio na punih i neverovatnih milion kilometara. Na njemu su i dalje bili originalni ležajevi, zadnji amortizeri, vodena pumpa, alternator, anlaser, menjač kao i mnogi drugi delovi, dok motor nije otvaran.
Prema istraživanju dva navedena relevantna sajta iz oblasti automobilske industije, Honda Akord i Toyota Corolla potvrđuju reputaciju japanskih automobila kao dugovečnih, pouzdanih i pristupačnih modela za prosečne porodice u Srbiji.
Iako statistički procenti dugovečnosti mogu izgledati niski, u realnim uslovima vožnje ovi modeli višestruko nadmašuju prosečan automobil, što ih čini najboljim izborom za porodični auto koji može izdržati stotine hiljada kilometara uz relativno niske troškove održavanja.
Aleksandar Raković
