Kraljevačke zanatlije jutros su tradicionalno obeležile svoju esnafsku slavu – Sveta tri jerarha. Slava je počela liturgijom u Crkvi Svete Trojice, koju je služilo sveštenstvo Eparhije žičke, a potom je obavljeno sečenje slavskog kolača, u duhu običaja koji se u Kraljevu neguje još od 1824. godine, kada je knjaz Miloš sagradio ovu crkvu.
O zanatstvu u Kraljevu govori se upravo od tog perioda, a nekada je svaki zanat imao svoju slavu.
„Bilo je desetak zanatskih slava, svaki esnaf uzimao je sveca iz pravoslavnog kalendara. Kasnijim reorganizacijama i formiranjem komora standardizovana je jedna zanatska slava, koja se danas obeležava na Sveta tri jerarha“, kaže hroničar Kraljeva Milan Matijević.
On dodaje da je slava mnogo više od običaja:
„Zanatska slava baštini tradiciju, ali i podseća zanatlije da svoj posao obavljaju pošteno, da se obrazuju, usavršavaju, nabavljaju dobar alat i budu iskreni prema mušterijama“.
Pogledajte VIDEO PRILOG:
Predsednik Udruženja zanatlija Kraljeva Boris Čolović podsetio je da zanatstvo u Kraljevu zapošljava između 30 i 35 odsto odsto ukupne populacije radno sposonih u Kraljevu i predstavlja važan segment lokalne privrede. Ipak, suočava se sa ozbiljnim izazovima.
„Nedostaju nam zanatlije svih profila. To je problem šireg društvenog konteksta – sve manje mladih imamo, jer – i stopa nataliteta je niska. Ipak, zanat može da obezbedi sigurnu egzistenciju. Mladima poručujem da nema potrebe da napuštaju rodni grad – od poštenog zanata može lepo da se živi“, naglašava Čolović.
Udruženje u narednom periodu planira da uključi i više žena, koje čine gotovo polovinu zanatlija u gradu.
Među domaćinima slave bili su i limari koji nastavljaju porodičnu tradiciju. Dragan Vuković kaže da se limarskim poslom bavi ceo život.
„Zanat sam nasledio od pokojnog oca, koji je bio građevinski limar. Od njega sam naučio posao i time se bavim godinama. Mladima bih poručio da se vrate starim zanatima – kazandžije, opančari, grnčari gotovo su nestali. To ne sme da se dozvoli“, kaže Vuković.
Sličnog je mišljenja i Branko Mandić, koji takođe dolazi iz limarske porodice.
„Napredujemo brzo i kvalitetno obučavamo mlade ljude. Želja nam je da ostanu u Srbiji i da od svog rada mogu da izdržavaju porodicu“, kaže Mandić.
Iako se svet ubrzano menja, a tehnologija i veštačka inteligencija sve više utiču na proizvodne procese, zanatlije veruju da njihov posao neće nestati.
„Od pečenja hleba, pa nadalje – zanatlije su neophodne. Veštačka inteligencija ne može da pruži ono što mogu ljudska ruka i znanje“, poručuje Čolović.
U obrazovnom sistemu već nekoliko godina postoji dualno obrazovanje, kroz koje se školuju buduće zanatlije različitih profila. Ipak, potrebno je da vreme pokaže da li će taj model dugoročno moći da znači i stvarni spas za zanate koji polako odumiru.
Jedno je sigurno: dokle god se u Crkvi Svete Trojice bude sekao njihov slavski kolač, ono što rade zanatlije neće biti samo posao, već i deo identiteta Kraljeva.
M. M. D.
