Jedanaest godina od zemljotresa u Kraljevu i čudna slučajnost – zemljotres prošle noći kod Kragujevca (VIDEO)

Zanimljivo je da se, prema seizmološkim podacima, uoči 11-godišnjice zemljotresa u Kraljevu, juče ujutru baš na teritoriji Kraljeva dogodio zemljotres jačine 1,9 Rihtera, a serija je nastavljena noćašnjim potresom u okolini Kragujevca

Udar od 5,4 Rihtera odneo je pre 11 godina živote Natalije i Siniše Stašića, u zemljotresu je lakše povređeno oko 150 ljudi, a već jutro posle strašne noći počela je akcija obnove; hoće li se zaposleni u Zavodu za javno zdravlje, konačno, vratiti na – staru adresu?

Zemljotres jačine magnitude 4,1 jedinica Rihterove skale pogodio je sinoć 25 minuta posle ponoći područje oko Kragujevca, podaci su Republičkog seizmološkog zavoda. Zemljotres  se osetio i u Čačku, Beogradu, Kraljevu… Zanimljivo, tokom jučerašnjeg dana (2. novembar), prema podacima RSO, rano ujutru (u 4.56), potres jačine 1,9 Rihtera dogodio se na teritoriji Kraljeva.

U gradu na Ibru je sve to izazvalo posebno sećanje, jer je, kada se zemlja snažno zatresla 3. novembra 2010. tačno u 2.06, Kraljevo, gotovo u sekundi postalo grad zbunjenih, još sanjivih i preplašenih ljudi. Prvi udar od 5,4 Rihtera odneo je pre 11 godina dva života, a mnogima domove i miran san. Oštećeno je, kako je kasnije procenjeno, oko 15.000 objekata, a povređeno oko 150 ljudi. Nepunu godinu kasnije završena je uspešna akcija obnove „Kraljevo pod krovom“, tokom koje su podignute 463 nove montažne kuće, a oko 1.500 porodica čije su kuće bile teško oštećene dobilo je novčanu pomoć za projekte i materijal neophodan za konstruktivnu sanaciju.

Vlasnici lakše oštećenih objekata, njih oko 11.500, dobili su su nadoknade čija je visina zavisila od procenjene štete, konstruktivno su sanirane 32 zgrade, sredstva za popravku dobilo je i oko 7.000 vlasnika stanova, obnovljene su 32 škole.

Nakon zemljotresa Kraljevo je dobilo više od 2,7 milijardi dinara, dok je u materijalu i robi doznačeno oko 550 miliona dinara.

Pogledajte VIDEO prilog:

Namenski račun za sanaciju posledica zemljotresa ugašen je 2012. godine, a grad je preuzeo obavezu da finansira završetak sanacije objekata obuhvaćenih zaključcima Štaba za vanredne situacije.

Rešavanje problema stanara u zgradama koje su Projektom urbane regeneracije u Dositejevoj ulici posle zemljotresa bile predviđene za rušenje, počelo je tek 2018. godine. Tada je najavljeno da bi novi stambeni blok sa 366 stanova trebalo da bude završen do 2023. godine, jer od tog projekta zavisi više od hiljadu ljudi koji od zemljotresa žive u teško oštećenim zgradama. Ipak, tek nedavno – počeli su da se useljavaju stanari prve završene zgrade. Nadležni najavljuju početak izgradnje druge, a biće angažovan isti izvođač – preduzeće „Ljuba invest“ iz Paraćina.

Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić podseća da je grad, zajedno sa Razvojnom bankom Saveta Evrope obezbedio zemljište i sredstva za izgradnju ukupno četiri zgrade sa 366 stanova u Dositejevoj ulici:

– Završena je izgradnja prve zgrade sa 106 stanova i u nju se useljavaju građani koji su živeli u starim, dotrajalim zgradama. Svakodnevno potpisujemo ugovore i delimo ključeve tim ljudima. Grejanje u tim stanovima naravno da postoji, potrebno je samo da stanari, kada potpišu ugovore sa lokalnom samoupravom. odu u “Toplanu” sa kojom će potpisati ugovor o isporuci grejanja. U svim stanovima u ovoj zgradi imamo propisanu temperaturu.

U rekonstrukciju Internističkog bloka Opšte bolnice „Studenica“ posle zemljotresa uloženo je oko 90 miliona dinara, a projekat izgradnje nove zgrade Zavoda za javno zdravlje, koji je zbog teških oštećenja u zemljotresu morao da bude srušen, konačno je priveden kraju, kaže Vukosav Konjikušić, gradski koordinator za saradnju sa Kancelarijom za javna ulaganja.

– Pri kraju smo. Radovi su završeni, raspisali smo javnu nabavku. Trenutno se rade tehnički prijem i energetski pasoš. Nova zgrada ima 2.300 kvadrata i savremeno je opremljena. Unutra postoje svi priključci, a menjali smo unutrašnji izgled zgrade između prve i druge faze radova – ističe Konjikušić.

On navodi da su 2013. godine završeni građevinski radovi na ovoj zgradi, koja je takva, nedovršena – konzervirana. Na početku je u izgradnju objekta uloženo 80 miliona dinara, a u poslednjoj, trećoj fazi još 147,2 miliona dinara, odnosno – ukupno 227,2 miliona dinara. Samo za opremu potrebno je oko 400.000 evra.

– Imamo projekat koji smo već spremili i trudimo se preko Gradske uprave da konkurišemo kod nekih donatora, ali mislim da Ministarstvo zdravlja treba više da obrati pažnju i da oni  finansiraju veliki deo projekta opremanja. Objekat je završen, očekuje se useljenje za desetak dana, odnosno – onda kada sve oko energetskog pasoša i pribavljanja dozvole bude završeno.

I Konjikušić podseća da je najveći deo objekata koji su u zemljotresu 2010. bili lakše ili teže oštećeni, obnovljen u prvih godinu dana.

– Ostala je, eto, još zgrada ovog Zavoda i još nekoliko objekata čija se izgradnja baš odužila. Posle ovih 11 godina nije izgrađena nova zgrada Muzička škole (stara je srušena), a mislim da bi i nju, i Umetničku školu morali da izgradimo u nekom narednom periodu.

SEĆANJE NA JUTRO POSLE ZEMLJOTRESA

Samo dva i po sata posle zemljotresa, u Kraljevo je helikopterom stigao tadašnji ministar policije Ivica Dačić. Sačekao ga je tadašnji gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović. Dačić je rekao da nije stigao kao predstavnik Vlade, već kao prvi čovek srpske policije koja ima obavezu da obezbedi javni red i mir u ovakvim situacijama.

Obišao je grad, Ivicu Stašića (koji je u zemljotresu ostao bez roditelja), kako bi mu izjavio saučešće, ali i kraljevački Zdravstveni centar koji je, kako se ispostavilo, pretrpeo velika oštećenja.

– Primamo samo hitne slučajeve, a otpuštamo pacijente kod kojih je lečenje moguće u kućnim uslovima. Neophodna nam je procena koje delove zgrade možemo da koristimo, iz jednog dela smo evakuisali pacijente. Od deset operacionih sala uspeli smo da obezbedimo dve – „raportirao“ je tada dr Dragan Arsić, tadašnji direktor Zdravstvenog centra „Studenica“.

Od njega su novinarske ekipe saznale da se stotinak povređenih građana obratilo Hitnoj službi, pedesetak je obrađeno zbog kontuzionih povreda, a tri pacijenta sa teškim povredama su hospitalizovana.

Ujutru su iz okolnih sela su počele da stižu informacije o posledicama razaranja: Adrani, Grdica, Sirča, Jarčujak, Vitanovac, Kovanluk, Mrsać, prigradska naselja Ribnica i Sijaće Polje, gotovo da nisu imali kuću koja nije rastresena i oštećena.

Tokom jutra, ministarska „invazija“. Stigao je najpre ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je ponudio pomoć vojske u raščišćavanju ruševina i gradu stavio na raspolaganje desetak cisterni Vojske Srbije. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević upozorio je građane da voda nije za piće i obišao kraljevačko porodilište. Tog dana, dok su u delu porodilišta padali plafoni, obrušavao se malter po bebi-boksu, a babice i sestre  u kofe skupljale vodu koja je curila sa svih strana rođene su Milica Vilimon i Kasja Nikoletić.

Pogledajte VIDEO priču o njima (iz 2019. godine):

Oko podne stigao je i tadašnji premijer Cvetković. Prvo pominjanje pomoći za Kraljevo. Nekako stidljivo je izgovorio cifru. Jedna koleginica je, valjda, ne verujući šta je svojim ušima čula pitala:

– Rekli ste – sto miliona dinara. Da li je bilo nešto i ispred toga?

Nama kolegama kasnije je pričala da je mislila da je premijer možda izgovorio „milijardu i sto miliona“.

Zbunjen, Cvetković je rekao:

– Ne, govorio sam o pet miliona dinara hitne finansijske pomoći, plus još milion u hrani i pomoć u naturi, iz robnih rezervi.

Ne treba trošiti reči da bi se opisalo koliko gneva je to izazvalo kod onih koji su na brzinu izračunali da je to iznos kojim jedva da može da se kupi stančić od pedesetak kvadrata u Kraljevu i koji su komentarisali kako „Srbija ima deset miliona evra za informacije o Ratku Mladiću i milion evra za Miladina Kovačevića, ali nema te pare za sanaciju posledica katastrofalnog zemljotresa“.

Tokom popodneva, 3. novembra 2010. u Kraljevo je sa saradnicima došao i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Slušala sam, dok smo ga čekali, okupljene kako komentarišu:

– Nije smeo da ne dođe. Sutra ide u Vukovar, pitao bi ga neko kako ide na poklonjenje Hrvatima, a svoj narod nije stigao da obiđe?

I on je obećao da će država brzo sanirati štete u Kraljevu, a Kraljevčanima odao priznanje na prisebnosti i visokom moralu koji su iskazali u noći zemljotresa kada nije zabeležen nijedan incident, niti je bilo kriminala.

Onima koji su ostali bez domova, jer im je Krizni štab, posle procene građevinskih ekipa, naredio da napuste kuće i stanove, ponuđena su alternativna rešenja: da odu u Dečje odmaralište na Goču ili u neki od seoskih domova kulture.

Građani Kraljeva podneli su za nekoliko dana skoro 5.000 zahteva za pomoć u sanaciji ili izgradnji novih objekata. Za prva tri dana pregledano je oko 1.100 objekata, a više od 300 više nije moglo da se koristi. Tužnih priča, bilo je tih dana u Kraljevu i okolini – na sve strane. Profitirali su, možda, jedino zidari koji su skoro duplirali svoje nadnice i vlasnici privatnih stovarišta građevinskim materijalom koji su odmah podigli cene svojih proizvoda.

Tadašnja ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović imala je prilično neprijatan doček od strane nekoliko građana koji su joj, sačekavši je ispred zgrade gradske skupštine, rekli:

„Da je bio u pitanju Beograd, crep bi već bio na kućama, a u Kraljevo još nijedna cigla nije stigla!“

Ozbiljna oštećenja pretrpeo je tada i manastir Žiča. Uzdrmao je zemljotres zidove i živopise crkve svetog Spasa i iz vekovnog ležišta pomerio dve freske koje krase bočne strane u ulaznoj kuli bogomolje. Freske iz 14. veka sa likovima svetaca Petra i Pavla već su bile krenule da se odvajaju i fragmenti da padaju na pod, ali su ih, još u zoru, zaustavili slikari i konzervatori iz ekipe Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Tako su sprečili trajno oštećenje neprocenjivog bogatstva. Srećom su bili jako blizu, u Mataruškoj Banji, jer su već danima pre toga izvodili radove u unutrašnjosti ovog hrama. Na sreću, manastiri Sopoćani i Studenica nisu bili oštećeni u zemljotresu.

Kažu, ne dolazi na čoveka nijedno zlo koje on ne može da izdrži. Možda je to moglo da bude uteha u danima kada su građani Kraljeva strahovali od svakog novog dana, od noći još više. Sećam se da je baš tih dana na jednoj od televizija emitovan prilog o građanima Mionice kojima je država, 12 godina pre kraljevačkog zemljotresa, nakon što su oni u zemljotresu ostali bez domova, obećala nove. Ni 2010. ih nisu imali.

Od takve sudbine, s pravom, strahovali su građani Kraljeva svesni da od države zavisi hoće li njihov problem, posle prvih obećanja sistemski rešavati ili će ih, kao i Mioničane – brzo zaboraviti? To se, srećom, nije dogodilo.

Senku na uspešnu obnovu Kraljeva, početkom maja 2013. bacio je novi „potres“. Zbog sumnje da su zloupotrebom službenog položaja u pomenutoj obnovi sebi i drugima pribavili nezakonitu dobit uhapšeno je 16 lica na čelu sa, u to vreme već bivšim gradonačelnikom Ljubišom Simovićem.

Tokom istrage, osumnjičenima je omogućeno da se posle par meseci brane sa slobode. Kako se suđenje odužilo, „presude“  optuženima u međuvremenu je izricala čaršija, pojedini lokalni, pa i viši političari. Jedan od optuženih, nažalost, preminuo je pre kraja suđenja, a 27. februara ove godine – za sve optužene za malverzacije tokom izgradnje kuća posle zemljotresa u Kraljevu, i Apelacioni sud doneo je – oslobađajuće presude.

– Bio sam sve vreme uveren da će dokazi pobediti i to se obistinilo, a posebno sam srećan što su svi oni koji su učestvovali u pomoći našim sugradjanima, posle sedam godina patnje njih i njihovih porodica konačno dobili satisfakciju. Verovao sam da će pravosuđe pokazati hrabrost i nezavisnost – reči su kojima je bivši gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović prokomentarisao to što je Apelacioni sud odbacio žalbu tužilaštva i oslobodio optužbi njega, nadzorni organ i odgovorna lica ili vlasnike konzorcijuma firmi koje su izvodile radove na gradnji kuća tokom obnove Kraljeva.

“Nema dokaza da su optuženi zloupotrebili svoje položaje i oštetili gradski i republički budžet“, navedeno je u odluci predsednika sudskog Veća, koju je Apelacioni sud, odbacivši žalbu tužilaštva kao neosnovanu – potvrdio.

Prema presudi Apelacionog suda, investitor, odnosno Grad Kraljevo, dužan je da optuženim izvođačima radova isplati oko 19 miliona dinara, bez poreza, jer je, prema nalazu veštaka utvrđeno da su naknadni radovi iznosili 49 miliona dinara, a manjkovi oko 30 miliona dinara.

Posle svega – sećanje na najtežu i najdužu noć u novijoj istoriji Kraljeva, možda najbolje opisuje rečenica „Bilo, ne ponovilo se“.

        M. M. D.