„Prelepa zima 2012. godine! Deca su u skafanderima satima bila na sankanju i grudvanju, ja na poslu, a muž sa decom, jer mu firma nije radila zbog vremenskih prilika. Čist vazduh, belina, uživancija!“
Ovaj komentar jedne čitateljke na društvenim mrežama vratio nas je u februar pre dvanaest godina. U vreme kada je sneg padao, a minus trajao danima i kada je Ibar, gotovo nestvarno, stao pod ledom.
Za jedne, to je bila „zima iz detinjstva“, sa sankama, zamrznutim trepavicama i mirisom snega u vazduhu. Za druge, to su bile nedelje brige, zavejanih puteva, nestanaka struje i odsečenih sela.
Zima 2011/12. bila je jedna od najhladnijih u skorijoj prošlosti. Talas hladnoće zahvatio je celu Evropu početkom januara, a 9. februara 2012. godine zabeležene su ekstremno niske temperature širom Srbije. Novi Sad i Negotin bili su najhladniji sa –27°C, Smederevska Palanka i Požega sa –26°C. U Kraljevu su temperature danima stajale „u minusu“, a ledena tišina nad gradom činila je da sve deluje usporeno.
Ipak, zanimljivo je da te zime nije zabeležena najniža ikada izmerena temperatura u Kraljevu. Prema jednom od izvora, najniža zimska temperatura zabeležena je 13. februara 1935. godine – minus 25,4°C, dok drugi izvor navodi 17. februar 1956. godine sa čak –27,1°C. Najviša letnja temperatura u gradu zabeležena je 22. jula 1939. godine i iznosila je 44,3°C.
Februar 2012. godine ostao je zapamćen i po teškim posledicama. Ledeni talas odneo je živote 29 stanovnika Srbije, a u Evropi više od 450 ljudi. U Beogradu je jedna žena stradala kada se na nju srušila ogromna ledenica.
Mnoga sela u Srbiji bila su odsečena od sveta. Vatrogasci, policija, Gorska služba spasavanja i brojni volonteri probijali su se kroz smetove kako bi stigli do bolesnih i nemoćnih. Vlada tadašnjeg premijera Mirka Cvetkovića 5. februara 2012. proglasila je vanrednu situaciju u celoj zemlji. Dan ranije, čak 29 opština i gradova već je uvelo vanredne mere. Država je slala pomoć u novcu i gorivu, a doneta je i odluka da se volonterima koji su čistili sneg isplaćuju dnevnice.
U Kraljevu, prizor zaleđenog Ibra ostao je jedna od najupečatljivijih slika te zime. Reka, koja je inače simbol kretanja i života, delovala je nepomično i gotovo nestvarno, kao da je vreme stalo.
Stariji građani danas vole da kažu kako su takve zime nekada bile uobičajene i da je sasvim normalno da u januaru i februaru danima pada sneg i da bude vrlo hladno. Možda su u pravu. Možda se sećamo ne samo hladnoće, već i drugačijeg ritma života – sporijeg, tišeg, nekako sabranijeg.
Bilo da tu zimu pamtimo po belini i dečjoj graji ili po brigama i zaleđenim putevima, februar 2012. ostao je deo sećanja. Možda su danas naši doživljaji drugačiji, ali, prizor zaleđenog Ibra i beline koja je tada prekrivala grad podsetnik su da su postojali dani kada je sve stalo, a mi imali vremena da gledamo sneg kako pada.
M. M. D.
Kako kad je krenulo vec u to vreme uveliko globalno otopljavanje?