Mladeži su najčešće bezopasni, ali određene promene na koži mogu biti prvi znak melanoma; dermatolozi zato savetuju redovne preglede, a zima je idealno vreme za uklanjanje sumnjivih promena
Mladeže oduvek prati mit da se ne smeju ili da ih ne valja dirati. Naravno, to ostaje samo mit. Ipak, to ne znači da među njima ne postoje i oni koji zahtevaju posebnu pažnju. Mladeži mogu biti bezopasni, ali postoje i oni koji nose određeni rizik.
Mnogima se desilo da jednog dana na koži nemaju ništa, a već sutradan primete novi mladež. Zašto se to događa?
Jedan od glavnih okidača je sunce. UV zraci podstiču melanocite – pigmentne ćelije kože – da se razmnožavaju, zbog čega se novi mladeži najčešće pojavljuju nakon leta.
Pored toga, hormonske promene takođe imaju veliki uticaj. Pubertet, trudnoća ili hormonska terapija periodi su u kojima se mladeži mogu pojavljivati učestalije. Veliku ulogu igra i genetika – ukoliko roditelji imaju veliki broj mladeža, postoji veća verovatnoća da će ih imati i njihova deca.
„Mladeži (nevusi) su dobroćudne promene na koži braon ili crne boje koje nastaju grupisanjem melanocita, pigmentnih ćelija. Mogu biti urođeni ili stečeni, a klinički se manifestuju kao ravne ili ispupčene promene na koži. Većina mladeža je bezopasna, ali zahtevaju praćenje zbog rizika od transformacije u melanom“, objašnjava dr Zoran Joksimović, dermatovenerolog.
Mladeži mogu biti različitih oblika i boja, ružičaste, smeđe ili crne, i pojaviti se na gotovo svim delovima tela, pa čak i na sluzokoži. Najčešće su veličine do šest milimetara, simetrični su i ne menjaju se značajno tokom vremena.
Sasvim je normalno dobijati nove mladeže do 25. ili 30. godine života. Međutim, ukoliko se potpuno novi mladež pojavi u četrdesetim ili pedesetim godinama, to može biti signal za dodatni oprez.
Prema podacima medicinskog portala Healthline, novi mladeži kod odraslih imaju veći statistički rizik da postanu maligni u odnosu na one koje imamo od detinjstva.
„Atipični mladeži su veći od šest milimetara, imaju nepravilne ivice i neujednačenu boju, zbog čega zahtevaju dermatološki pregled dermoskopijom. Pregled se zasniva na takozvanom ABCDE pravilu: A – asimetrija, B – nejasne ili nazubljene ivice, C – neujednačena boja, D – prečnik veći od šest milimetara i E – evolucija, odnosno promena u rastu, obliku ili krvarenju“, naglašava dr Joksimović.
Redovni dermatološki pregledi i dermoskopski pregled mladeža najbolji su način prevencije, posebno kod osoba koje su često izložene suncu ili su u detinjstvu imale opekotine od sunca.
Ukoliko postoji sumnja da je mladež rizičan, njegovo uklanjanje je potpuno bezbedno i često preporučljivo.
„Mladeži se, kada je potrebno, uklanjaju tokom zimskog perioda, laserski ili hirurški. Sama povreda mladeža ne utiče na nastanak melanoma, već je najveći rizik intenzivno izlaganje UV zracima u kratkom vremenskom periodu. Dermoskopski pregled preporučuje se jednom godišnje, a ukoliko primetimo promene na mladežu, i ranije“, savetuje naš sagovornik.
Prema zvaničnim podacima, više od 320.000 novih slučajeva melanoma dijagnostikuje se svake godine širom sveta, dok ova bolest uzrokuje oko 57.000 smrtnih ishoda godišnje.
U Srbiji se godišnje otkrije između 700 i 1.000 novih slučajeva melanoma, a veliki broj pacijenata lekaru se javi tek u kasnijim fazama bolesti. Procene pokazuju i da pet opekotina od sunca u mladosti povećava rizik od melanoma za čak 80 odsto.
Ipak, mladeži nisu samo medicinska kategorija. Oni su često i naš jedinstveni pečat – male „zvezdane mape“ na telu koje nas čine prepoznatljivim. Upravo zato je važno pratiti promene na koži i redovno odlaziti na preventivne preglede, jer pravovremena kontrola može spasiti život.
T. A.
