Neka sportska putovanja pamte se po rezultatu, neka po gradovima kroz koje se prođe, a neka po ljudima koji su godinama deo svakog polaska i povratka. Za odbojkašice OK „Tehničar“ iz Kraljeva jedan od tih ljudi je njihov dugogodišnji vozač Zoran Županjac – Žule.
Pred polazak na turnir na Palama, devojke su odlučile da ga iznenade za 55. rođendan. Dočekale su ga sa tortom i poklonima, ali je ono što su mu potom posvetile na društvenim mrežama možda još bolje pokazalo koliko se tokom svih zajedničkih putovanja promenila granica između „vozača“ i čoveka koji je postao deo ekipe.
„Danas smo iznenadili našeg vozača Žula, ali istina je da je on za nas odavno mnogo više od toga“, napisale su mlade odbojkašice. A onda su objasnile i zašto.
Žule je, kažu, čovek koji je uvek tu da ih bezbedno odveze, sačeka, pomogne, nasmeje, smiri kada treba i učini da svako njihovo putovanje bude još lepše. Kroz kilometre, turnire, putovanja i, kako su napisale, njihove „male i velike avanture“, postao je deo porodice „Tehničara“. Zato rođendansko iznenađenje nije bilo samo prilika da mu uruče poklone, već i da mu pokažu koliko im znači sve ono što često ostane neizgovoreno – strpljenje, pomoć, osmeh i briga tokom puta.
„Jer neki ljudi nisu samo deo puta, oni ga učine lepšim“, poručile su mu.
A da ta privrženost nije jednostrana, jasno je već posle nekoliko rečenica razgovora sa slavljenikom. Zoran Županjac, koji se prevozom profesionalno bavi od 2014. godine, kada je registrovao prevozničku radnju „Žule 2014“, za portal Krug kaže da je za volanom upoznao mnogo ljudi i sa mnogima prešao hiljade kilometara. Na utakmice i putovanja vozio je igrače i upravu KK „Sloga“ i drugih sportskih klubova, penzionere, planinare, muzičare i brojne druge putnike. Svako putovanje, kaže, donosi u njegov život nove ljude i njihove priče, ali kada počne da govori o odbojkašicama „Tehničara“, odmah je jasno da su one za njega posebna ekipa.
– Obožavam ih, a i one mene. Volim da putujem sa njima, jer je atmosfera uvek prelepa. Imao sam za ovaj vikend i druge pozive, ali kad god treba da putujem sa njima, OK „Tehničar“ ima prednost – kaže Žule, ne krijući koliko ga je rođendansko iznenađenje obradovalo.
Za nekoga ko se profesionalno bavi prevozom, kilometri su deo posla. Ali, posle dovoljno zajedničkih polazaka u rano jutro, povrataka sa utakmica, čekanja, turnira, pobeda, poraza, smeha i svih onih sitnica koje se događaju između dve destinacije, putnici ponekad prestanu da budu samo putnici. Možda se zato i ne može sasvim precizno reći ko je koga više iznenadio tog dana – devojke njega, više pažnjom nego samim poklonima ili on njih reakcijom čoveka koji je, sa radošću u srcu, dobio pravi dokaz da za ekipu koju godinama vozi nije samo „čovek za volanom“. To je, ujedno, bio i dokaz da posle toliko zajedničkih kilometara neki ljudi više nisu samo deo puta, već su postali neizostavni deo ekipe.
M. M. D.
