Naša sagovornica otkriva nam šta sve može da pođe „po zlu“ kada se izrada noktiju radi nestručno i sa lošim materijalima, zašto za devojčice nisu ovakvi nokti i kako je uspela da zadrži strast prema zanatu
Jedno od najvećih dostignuća u poslu, kažu, jeste da uspete da izbrišete granicu između rada i igre. Kraljevčanki Katarini Radivojević baš to je pošlo za rukom, jer ona i danas neumorno radi, ali se i dalje odlasku na posao unapred raduje i u njemu uživa svakog trenutka.
– To što radim ne mogu da definišem kao posao, već više kao ljubav prema poslu. U svom kozmetičkom salonu imam različite vrste usluga, ali sam najposvećenija izlivanju i korekciji noktiju i ponosna sam što to ne radim na klasičan način. Ja sam tehničarka koja iza sebe ima 20 edukacija i tri mastera, a trenutno sam na Akademiji za međunarodnog master edukatora. Nadam se da ću to i završuti krajem februara naredne godine i da ću nakon toga i sama moći da držim obuke i izdajem sertifikate – otkriva Katarina u razgovoru za portal Krug.
Kako kaže, neće joj biti važni taj papir i master titula, već znanje koje poseduje i koje će imati prilike dalje da prenosi. Katarina je modeliranjem noktiju počela da se bavi iz hobija 2012. godine:
– Zaista je to tada bio samo hobi rođen iz želje da sama imam drugačije nokte. Vremenom, kroz razne edukacije, obuka, po obuka, u meni su stvarale posebnu zavisnost. Uvek sam htela još. U početku – to su bili nokti koji nisu ličili na ovo što radim danas. Kako su se obuke ređale, jedna edukatorka pitala me je: „Dobro, Katarina, dokle više?“ Odgovorila sam: „Sve dok ja ne budem bila zadovoljna onim što radim – ići ću na obuke!“ I dalje mislim da sa tim nikada neću prestati. Iako planiram da i ja držim obuke, i dalje ću ići na usavršavanja – neumorna je naša sagovornica.
Njen kozmetički salon zbog toga je i dalje mesto gde strast prema zanatu ne prestaje da raste, a rad je više ljubav nego posao.
Katarina ne pristaje na kompromis u kvalitetu, a njena posvećenost zdravlju noktiju čini je posebnom u ovoj industriji.
– Nokti su važan deo našeg tela i treba ih tretirati s pažnjom i odgovornošću – ističe ona.
Za Katarinu, izrada noktiju nije samo „mazanje” kao što to mnogi misle, već duboko razumevanje materijala, tehnika i zdravlja nokta. Materijal nanet na nokat mora da bude izdržljiv, dugotrajan, ali i siguran za zdravlje klijentkinje, a to je, prema Katarininom mišljenju, najvažniji izazov u ovom poslu.
Glavni izazov kod izrade noktiju leži u tome što čak i mnogi i profesionalci ne obraćaju dovoljno pažnje na zdravlje nokta i pravilnu upotrebu materijala. Nažalost, postoji široka praksa brzog „mazanja” noktiju, koja može da izazove mnoge probleme, poput infekcija ili trajnih oštećenja nokatne ploče. Pravi majstor mora da razume razliku između zdravih i osetljivih noktiju, da koristi isključivo materijale koji su odgovarajući za različite vrste noktiju i da primenjuje tehniku koja neće oštetiti prirodnu ploču nokta.
Katarina naglašava kako je jako bitno raditi sa sterilnim alatima i koristiti materijale koji su prošli sve potrebne kontrole kvaliteta. Takođe, važno je da se postupak ne ubrzava:
– Modeliranje noktiju nije posao koji se radi za pola sata. Ako se posao obavi brzo, najčešće se napravi nešto što neće trajati i što neće biti stabilno – objašnjava ona i dodaje da je idealno da rezultat bude uredan, lep i dugotrajan – nešto što klijentkinje mogu ponosno nositi tri nedelje, bez straha da će im nokti popucati ili se oštetiti.
Često mušterije nisu svesne koliko je važno da im se nokti rade sterilnim alatom, naglašava naša sagovornica:
– Turpija koju koristimo mora da bude za jednokratnu upotrebu ili samo za tu mušteriju i ni za koga drugog. Sve mora da bude dezinfikovano i sterilisano posle svake mušterije, a posao mora da se obavlja pedantno, precizno i polako. „Nokti“ mogu da budu gotovi za pola sata, ali to je onda samo neki sloj preko nokta koji neće da traje i neće održavati nokat čvrstim i stabilnim. Ovo, možda, jeste luksuz, ali ako luksuz već plaćamo, onda želimo na svojim rukama da imamo nešto što zaista izgleda besprekorno – insistira Katarina čije radove možete pogledati na njenom Instagram nalogu @kacakv_
Katarina se često susreće sa posledicama loše odrađenog manikira kod mušterija Ponekad su to nokti koji su počeli da se odlepljuju, ili, što je još ozbiljnije, infekcije koje nastaju kada se u salonima koristi nesterilan alat ili se nokti nadograđuju bez dovoljno znanja. Zbog toga naša sagovornica insistira i na podizanju svesti kod klijentkinja koje bi trebalo da budu sigurne da rade sa tehničarima koji razumeju sve aspekte izrade noktiju:
– Mi nismo kožni lekari. Kada vidim neki problem, ja ću skinuti materijal i uputiti mušteriju kod lekara, jer to mora da se leči. Najčešće uzrok bude nesterilan alat kojim su im nokti rađeni i neznanje. Problem koji može da se javi kao bolesti noktiju je odizanje nokta, koji je problem „preturpijavanja“ sa strane nokta. Primera radi, dođe devojka i kaže da želi „suženu kocku“. Međutim, osnovno pravilo te forme jeste da nokat mora da ima dužinu. Ako dužinu nema i suzimo nokat koji je dugačak 3-4 milimetra, automatski su pogođene tačke rasta i time dolazi do odizanja nokta od mesa, odnosno od ležišta nokta (oniholiza). To je bolest koja se leči godinama, ružna je „na oko“, a kasnije može da izazove i mnoge zdravstvene probleme.
Problem je, pojašnjava Katarina, i kad mušterije, zbog toga što korekcija košta, pokušavaju da produže vreme, pa umesto posle optimalne tri do četiri sedmice, korekciju rade tek posle pet-šest nedelja, a nekada i duže:
– Ako se radi na 5-6-7 nedelja, to može da znači i par nedelja podignutog materijala od nokta, što bude idealan prostor za bujanje raznih bakterija.
Katarina je imala stalan posao. Po obrazovanju je diplomirana ekonomistkinja i godinama je radila poslove vezane za svoju profesiju, ali je život „namestio“ da jednog dana, pre nešto više od tri godie, prolazeći pored svog sadašnjeg salona, ugleda obaveštenje da se lokal izdaje:
– Rekla sam suprugu kako razmišljam da baš tu premestim svoju kancelariju, jer će mi biti lakše za parking i sve ostalo. On je prokomentarisao kako bih, pošto već sama plaćam sebi poreze i doprinose, mogla da počnem da radim nešto što volim. Tako je krenulo sve, a ja sam svoj dotadašnji hobi pretvorila u posao. Imala sam i tada devet sertifikata, ali sam u Kraljevu u ovom poslu i dalje bila nova. Od tada imam 11 novih sertifikata – smeje se Katarina.
Kako ističe, mnoge devojke i žene koje se u Kraljevu bave izradom noktiju, to rade po veoma niskim cenama, u stanu:
– Ja posao radiim u lokalu, na legalan način, plaćam poreze i doprinose, ali imam i cene koje pokrivaju troškove kvalitetnog materijala i alata. Na taj način može da se zaradi jedna normalna mesečna plata.
I posle svih godina rada, Katarina je isključiva: ovi nokti nisu za devojčice:
– To je pravilo koje bismo svi morali da poštujemo. Kod devojčica koje još nisu ušle u tinejdžerske godine, nokatna ploča još uvek nije završila sa razvojem. Do petnaeste godine, otprilike, ili do pojave prvog ciklusa, devojčice ne bi trebalo da stave ruku u lampu. Ne bismo smeli da im diramo kutikulu, odnosno zanoktice i, naravno, ne bismo smeli da im zagrebemo nokatnu ploču, čak ni taj prvi, lipidni sloj nokta koji se zagrebe da bi se materijal vezao za nokat. Zato sam tu toliko isključiva i prve nokte devojčicama radim tek za malu maturu na kraju osnovne škole.
U svom radu ona skida vrlo mali gornji sloj nokatne ploče jer, pojašnjava nam, nokat ima svoje slojeve i zna se na kojim slojevima sme da se radi.
– Poeta tog „zagrebanja“ nokta jeste da samo blago otvorimo površinu nokta. Sa tečnostima koje stavljamo, mikroskopski bi se videlo kako nokat bukvalno „cveta“ i za to se vezuje baza koju stavljamo, a koja je, zapravo, nosilac svega ostalog. Ona se hvata, bukvalno, kao biljka mesožderka kad sklopi svoj cvet: nokat se vezuje za materijal i on ostaje na noktu. Uvek potenciram, kada neko želi da „odmori“ svoje nokte od materijala, da to skidanje materijala uradim ja, jer znam gde treba da stanem kako ne bi došlo do preturpijavanja, pa makar i po cenu toga da malo materijala na noktima i ostane, jer noktu treba otprilike šest meseci da izraste od korena do vrha, tako da tu nema trajnih oštećenja.
Zato, uverena je Katarina, cena nadogradnje i korekcije noktiju ne bi smela da bude odlučujuća kada biramo ko će nam je raditi:
– Ako smo već rešili sebi da napravimo taj luksuz da imamo „urađene“ nokte od veštačkog materijala, onda bi to trebalo da bude urađeno kako treba. U Kraljevu, zaista, ima dobrih majstorica ovog zanata. Mogu odmah da se setim sigurno desetak njih koje zaista kvalitetno rade, ali je problem što će doći neko na vrata salona i najpre će pitati za cenu i zbog nje, možda, odustati, a da neće razmisliti šta ta cena sve pokriva. Recimo, edukacije koje imam vrede više od mog auta, zato što ulažem u sebe, u materijal, u dekoraciju salona… Ovo treba da bude mesto na kojem klijent može da se opusti. To je naših sat i po, tokom kojih žena pobegne od svojih obaveza i posveti se sebi. Sav materijal koji stavljam prošao je kontrole i nikada se ne sekiram da materijal može da napravi problem. Kod Kineza ne kupujem gel, što ne znači da taj gel neće da stoji na noktima. Dobro pripremljen nokat drži sve. Na kraju, verovatno sve sa čim radimo dolazi iz Kine, samo što i Kinezi imaju dobar i loš kvalitet. Dakle, važno je da je materijal proveren i kontrolisan. Sada se koriste LED lampe i važno je da se menjaju na svakih šest meseci.
Zbog njenog pristupa poslu, Katarinin kozmetički salon je mesto gde strast, stručnost i ljubav prema zanatu idu ruku pod ruku. To što može da se ponosi što svojim radom doprinosi zdravlju i lepoti svojih klijentkinja za našu sagovornicu samo je logična posledca verovanja da su edukacija i kvalitet ključni za dugoročni uspeh, kako u karijeri, tako i u životu. Jer, ima mnogo istine u izreci kako „tajna uspeha u životu nije da čovek radi ono što voli, već da voli ono što radi“…
M. M. D.
