Danas je Svetski dan književnosti za decu. Iako su internet kanali i društvene mreže okupirali pažnju najmlađih, u kraljevačkoj biblioteci kažu da deca i dalje vole da čitaju i da je produkcija književnosti za decu sve bogatija i kvalitetnija
Serija slikovnica „Maja“ i „Hajdi“ obeležile su moje detinjstvo, mnogo decenija kasnije Hari Poter je bio najbolji drug devojčicama i dečacima širom sveta. Dogodovštine sva tri lika očaravaju i današnje generacije dece, saznajemo od Jelene Andrić, bibliotekarke na Dečijem odeljenju Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu.
– Zanimljivo je da neke knjige, kao što su ove koje ste pomenuli, i danas privlače decu, ali nekako u ciklusima. Na primer, „Hari Poter“ je nekoliko godina bio hit, a onda u jednom periodu na policama su bile sve knjige „Harija Potera“, nijedna nije bila na čitanju. Onda dođe nov naraštaj čitalaca i zaroni u ove knjige. Slično je i sa „Majom“,„Hajdi“, „Pipi Dugom Čarapom“…
Književnost za decu ima ogromnu ulogu u psiho-socijalnom, estetskom i etičkom razvoju deteta. Zbog toga, ali i zato što je iznedrila neka od najlepših dela u istoriji svetske književnosti, ustanovljen je Međunarodni dan dečije knjige, koji se obeležava 2. aprila. Na ovaj dan 1805. godine rođen je čuveni pisac bajki Hans Kristijan Andersen, a praznik dečije knjige se obeležava od 1967. godine.
Na pitanje kakva je danas produkcija književnosti za decu u Srbiji, Jelena Andrić kaže da je mnogo bogatija i kvalitetnija nego što je bila pre 13 godina kada je ona počela svoje druženje sa decom u biblioteci „Stefan Prvovenčani“.
– Knjige za decu se čitaju i kupuju. To potvrđuje i činjenica da sve više izdavačkih kuća ima edicije za decu, a sve je više i izdavačkih kuća koje su se specijalizovale za dečiju književnost. Ta konkurencija dovodi i do postepenog podizanja kvaliteta onoga što se objavljuje. Kod literature za predškolski uzrast primetna je bogata vizuelna oprema, generalno je primetno da su sve bolji prevodi. To je vrlo značajno, jer u književnosti za decu preovladava strana literatura mada je i sve više domaćih pisaca, i prozaista i pesnika.
Na pitanje ko je od domaćih autora sada hit-pisac, Jelena kaže da je to poslednjih meseci Jasminka Petrović. Uzrast starijih osnovaca voli fantastiku, tinejdžeri ljubavne romane i knjige sa savetima za život, a svi vole ako je pisac i duhovit. Zanimljivo je da se dosta čitaju i specijalizovane enciklopedije, knjige o životinjama, o fizici, geografiji. Našu pažnju je naročito izazvao podatak da i pored svega što se danas može naći na jutjubu, deca i dalje rado uzimaju knjige koje ih podučavaju eksperimentima koje sama mogu izvesti.
Na pitanje da li deca više čitaju danas ili na početku njene karijere u biblioteci, Jelena Andrić kaže:
– Imamo više članova sada, češće dolaze. Mnogo zavisi od roditelja i nas bibliotekara, od toga na kakav će prijem dete naići kad dođe u biblioteku. Mi se trudimo da budemo kreativni i edukativni. Mnogo zavisi i od naših aktivnosti, programa koje organizujemo, jer decu morate animirati i privući. Zato organizujemo radionice, posete pisaca, odlazimo i u obdaništa i u škole… Poslednja godina koju je obeležila epidemija korone pred nas je stavila nove izazove, jer već mesecima deca ne mogu sama da se šetaju kroz fond i biraju knjige, nemamo programe. Zato se trudimo da sa njima sve ovo vreme održavamo intenzivan kontakt preko fejsbuka i instagrama. Organizovali smo takmičenja, konkurse, radionice. Mi, bibliotekari, imamo svoju veliku ulogu, ali za najmlađi uzrast je presudno angažovanje roditelja.
Pošto zbog epidemije nisu moguća okupljanja, Dečije odeljenje kraljevačke biblioteke je Međunarodni dan dečije knjige obeležilo svojevrsnim maratonom objava na svojim Fejsbuk i Instagram profilima. Ova manifestacija nosi naziv „Prva knjiga mog detinjstva – od malih čitalaca do velikih pisaca“ i u okviru nje je 28 poznatih srpskih pisaca za decu predstavilo svoje prve knjige. Autarka ovog projekta je naša preduzimljiva i kreativna sagovornica Jelena Andrić, a vizuelni pečat je dala Jelena Krunić Slavković. Osim kraljevačkih pisaca koji su se svi odazvali pozivu, svoja sećanja su podelili i Ljubivoje Ršumović, Jasminka Petrović, Uroš Petrović, Gradimir Stojković, Vladislava Vojnović… S obzirom na odličan odziv pisaca i zanimljive tekstove. Obe Jelene se nadaju da će ova akcija za ovogodišnji Međunarodni dan dečije knjige završiti u jednoj lepoj štampanoj knjizi.
R. Vesković
