Kada zub zaboli, hitno zakazujemo kod zubara. Da bismo sprečimo bol, potrebno je da idemo na redovne preglede. Koliko građana Srbije to zaista praktikuje? Jako malo, kažu važeći statistički podaci. Od 2006. godine u našoj zemlji, uz zdravstvenu knjižicu kod stomatologa mogu ići samo deca, trudnice, studenti, socijalno ugroženi i penzioneri.
Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanovic Batut“ poražavajući su, jer pokazuju da samo 16,5% stanovnika Srbije ima svoje zube, a čak oko 700.000 njih nema nijedan zub! Misao da su zubi samo kao estetski momenat bitni, sasvim je pogrešna. Oni su važni delovi organizma bez kojih može da se naruši ukupno zdravlje, a mnogi na to i ne pomisljaju. Kraljevo nije izuzetak, pa mnogi sugrađani zbog lošeg oralnog zdravlja kriju osmeh, jer nisu u mogućnosti da redovno posećuju zubara. Ono što je činjenica jeste da je svima, osim gore navedenih grupa građana, jedina opcija privatni stomatolog, a složićemo se: ne mogu svi uvek priuštiti odlazak u privatne ordinacije.
– U Domu zdravlja Kraljevo, kao i u ostalim ovakvim ustanovama, pre nekoliko godina, došlo je do velikog smanjenja broja zaposlenih. Ministarstvo zdravlja je kadrovskim planom predvidelo broj lekara koji sada radi. Kada govorimo o protetici, u Domu zdravlja Kraljevo taj posao sada obavlja samo jedna doktorka. Ona uspeva mesečno da napravi oko 40 proteza, što znači da protetiku na mesečnom nivou može dobiti samo 20 pacijenata, od potencijalnih oko 28.000 koliko ima pravo na stomatološke usluge u okviru Doma zdravlja. Sugrađani u poznijim godinama uglavnom nisu idealnog zdravlja, a zubi su im jako važni, posebno pri ishrani. Kada govorimo o deci i mladima do 19 godina, ukupno 16 zaposlenih se brine o njihovim zubima. Takođe, kod nas mogu doći i studenti do svoje 26. godine. Za mališane kojima je potrebna proteza, jer imaju krive zubiće, imamo tri doktora specijaliste. Interesantno je da, iako populaciono ima manje dece, znatno je veća u poslednjih pet godina njihova patologija, a do toga sasvim sigurno dolazi zbog lošije ishrane a verovatno i sve redjđih redovnih pregleda – pojašnjava dr Dragana Premović, specijalista opšte stomatologije i načelnica Službe za stomatološku zdravstvenu zaštitu.
U martu ove godine izašao je novi pravilnik koji predviđa da prvi stomatološki pregled treba da imaju bebe od dva meseca do najkasnije godinu dana. Vrlo često roditelji u okviru redovnog pregleda bebe ili deteta preskaču posetu zubaru, što kasnije može dovesti do problema. Samo jedan preventivni pregled može otkriti nepravilnosti koje se mogu vrlo lako rešiti na vreme. S druge strane, za pohvalu je, kako ističe dr Premović, jako dobra saradnja sa Predškolskom ustanovom i osnovnim školama, gde se 97% dece pregleda jednom godišnje kako je predviđeno.U zavisnosti od rezultata, roditelji su ti koji odlučuju da li će, ukoliko je potrebno, dete ponovo odvesti kod školskog zubara ili privatnog. Pravilnikom je jasno predviđena dinamika pregleda. Svako dete u Kraljevu ima svog stomatologa kojeg mu je država odredila, a roditelji se odlučuju za državnog ili privatnog stomatologa. I za ostale kategorije stanovništva postoje određena pravila.
– Socijalne kategorije definiše Republički fond zdravstvenog osiguranja izdavanjem potvrde kojom takvi pacijenti ostvaruju prava dolaska kod stomatologa. Sa odraslim pacijentima u Domu zdravlja Kraljevo rade četiri opšta stomatologa i to samo određene usluge kao što je lečenje ili vađenje zuba. U ovu kategoriju spadaju trudnice, porodilje, studenti i socijalne kategorije. Zaposlena populacija se može javiti državnom stomatologu samo ukoliko je hitan slučaj. A urgentni slučaj je otok, zubobolja, krvarenje ili povreda. Imali knjižicu ili ne, vi spadate u hitan slučaj i odmah vas stavljam u stolicu – navodi dr Premović.
Iako bi kod većine odraslog stanovništva privatni stomatolog bio prvi izbor, možda bi da imaju ponudu i pravo, češće posećivali one zubare u domovima zdravlja. Naši najstariji sugrađani s druge strane, nemaju dodatne povlastice preko Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) na usluge privatnih zubara.
Privatni stomatolozi kažu da bi veća dostupnost njihovih usluga, makar delimično subvencionisana preko PIO fonda, znatno poboljšala situaciju. Trenutno takve saradnje nema – iako bi ona rasteretila javni sektor, poboljšala kvalitet usluga i omogućila veći broj intervencija.
– Trenutno ne postoji saradnja izmedju PIO fonda i privatnog stomatoloskog sektora, što predstavlja propustenu priliku kako za pacijente, tako i za zdravstveni sistem, ali i za same privatne stomatologe. Usluge u državnim stomatološkim ustanovama su ograničene, često nedovoljno dostupne i obuhvataju samo osnovne intervencije. Uvođenjem saradnje sa privatnim ordinacijama – kroz refundaciju troškova ili njihovim uključivanjem u sistem pružalaca usluga – mogla bi se znatno povećati dostupnost, a samim tim i kvalitet stomatoloških intervencija. Moje misljenje je da bi, uz jasna pravila i kontrolu ovaj model saradnje u velikoj meri rasteretio javni sektor i pružio pacijentima više opcija. Zdravlje zuba kod nasih sugrađana u Kraljevu, generalno gledano, moglo bi svakako da bude bolje. Još uvek je prisutna navika da se kod zubara dolazi bas kada „zagusti” – kad zaboli ili kada se tegobe više ne mogu ignorisati. Ipak, ima i onih koji redovno dolaze na kontrole, vode računa o oralnoj higijeni i prevenciji oboljenja zuba i usta, i to je stvarno za svaku pohvalu. Takvi pacijenti su najbolji primer da se zdravlje zuba moze očuvati dugoročno, bez bolova i skupih stomatoloških intervencija. Opet, najbolje je voditi se izrekom: „Bolje sprečiti, nego lečiti – navodi dr Dragoljub Mirković, „privatni“ stomatolog.
Naravno da je pravo pitanje za zubara kako unaprediti oralnu higijenu i pomoći sebi, a dobili smo nekoliko vrlo korisnih saveta.
– Najvažniji savet za unapređenje oralne higijene je usvajanje navike pranja zuba još od najranijeg detinjstva. Drugo, ne manje bitno nego pranje zuba, jeste biti dosledan u toj navici. Suštinski, pranje zuba dva puta dnevno, pravilnom tehnikom, korišćenje zubnog konca ili po potrebi interdentalnih četkica uz redovne kontrole kod stomatologa, čini osnovu zdravog i lepog osmeha. Ono što najviše šteti zubima jesu loše navike – neredovno pranje, previše šećera u ishrani, gazirani napici, pušenje i izbegavanje stomatologa do poslednjeg trenutka, kada je već kasno da govorimo o nekoj prevenciji. Zubi ne stradaju preko noći, ali ako zapostavimo oralno zdravlje posledice mogu biti dugotrajne i jako skupe. Prevencija je uvek lakša i jeftinija od lečenja. Negde sam procitao zanimljivu recčnicu, aforizam ili šta već da je: „Osmeh jedina kriva linija koja ispravlja mnoge stvari.“
A kako se kreću cene stomatoloških usluga u državnom sektoru? Za pregled kod stomatologa u državnom sektoru treba izdvojiti do 500 dinara, postavljanje plombe je ispod 1.500, vađenje zuba košta do 1.000 dinara, a hirurške intervencije su od 2.000 do 4500. Ovo, naravno. važi samo za one koji imaju pravo da koriste njihove usluge, a svima ostalima jedino preostaje da izaberu dobrog privatnog stomatologa u koga imaju poverenje i redovno ga posećuju, ali tamo su cene mnogo, mnogo više.
Osmeh zdravih zuba nije luksuz – ali često tako izgleda
Stanje u stomatološkoj zaštiti u Srbiji je kompleksno. Preventiva se promoviše, ali je dostupnost ograničena. Privatna praksa je neophodna za mnoge, ali nije dostupna svima. Dokle god bude tako, osmeh i zdravlje – neće biti jednaki za sve.
- T.
