Koliko je opasno trovanje amonijakom i kako se zaštititi

Pored ozbiljnih simptoma trovanja amonijakom, čak i uz pružanje blagovremene medicinske pomoći, kod žrtava trovanja mogu se razviti dugoročne posledice

Amonijak se smatra jednom od najtoksičnijih supstanci koje koristi hemijska industrija. Amonijak ili azan, hemijsko jedinjenje azota i vodonika je bezbojna gasovita supstanca, koji ima specifičan oštar, veoma neprijatan i iritantan miris.

Čisti gas amonijaka se ne koristi nigde, zbog toksičnosti. Međutim prerađeni i razblaženi se koristi u industriji: za proizvodnju đubriva, eksploziva, sredstava za čišćenje, boja i lakova, za rashladne uređaje, zamrzivače i u medicini za neke lekovite supstance u minimalnim dozama.

Individualna trovanja amonijakom su veoma retka, a radnici koji rade sa ovom materijom treba da budu posebno zaštićeni. Trovanje amonijakom se najčešće dešava prilikom akcidenata u hemiskoj industriji ili prilikom njegovog transporta. U takvim situacijama u kojima dolazi do curenja gasovitih materija, po pravilu se javlja veliki broj povređenih radnika koji su tu zaposleni, ali i stanovništva koje živi u blizini.

Trovanje amonijakom se može dogoditi na nekoliko načina:

– udisanjem gasa,

– gutanjem gasa

– kroz kožu,

– preko očiju

Najčešće je udisanje i oralno trovanje amonijakom.

Opasnost od trovanja amonijakom je moguća čak i kada postoji izloženost malim dozama, ali u dužem periodu. Akutno trovanje amonijakom prati oštećenje očiju i respiratornog trakta, a ako je koncentracija jaka, inhalacija gasa može postati fatalna.

Maksimalna dozvoljena koncentracija amonijaka u prostoriji ne sme biti iznad 0,02 mg po litru (20 mg po kubnom metru).

Smrtonosna doza vodenog rastvora za oralnu primenu je:

25-50 ml (u10% rastvoru); 15 ml 25% rastvora.

Simptomi trovanja amonijakom:

Para amonijaka uzrokuje snažnu iritaciju kože, očiju i respiratornih organa. Amonijak može izazvati ozbijne hemijske opekotine, bol u očima, hemijsko oštećenje konjunktiva. Osim toga, tečni gas tokom isparavanja apsorbuje toplotu iz organizma, što može dovesti do promrzlina različitog stepena.

Prvi znaci trovanja javljaju se gotovo odmah nakon izlaganja gasu, a to su:

– pojava velike količine sluzi u ustima, grlu i nosu, suzenje i iritacija očiju,

– jako preznojavanje ili iznenadni pojava hladnoće,

– crvenilo kože, naročito lica;

– promuklost ili gubitak glasa; ubrzano i otežano disanje,

– kašljanje, kijanje, osećaj pritiska, težine i bola u grudima;

– osećaj anksioznosti, straha, vrtoglavica, povraćanje, konvulzije, poremećaj ili gubitak svesti.

Dugotrajno trovanje parom amonijaka može izazvati izrazitu slabost u mišićima, poremećaj cirkulacije krvi, oštećenje sluha.

Trovanje amonijakom može biti:

1. Blago i tada se javljaju simptomi iritacije kože, očiju, usta i nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otežano disanje, bol u grudima. Ako prestane dejstvo pare amonijaka, ako se osoba izoluje, ovi simptomi se relativno brzo eliminišu.

Za oporavak ovih pacijenata potrebno je oko nedelju dana.

2. Umereno trovanje amonijakom se manifestuje opekotinama kože, oštećenjem sluzokože nosa, grla, otežanim disanjem, bolom u grudima zbog oštećenja disajnih puteva.

3. Teško, ozbiljno trovanje amonijakom izaziva velike opekotine kože, ali i disajnih puteva pa mogu da se formiraju fibrinozne ili nekrotične promene respiratornog sistema i tada je neophodna traheotomija kako bi pacijent mogao da diše. Može se javiti aspiraciona pneumonija ili ulcerozna oštećenja digestivnog trakta.

U slučaju teške intoksikacije, pacijent se hospitalizuje u trajanju od oko 20 dana i više.

Pored ozbiljnih simptoma trovanja amonijakom, čak i uz pružanje blagovremene medicinske pomoći, kod žrtava trovanja amonijakom mogu se razviti dugoročne posledice intoksikacije.

To uključuje poremećaj funkcionisanja nervnog sistema, koji se manifestuje tremorom, amnezijom, teškoćama u intelektualnim aktivnostima, dezorijentacijom, oštećenjem sluha i pogoršanjem vida do njegovog gubitka.

U slučaju industrijske nesreće, rukovodstvo mora preduzeti sve neophodne mere za brzu i bezbednu evakuaciju svih zaposlenih na bezbednu udaljenost, da hitno zaustavi širenje toksičnog gasa, kao i da preporuči i pomogne brzu evakuaciju okolnog stanovništva. Ukoliko nije moguća brza i bezbedna evakuacija, onda bi trebalo da se koriste posebni podrumi ili skloništa sa instaliranim ventilacionim sistemom. Podrum je adekvatno mesto za zaštitu, jer je amonijak lakši gas od vazduha i akumulira se uglavnom bliže plafonu i gornjim delovima prostorija.

Ukoliko ne postoje takve prostorije onda bi stanovnici morali da ostanu u svojim stanovima ili kućama koje treba da budu što je moguće više zatvorene i izolovane.

Prognoza trovanja amonijakom zavisi od stepena toksičnog oštećenja unutrašnjih organa. Ako je došlo do intoksikacije blagog ili umerenog stepena, onda se stanje pacijenata popravlja i stabilizuje tokom 10-25 dana. Ako je došlo do ozbiljnog trovanja amonijakom sa oštećenjem vitalnih organa, onda proces oporavka može trajati i po nekoliko meseci, pa čak i godina, a u nekim slučajevima patološke promene su ireverzibilne.

Prim dr Slavica Plavšić specijalista za plućne bolesti