Klik, podatak, zloupotreba: Koliko smo zaista bezbedni na internetu?
Koliko god internet danas bio neodoljivo zanimljiv, zabavan, pa i neprocenjivo koristan i poučan, on je ujedno i ogroman digitalni trag koji ostavljamo za sobom. Svaki „lajk“, svaka prijava na novu aplikaciju ostavljaju podatke koje, praktično, svako ko poseduje dovoljno tehničkog znanja — a sve češće i loše namere — može iskoristiti.
Pitanje koje se postavlja nije da li je internet opasan, već koliko smo i mi sami, često nesvesno, saučesnici u sopstvenoj ugroženosti. Da li građani previše olako ostavljaju svoje najintimnije podatke „na tacni“?
„Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, ova vrsta kriminala definiše se kao vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja javljaju računari, računarski sistemi, mreže i podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku. Shodno tome, razlikujemo krivična dela u kojima se računari javljaju kao sredstvo izvršenja i ona u kojima su objekat izvršenja, ali i dela u kojima se pojavljuju elementi nezakonitog korišćenja interneta“, objašnjava Ana Radisavljević, šef Odseka za analitiku i portparol PU Kraljevo.
Sve više prijava, sve sofisticiranije prevare
S obzirom na ubrzan razvoj informacione tehnologije, neminovno je i pojavljivanje novih oblika visokotehnološkog kriminala, ali i unapređenje postojećih.
Ova vrsta kriminala obuhvata širok spektar dela — od upada u računarske sisteme do složenih finansijskih prevara. Statistika pokazuje da broj prijava Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal konstantno raste. Samo tokom 2024. godine podneto je na stotine prijava, a trend ukazuje na to da prevare postaju sve masovnije.
„Fišing podrazumeva tip sajber napada u vidu lažnih imejlova, SMS poruka, telefonskih poziva ili veb-sajtova, sa ciljem da se oštećeni navedu da podele osetljive podatke, preuzmu maliciozni softver ili se na drugi način izlože riziku. Poruke se često odnose na navodnu verifikaciju naloga, održavanje sistema ili zaštitu od prevare, uz zahtev da se unesu korisničko ime, lozinka, broj kartice ili PIN“, ističe Radisavljević.
Dodaje i da postoje i druge često korišćene metode:
„Imamo i takozvani smišing, koji je zapravo fišing putem SMS poruka. Zatim farming, gde napadač menja podešavanja na računaru ili ruteru korisnika i preusmerava ga na lažne sajtove na kojima ostavlja svoje podatke.“
Problem je i u nama
Stručnjaci upozoravaju da više od 75% građana Srbije koristi internet, ali da svest o zaštiti podataka ne prati taj rast.
Često bez čitanja prihvatamo uslove korišćenja, ostavljamo brojeve telefona na sumnjivim sajtovima, učestvujemo u nagradnim igrama neproverenog porekla i objavljujemo lokacije u realnom vremenu na društvenim mrežama.
Sve te informacije mogu biti zloupotrebljene – za kreiranje lažnih identiteta, krađu novca ili čak ucene.
Kako da se zaštitimo?
Posebno je važno znati nekoliko osnovnih pravila:
✔ Državni organi nikada ne traže lozinke putem mejla
✔ Uvek proverite URL adresu pre unosa podataka
✔ Koristite dvofaktorsku autentifikaciju gde god je to moguće
Cena digitalnog sveta
Internet nam je zaista dao ceo svet na dlanu, ali smo zauzvrat dali deo svoje privatnosti. U svetu u kojem se podaci prodaju i kupuju za nekoliko sekundi, naša pažnja postaje najvažniji oblik zaštite. Visokotehnološki kriminal će se razvijati i dalje, ali – na nama je da prestanemo da budemo „lake mete“.
T. A.
