Do pre nekoliko dana, bista poznatog srpskog junaka, Karađorđevog barjaktara koji je zadavao glavobolje turskoj vojsci, nalazila se u parku Pljakin šanac; 68 godina od njenog postavljanja – našao se jedan moderan „junak“ da bistu – sruši
U vreme novogodišnjih praznika – spomenik posvećen sprskom megdandžiji Jovanu (Petrobiću) Kursuli koji se na postolju u kraljevačkom parku Pljakin šanac nalazio 68 godina – oštetili su nepoznati vandali. Bista Jove Kursule teška stotinak kilograma našla se na zemlji. Dr Milan Matijević, predsednik Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova, koje nosi upravo ime Jovana Kursule rekao je za portal Krug da ih je ovo vandalstvo – duboko potreslo:
– Spomenik je podignut 1954. godine, a njegovom postavljanju prisustvovao sam kao srednjoškolac. Podigao ga je, što na spomeniku i piše – narod narod žićkog sreza, a akciju podizanja spomenika vodili su profesor istorije Milorad Jović, osnivač i prvi direktor Narodnog muzeja u Kraljevu, novinar Jovan Sarić i profesor Jovan Kričković. Osim ovog – tada je podignut i spomenik Antoniju Ristiću Pljakiću.
Pogledate VIDEO:
Članovi Društva „Jovo Kursula“ svake godine, 5. septembra, obeležavajući Dan oslobođenja Karanovca u Prvom svetskom ratu polažu cveće na ovaj spomenik.
Jovo Kursula je, podseća dr Milan Matijević, bio Karađorđev barjaktar koga je upravo Karađorđe imenovao za vojvodu, jer je bio predvodnik ustaničke konjice i oličenje junaštva i herojstva.
– Svake godine, na dan Velike Gospojine, održava se parastos na grobu Jove Kursule u porti crkve brvnare u Cvetkama. Tu je, nakon smrtnog ranjavanja u bici sa Turcima na Deligradu, donet Jovo Kursula. Kada su mu izvadili tursko koplje ispod lopatice iskrvario je i posle 13 dana preminuo taj junak koji je, mnogo pre Karađorđa, zajedno sa Lazarom Mutapom branio srpski narod od turskih zulumćara: ispod Kotlenika, u rudničkom, gružanskom kraju. Nadimak Kursula po kojem je bio poznat dobio u bici sa Turcima na Ljubiću. Turci su izazivali da se pošalje neki delija. Srbi su malo oklevali, a kada je Jovan petrović izašao, Turci su uzviklunil „kursula“, reč koja je u otomanskoj vojsci značila „ratnik“, „megdandžija“. On je to ime sa ponosom nosio! – kaže dr Milan Matijević.
Ime Jova Kursule nose ulice u 20 gradova Srbije i dve osnovne škole – u Kraljevu i u Varvarinu gde, takođe – postoji spomenik sličan spomeniku u Kraljevu.
Naš sagovornik smatra da su, još uvek nepoznati počinioci, koji su bistu oborili na zemlju, verovatno prevideli težinu biste koja je, zbog stare tehnologije livenja teška više od 100 kilograma:
– Smatram da smo premalo učinili da zaštitimo naše spomenike. O Jovu Kursuli se uči veoma malo u školskim programima. Moramo da razvijemo negovanje i poštovanje tradicije i junaka koji su se borili za oslobađanje Srbije od dugogodišnjeg otomanskog ropstva. Moraće vlast, kulturne institucijie i škole mnogo više truda da ulože da mladi nauče ko su naši preci bili, kakvi su bili i kako treba da čuvamo uspomenu na njihovo žrtvovanje, junaštvo i doprinos za stvaranje slobodne Srbije.
Ekipa portala Krug zatekla se na ulasku u park Pljakin šanac upravo u trenutku kada je kamion kraljevačke „Čistoće“ odvozio bistu Jovana Kursule. U razgovoru sa Katarinom Grujović Brković saznali smo da, kako nije u pitanju apomenik kulture, već spomenik – ovaj slučaj nije u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo čiji je ona direktor:
– U saradnji komunalnog preduzeća i JP za uređivanje građevinskog zemljišta, spomenik je odvezen kako bi mogao da bude obnovljen – pojasnila je ona.
Odlazeći iz parka naišli smo na našeg sugrađanina koji je smatrao da je dovoljno da kažemo da mu je ime Mikica. On je neko ko je prvog jutra nakon što je video bistu na zemlji, odlučio da pokuša makar da je uspravi.
– Bilo mi je baš teško. Taj spomenik je ovde decenijama. Moja majka je pre pola veka radila u vrtiću „Pčelica“ pored i nisam mogao da dopustim da bista junaka leži na zemlji. Ne znam kako, ali uspeo sam da je uspravim.
Kažu da – koliko je obeležja, tolika je i zahvalnost potomaka. Onih koji znaju da u životu treba voditi bitke koje su dovoljno velike da bi bile važne, ali i dovoljno male da biste ih mogli dobiti. One druge, kojima to nije važno, priča o Kursuli, svakako neće interesovati ni posle ovih reči. Ni priča, a ni odgovor na pitanje zašto najpoznatiji srpski megdandžija još uvek nema spomenik dostojan veličine svog lika i dela. Postoji, doduše, informacija da će autoput od Pojata do Preljine poneti ime ovog velikog junaka, ali – o tome više tek kada sve bude zvanično. Do tada – bar da saznamo ko su oni kojima je smetao spomenik i da bar pokušaju da objasne – šta ih je navelo da to učine?
M. M. Dabić
Više o Jovu Kursuli čitajte u našem ranijem tekstu Ko je bio nepotkupljivi Jovo Kursula?
