Kraljevo je jedan od pet gradova u kojima je sprovedeno istraživanje kojim je zabeleženo primetno odsustvo podrške Paradi ponosa, usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama i prisutnost vršnjačkog nasilja prema LGBT+ mladima.
Kroz šestomesečni aktivistički program Krovne organizacije mladih Srbije „Srušimo četiri zida“ 15 mladih ljudi iz pet opština imalo je priliku da u svojim lokalnim sredinama sprovede istraživanja koja se tiču položaja LGBT+ mladih.
Konkretni i pouzdani podaci do kojih su došli mladi na lokalu predstavljaju veoma važan pokazatelj stvarnog položaja mladih LGBT+ u njihovim lokalnim sredinama.
Podaci pokazuju da je njihov položaj zabrinjavajuć, da podrška i razumevanje vršnjaka izostaju, kao i to da nastavnici u osnovnim i srednjim školama nedovoljno vremena posvećuju temi LGBT+ zajednici na časovima.
Na osnovu istraživanja, bilo je primetno odsustvo podrške Paradi ponosa, usvajanju Zakona o istopolnim zajednicama i prisutnost vršnjačkog nasilja prema LGBT+ mladima. Ono što je takođe upečatljivo jeste nedovoljna informisanost o temi LGBT+ zajednice – što se najbolje vidi u podatku da gotovo 40% ispitanih mladih iz Čačka misle da je predlogom Zakona o istopolnim zajednicama predviđeno da bi osobe iz istopolne zajednice mogle da usvajaju decu.
U Somboru, tim mladih je istraživao položaj LGBT+ mladih u obrazovnom sistemu u ovom gradu. Više od polovine ispitanih profesora tvrdilo je da o LGBT+ zajednici ne razgovara sa svojim učenicima. Još jedan podatak do kog se došlo jeste da 40% profesora smatra da ova tema ne bi trebalo da bude zastupljena u formalnom obrazovanju.
U Čačku, više od polovine ispitanih mladih ljudi ne bi prihvatilo držanje za ruke istopolnih parova van „četiri zida“, dok skoro 70% ispitanika uopšte ne podržava održavanje Parade ponosa – a kao dominantan razlog za nedostatak podrške LGBT+ zajednici navode vređanje religijskih uverenja i javnog morala.
Čak 35% ispitanih mladih Kraljevčana i Kraljevčanki tvrdi da ne podržava LGBT+ zajednicu. Trećina LBGT+ mladih u Kraljevu ima potpunu podršku prijatelja i porodice, dok trećina od istih nema nikakvu podršku.
Istraživanje u Kraljevu sprovele su studentkinje Maša Vukobratov, Mina Mijajlović i Bojana Prodanović.
Bojanina glavna motivacija za učešće u programu bila su brojna svedočenja LGBT+ mladih u Kraljevu – „to su moji prijatelji i ja sam uz njih“, kratko i jasno poručuje. Smatra da prostora za napredak njihovog položaja neosporno ima, što nije iznenađujuće imajući u vidu rezultate istraživanja.
Rezultati svakako nisu iznenadili ni Mašu koja poručuje da je mladima potrebna pomoć i podrška, a da uz to ide nerazumevanje roditelja koji često kažu „da je njihova generacija preživela ratove, pa im nije ništa, a nama svima treba psiholog“. Dodaje da nije iznenađena ni polarizovanim odgovorima imajući u vidu da nam je celo društvo polarizovano.
Mina zaključuje “da je svaki korak ka normalizaciji i prihvatanju članova/ica LGBTQ+ zajednice pozitivan i da bi postojanje grupe za podršku zasigurno olakšalo njihovo funkcionisanje u proizvoljno konzervativnoj sredini. Nadam se da će se mladi osećati sigurno da slobodno iznose probleme i poteškoće sa kojima se suočavaju stručnjacima koji će biti tu da im pomognu i pruže podršku”.
Bojana, Maša i Mina poručuju svim mladim pripadnicima i pripadnicama LGBT+ zajednice u Kraljevu da nisu sami, iako to možda tako izgleda i da će se uvek naći neko da im pomogne i van kruga porodice i prijatelja. Upravo zato se nadaju da će se ideja o grupi za podršku zaživeti.
Gotovo trećina mladih LGBT+ osoba iz Vrnjačke Banje koje su učestvovale u istraživanju, tvrde da su doživele nasilje zbog svoje seksualne orijentacije i/ili rodnog identiteta. U 40% slučajeva, to nasilje je bilo fizičko, dok je 17% njih doživelo seksualno nasilje. Nasilje se najčešće dešavalo u školama. U čak 50% slučajeva kada je nasilje prijavljeno, reakcija nadležnih je izostala, dok je policija reagovala samo u 14% slučajeva. Na kraju, više od polovine mladih ispitanika navelo je da se u Vrnjačkoj Banji ne osećaju bezbedno.
U Vranju su ispitivani nastavnici u osnovnim i srednjim školama. Tačno polovina svih škola iz ovog grada odbila je da učestvuje u istraživanju. Skoro 70% ispitanih nastavnika smatra da je homoseksualnost poremećaj – iako je ona zvanično uklonjena sa liste mentalnih poremećaja još 1973. godine. Petina ispitanih nastavnika smatra da se učenici mogu sprečiti da postanu deo LGBT+ zajednice kvalitetnim vaspitno-obrazovnim programom.
Primetan je i izuzetno spor napredak na polju poboljšanja položaja LGBT+ mladih u lokalnim sredinama u odnosu na one u Beogradu ili eventualno Novom Sadu.
Kompletna istraživanja možete preuzeti sa sajta Krovne organizacije mladih Srbije, na ovom LINKU.
*Ovaj medijski sadržaj je isključivo odgovornost autora/ki i ne odražava nužno stavove Evropske Unije
Lazar Simić
