Na svetskoj platformi koja univerzitete širom sveta ocenjuje po uspehu nagrađenih studenata, sa ovim priznanjem osvojili su 72 boda koji su beogradski Univerzitet podigli za 100 mesta više
Međunarodna platforma Buildner–Architecture Competitions godišnje raspisuje desetak zanimljivih konkursa, a oni čiji je svet vezan za arhitekturu i građevinarstvo, vrlo dobro znaju koliko su nagrade na tim konkursima profesionalno važne. Na jednom od ovogodišnjih, međunarodnom konkursu „Pavilion Of Humanity, 2nd edition” koji je predviđao da učesnici urade idejno rešenje za paviljon koji bi na najbolji način predstavio čovečanstvo u slučaju dolaska bića koja nisu sa naše planete (ako ikada dođu), ućestvovali su mladi Kraljevčanin Stanislav Paunović poreklom iz Žiče, student treće godine Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i njegova koleginica Vera Petronijević iz Beograda pod mentorstvom dr Ane Zorić.
Njihov rad pod nazivom Essence of Emotion Pavillion dobio je specijalno priznanje na konkursu Buildner–Architecture Competitions, koja univerzitete iz čitavog sveta rangira po uspehu studenata. Arhitektura, kažu, treba da opisuje vreme i mesto, ali da teži ka neprolaznosti, a upravo je to ono što je ovo dvoje dvoje studenata, po oceni komisije, najbolje uspelo da uradi.
Nakon što su Vera i Stanislav svojom nagradom osvojili 72 poena za Univerzitet u Beogradu, on je na Buildner rang listi skočio za 100 mesta!
Njihova ideja krenula je, otkriva nam Stanislav, od razmišljanja šta to može žiri da navede da pomisli kako im je baš taj projekat zanimljiv.
– Početni izazov za nas bio je problem komunikacije sa tim bićima, jer je trebalo osmisliti kako onima koji ne razumeju naš jezik da predstavimo našu planetu. Shvatili smo da moramo da koristimo nešto što je opšte razumljivo i odlučili da to budu znakovi geometrije. Ako ja vidim krug i imam svoj algebarski zapis za taj krug, tako i jedan vanzemaljac može da vidi krug, ali da ima drugi alegarski zapis – objašnjava Stanislav za portal Krug.
U potrazi za odgovorm šta bi mogao biti univerzalni jezik, najpre im se matematika, kako žu, sama nametnula izgleda kao logičan odgovor, ali bila je suviše širok pojam.
– Istražujući pravilnosti fraktalne geometrije, uočili smo njihovo prisustvo na Zemlji (način rasta biljaka, pahulje snega, morske školjke, pluća itd.), kao i da u celom univerzumu delovi kosmičke mreže imaju fraktalne osobine. Zaključili smo da je zajednički jezik nas i bića koja nisu sa naše planete razumevanje nečega što je svuda prisutno, pa smo, korišćenjem fraktalne geometrije kreirali smo različite prostorne forme – pojašnjava naš sagovornik.
Zato su Vera i on, koncept svog projekta kreirali na analizi čovekove emocionalnosti, sa pitanjem da li samo čovek ima emocije ili i bića iz svemira imaju mogućnost da ih poseduju i ispolje?
– Slojevi na našim crtežima objašnjavaju simboliku upoznavanja čoveka kao kompleksnog bića, od same emocionalnosti, preko načina na koji ispoljava te emocije do toga kako taj svoj doživljaj dalje prenosi… Struktura koncentričnih slojeva membrane simbolično se koristi kao način otkrivanja ličnosti, od najpristupačnijih, vidljivih obeležja spolja, do skrivenih obeležja smeštenih u slojevima iznutra.
Kreirali smo, dodaje Stanislav, različite prostore, po subjektivnoj proceni od prijatnih do neprijatnih.
– Nešto je meni, možda, ekstremno neprijatno, a nekom drugom ko bi se tu našao bilo bi, možda, prijatno. To znači da korisnik sam doživljava prostor i ima slobodu u njegovom zamišljavanju i doživljaju – dodaje Stanislav.
Kako ističe, ova formula „nekome može da izgleda razlupano i nedovršeno“, ali zamisao dvoje nagrađenih studenta je bila da ljudi u svojoj glavi završe forme i naprave je tako da za svakog od njh, na različite načine bude celovita do kraja.
Tako će svako ljudsko biće imati drugačiju sliku formule, jer nisu svi istog razmišljanja, zaključuje Stanislav, a meni se, na kraju našeg razgovora, sama nameće misao po kojoj „arhitekta koji nije ispred svog vremena sigurno nije za taj posao”. Nameće se, jer je tako očigledno da su, ovim projektom, a što da ne i sjajnim međunarodnim priznanjem, Stanislav i Vera dokazali da su ispred svog vremena. Zato, za početak – zapamtite njhova imena!
Teodora Jovetić
