Nagrada u Briselu uručena je za projekat koji uključuje Romkinje, samohrane majke, žene žrtve nasilja i devojke iz ruralnih područja kojima je omogućeno besplatno fakultetsko obrazovanje
Dr Marijana Šećibović, poreklom Kraljevčanka i dekanesa Visoke škole za turizam i menadžment (VSTIM) u Konjicu dobitnica je Evropske nagrade za integraciju Roma za 2023. godinu. Prof.dr Marijana Šećibović i VSTIM Konjic nagrađeni su za projekat „Obrazovanje obespravljenih žena i devojaka” u okviru kojeg na ovom fakultetu besplatno studiraju studentkinje romske populacije.
EU nagrada za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i Turskoj pokrenuta je pre deset godina, a cilj joj je da ukaže na značaj integracije Roma u procese proširenja. Ove godine je primljeno 59 nominacija, a samo 14, po dva projekta iz svake zemlje su nagrađeni.
U petominutnom filmu koji je na dodeli nagrada u Briselu prikazan, dr Marijana Šećibović, koja je u Kraljevu rođena, odrasla, školovala se i radila, a pre 15 godina u Konjicu (Bosna i hergegovina), zajedno sa suprugom dr Refikom Šećibovićem osnovala VSTIM, istakla je da je jedan od razlog nastanka projekta Obrazovanje obespravljenih žena Romkinja u Bosni i Hercegovini, činjenica da kada je došls u Bosnu i Hercegovinu pre 15 godina nije mogla da veruje koliko je veliki problem podeljenost na tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini:
– Ono što mi je strašno pogodilo je kategorija „ostalih“ u kojoj su, zapravo, Romi zaista najugroženija kategorija, pre svega zbog ekonomskih, ali i socijalnih (ne)prilika. To je nešto što me je motivisalo da nekome ko je diskriminisan pružim priliku da se obrazuje.
Pogledajte VIDEO sa dodele nagrada:
Prvi korak da se u realizaciju projekta krene je da se romskoj populaciji priđe, pruži ruka, a onda i da im se objasni zašto je važno obrazovati se:
– Veliki problem bio je pronaći one koji imaju završenu srednju školu, jer je, naravno, uslov da upišu fakultet – završena srednja škola. Problem je naročito izražen kada je ženska populacija u pitanju. One se rano udaju, postaju majke i bio je veliki izazov sa njima stupiti u kontakt i objasniti razloge zašto je važno da studiraju kada im se za to već pružaju uslovi.
Marijana s ponosom ističe da studentkinje školovane u okviru ovog projekta danas govore u javnosti, prenose znanja u svojim sredinama, a sa svojim profesorima su napravile Karijerni centar za Romkinje, pa u svojim zajednicama dalje obučavaju druge mlade Romkinje i dalje rade sa njima na podršci i pojašnjavaju zbog čega treba da se obrazuju:
– Kada sam im rekla da smo dobile nagradu, njihova reakcija je bila: „Idemo dalje! Sad ćemo da vidimo gde ćemo dalje da osvajamo, mi nemamo granicu!“ Vrlo je važno nagraditi ljude sa dobrim idejama. Drago mi je što je Evropska Unija to prepoznala i žao mi je što to zemlja u kojoj živim i radim ne prepoznaje – kazala je u svom obraćanju dr Šećibović.
Ona je istakla da je izabrala da u Briselu, u srcu EU, koje smatra kao mesto gde se poštuju različitosti i gde se svako uvažava govori na bosansko-srpsko-hrvatskom jeziku, jer to je njenj maternji jezik:
– Velika mi je čast da primim priznanje koje smatran nagradom za životno delo. Kada ceo život posvetite obrazovanju obespravljenih, a onda stigne ovako priznanje onda znate da vaša misija ima smisla i da se sada otvaraju neki novi putevi. Živimo u neizvesnim, izazovnim vremenima. Tehnologije ubrzavaju društvene promene koje zahtevaju osvešćenost, kako kod donosilaca odluka, tako i kod „običnog“ čoveka da je ulaganje u obrazovanje jedini put koji je u ovom trenutku, a i u budućnosti, odgovarajući za čovečanstvo – poručila je Šećibović.
Ona je podsetila na večitu dilemu: kako Rome motivisati na učenje, ako je siromaštvo izuzetno prisutno?
– Gladan i žedan teško će biti motivisan za učenje. On želi hranu, odnosno novac, odmah. Želi novac koji će ga nahraniti, a učenje je dugotrajan proces. U svemu ovome zaboravljamo činjenicu da učenje oslobađa zavisnosti od siromaštva. Pred svima nama je veliki izazov. Treba odgovoriti na pitanje, odnosno jedan zadatak je u pitanju: kako humanizovati svet? U svetu je poredak sledeći: imamo prvi svet i zemlje prvog sveta i zemlje trećeg sveta. Prvi svet čine društva koja upravljaju, a treći svet čine društva kojima se upravlja. Prvi svet dominira, a treći – ćuti. Podsetiću vas na jednog velikog pedagoga koji se bavio obespravljenima, Paula Freirea, koji je govorio da „niko svestan ne bira da bude marginalizovan, jer je kao takav – van sistema i objekat nasilja. Za ovaj nagrađeni projekat potrebno je puno ljubavi koja podstiče na borbu protiv dehumanizacije. Delimo ljubav sa svima vama i pozivam vas da svi zajedno radimo na osvešćivanju da je samo obrazovana Romkinja i obrazovani Rom – slobodna Romkinja i slobodan Rom. Za obrazovanje Romkinja! – bila je završna poruka dr Marijane Šećibović u briselu na dodeli EU nagrade za integraciju Roma na Zapadnom Balkanu i Turskoj.
M. M. D.
