Kiki je još uvek predškolac, ali čita, barata brojevima i engleskim jezikom, a njegov najveći dar – talenat za slikanje otkriven je na radionicama koje za decu sa autizmom već četvrtu godinu organizuje Umetnički prostor „Alternativa“ u Kraljevu
Smisao života je pronaći svoj dar, a svrha života je da taj dar koristimo. Tek sedmogodišnjak – Kristian Radeljak iz Kraljeva, sasvim sigurno ne zna za tu izreku slavnog slikara Pabla Pikasa, ali – svojom dečjom kreativnošću, Kristian je baš kroz svoj talenat za crtanje, proširio granice svog sveta omeđene činjenicom da je – dečak sa autizmom.
Pogledajte video prilog o talentovanom Kristianu Radeljaku:
Kristian – Kiki još nije krenuo u školu. Učenje i druženje sa vršnjacima u predškolskoj grupi OŠ „IV kraljevački bataljon“ privešće kraju za par sedmica, ali – ovaj dečak već čita, sabira i oduzima brojeve, razlikuje sve boje, životinje, zna puno reči na engleskom jeziku koje je učio usput, uz crtane filmove. Iznad svega, Kristianov glavni talenat otkriven je na kreativnim radionicama koje za decu sa autizmom već četvrtu godinu organizuje Umetnički prostor „Alternativa“ u Kraljevu.
Slikar Bojan Otašević koji vodi ove „stvaraonice“ pun je priča o lepim druženjima tokom kojih se deca sa autizmom u „Alternativi“ opuste i uživaju slikajući. Godinu i po dana na ovim radionicama, kroz grupne, a u poslednje vreme i sve češće individualne časove, stvara i ovaj simpatični dečak.
– Pre godinu i po dana, kraljevačka biblioteka „Stefan Prvovenčani“ organizovala je jednu radionicu na koju smo mi doveli decu iz Udruženja „Autizam“ Kraljevo. Tu se Kiki prvi put pojavio. Radili smo neku kombinovanu tehniku korica za knjige, a Kiki nam je, meni posebno, skrenuo pažnju sa svojim tada baš atipičnim talentom za taj uzrast, posebno za dete sa autizmom – priseća se naš sagovornik kako je krenula njihova saradnja tokom koje traje njegovo mentorstvo sa uzajamnom interakcijom onoga što Bojan Kikiju može da prenese i da, istovremeno, od svog učenika mnoge stvari i nauči.
Tako je Kiki, koji stvara i virtuelne crteže u aplikaciji Paint počeo da niže nagrade: od pohvalnice na konkursu ovdašnje biblioteke „Stefan Prvovenčani“, preko prve nagrade na konkursu u Šapcu, do prvog mesta na konkursu Kulturnog centra „Ribnica“.
Pohvalnicu od kraljevačke biblioteke Kiki je, među stotinama radova, dobio za crtež Svetog Save. Deo tog rada je, verovatno gledajući ikone, našao način da oboji zlatnom, a ne žutom bojom. Bojan ističe da je Kiki u nekom trenutku zapazio gde se u „Alternativi“ nalazi bočica sa tom bojom i potrudio se da Svetog Savu uradi onako kako ga sam zamišlja.
Nedugo zatim, poslali su Kikijev rad na konkurs u Šabac, koji je raspisala OŠ „Sveti Sava“ za decu za decu sa posebnim potrebama.
– Na konkursu „Daj mi reči ili daj mi priču da je nacrtam“ Kiki je, takođe izdominirao. Dobili smo priču za njegov uzrast koja traje 12 minuta. Delovalo je da je potpuno nezainteresovan za priču koju smo pustili, da uopšte ne prati šta se dešava u toj priči. Međutim, kada smo u drugom delu radionice krenuli da crtamo tu priču, koja se zove „Baštovanov san“, Kiki je nacrtao apsolutno sve likove iz priče kojih je bilo desetak, sa sve njihovom tipičnom odećom koju su nosili u scenama iz priče! – priseća se Bojan Otašević.
Sa šest i po godina, koliko je tada imao, Kristian je osvojio prvu nagradu za uzrast do sedam godina. Vaskršnji konkurs Kulturnog centra „Ribnica“ krije takođe zanimljivu priču, jer je Kiki, među oko 300 radova, osvojio prvu nagradu za svoj rad u kategoriji dece do drugog razreda.
– Prilikom odlučivanja, članovi žirija uopšte nisu znali da je autor crteža dete sa autizmo. To su shvatili tek kada su pogledali poleđinu rada! – kaže mentor Bojan.
Sve Kristianove slike su vedrih, živih boja, a zbog poteza koje lako „vuče“ dok crta jasno je, kaže Bojan, koliko Kiki uživa u crtanju i slikanju:
– Ima, zaista, izuzetnu sigurnost, nema straha, voli da istražuje, a pored crtanja, slikanja i modelovanja, Kiki voli da stvara kombinovanom tehnikom. Tako vrlo često u „Alternativi“ nađe neke materijale i napravi ono što se zove tehnika ready-made. Od više različitih komada i materijala on napravi umetničku instalaciju: nekog robota, avion, stalno ima neke kreativne ideje – ponosan je Bojan na svog učenika.
On dodaje da Kiki svojim radovima pokazuje koliko mu prija takav vid neverbalne komunikacije i da dečak kroz crtanje i slikanje, ustvari, na pravi način izražava svoje unutrašnje biće, komunicirajući tako i sa Bojanom kao mentorom, i sa okolinom koja zainteresovano prati njegovo stvaralaštvo.
Kikijeva mama Ema Radeljak poreklom je iz Jermenije, a u Srbiji živi poslednjih 13 godina. Ona ističe da kao roditelji samo žele da Kikiju omoguće da radi no što voli i što ga zanima:
– Kiki crta od svoje druge godine. Počeo je sa onim što bi video u crtaćnim filmovima, a pored crteža voleo je i da se igra Lego kocama. Želimo da mu pružimo sve što možemo kako bi se razvijao. Ne forsiramo ga, samo radimo sa njim, ali mnogo toga je sam naučio – kaže Kikijeva mama.
Od drugara iz predškoskog i vapitačica saznajemo da Kikija – svi obožavaju. Njegova neposrednost da mi, čim me je ugledao, pokloni cvet iz vaze koja se nalazila na susednom stolu, i mene je odmah kupila. Od srca mi je poklonio i svoj rad koji ću, kako sam i obećala – uramiti.
Za mene, slika sa Kikijevom posvetom i potpisom vredi mnogo, mnogo više od osmeha i zagrljaja kojima sam je platila, a njemu želim da u životu savlada važnu lekciju – kako da svoj dar na što lepši način iskoristi.
M. M. Dabić
