Krompir je namirnica koja u srpskim kuhinjama ima status skoro kao hleb – od pirea i čipsa do gulaša i podvarka, gotovo da nema trpeze bez njega. Ali, iako je vekovima „naše“ zlato iz zemlje, Srbija poslednjih godina sve češće postaje njegov uvoznik. Još sredinom prošlog veka u Guči je osnovan Zavod za krompir, u kome su nastale domaće sorte poput „Dragačevke“, „Jelice“ ili „Univerzala“. Danas, međutim, na tržištu gotovo da ih više nema. Umesto njih, rafove pune strane sorte i uvozni krompir, jer domaći proizvođači teško izlaze na kraj sa sušama, visokim troškovima i nekontrolisanim uvozom.
Srbija godišnje uveze više od 40.000 tona krompira, jer domaća proizvodnja nije mogla da pokrije potrebe. Razlozi? Sve češće suše, visoki troškovi semena i proizvodnje, nekontrolisan uvoz i činjenica da su malobrojni poljoprivrednici u mogućnosti da ostvare prinose više od 35 tona po hektaru, što je minimum da bi zarada bila isplativa. Domaće fabrike čipsa uvoze još 20.000 tona sirovine. Taj uvoz semenskog, konzumnog i industrijskog krompira, pomfrita, skroba i drugih proizvoda od ove povrtarske kulture iznosi oko 80 miliona evra godišnje. S druge strane, izvozimo uglavnom prerađevine (čips i druge proizvode od krompira) vredne oko 60 miliona evra, pa tako, samo na uvozu ove namirnice nastaje spoljnotrgovinski deficit Srbije od 20 miliona evra.
Srpsko tržište preplavljeno je robom iz Poljske, Belorusije ili severozapadne Evrope, gde poljoprivrednici uz podsticaje već decenijama imaju bolju mehanizaciju, skladišta i uslove proizvodnje, pa se često na našim pijacama i u marketima nudi uvozni krompir po cenama nižim od realne cene koštanja domaćih proizvođača.
Ipak, postoji i svetla strana. Srbija ima tradiciju selekcije i stvaranja domaćih sorti poput novijeg „Dragačevskog mesečara“, koji je „ozdravljen“ u Centru za krompir u Guči. Upravo tamo, na dan otvaranja Dragačevskog sabora trubača, održan je i prvi nacionalni sastanak o krompiru u Srbiji – kao podsećanje da krompir nije tek „obično“ povrće, već strateška kultura za ishranu i ekonomiju.
Osim pitanja uvoza i cena, razgovaralo se i o mogućnostima navodnjavanja, jer bez vode nema ni roda. Predstavnici „Srbijavoda“ najavili su potencijalne projekte korišćenja akumulacija za poljoprivredu, ali za to je potrebna inicijativa, rešeni imovinsko-pravni odnosi i dugoročna strategija.
– Krompir je važan koliko i hleb: zauzima trećinu povrtarskih površina u Srbiji i osnova je prehrambene sigurnosti našeg stanovništva – istakao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević, najavljujući rad na uvođenju subvencija za sertifikovano seme.
Na sastanku se govorilo i o mogućnosti uvođenja sezonskih carina i prelevmana, kako bi domaći proizvođači makar tokom nekoliko meseci godišnje imali zaštitu od jeftinog uvoza.
– Nije sporno da li tržištu Srbije treba krompir iz uvoza, već da li za koliko-toliko zaustavljanje daljeg pada domaće proizvodnje treba uvesti prelevman ili ograničenu sezonsku carinu na recimo period oktobar-januar, ili oktobar-februar kako bi se domaća proizvodnja, u kraćem periodu (četiri do pet meseci) zaštitila od robe koja dolazi sa razvijenih tržišta, gde su proizvođači pre više godina uz podsticaje izuzetno dobro opremljeni sa mehanizacijom i skladištima, a uz to imaju i neuporedivo povoljnije klimatske i meteorološke prilike za proizvodnju krompira – objasnio je dr Živko Bugarčić.
Posebno je naglašeno da klimatske promene i suše prete da domaću proizvodnju krompira učine još nesigurnijom, zbog čega je pitanje navodnjavanja označeno kao prioritet.
Proizvođač iz Zablaća, Dejan Vučković, koji krompir gaji na 15 hektara, rezimirao je najjednostavnije:
– Naš najveći neprijatelj je nekontrolisan uvoz, a odmah zatim – klima.
Domaći poljoprivrednici upozoravaju: ako se ne zaštiti proizvodnja bar u „kritičnom periodu“ od nekoliko meseci, Srbija će i dalje uvoziti i ono što može sama da proizvede. A krompir nije samo još jedan usev – to je kultura koja hrani stanovništvo, ali i kultura koja govori o tome koliko smo kao društvo u stanju da sačuvamo sopstvene resurse.
M. M. D.
