Građani Kraljeva, srećna nam gradska slava (VIDEO)

U Crkvi Svete Trojice u Kraljevu sinoć je služena praznična večernja liturgija, a zatim je kroz grad prošla liitija, koja simboličnim zatvaranjem kruga štiti grad od nesreće, a jutros, na dan slave, posle svečane litirgije presečen je slavski kolač

Svetom arhijerejskom liturgijom, koju je u crkvi Svete Trojice služilo sveštenstvo žičke eparhije i slavskom povorkom, koja je prošla centrom grada, Kraljevo i Crkvena opština pri Hramu svete Trojice dočekali su gradsku slavu Silazak svetog Duha na apostole –  Svete trojice.

Sinoć je u Hramu Svete Trojice služeno praznično večernje, a zatim je kroz grad prošla liitija. Svečana litija, u kojoj su bili sveštenstvo, predstavnici kraljevačke lokalne samouprave, vojske, policije, žandarmerije i građani, najpre je, iz Hrama Svete trojice, krenula u dvorište Duhovnog centra „Vladika Nikolaj Velimirović”.

Pogledajte kadrove litije:

Tu je osveštan zapis koji je, prema verovanju, zaštitnik grada.

Zatim je litija išla do Trga srpskih ratnika i Spomenika srpskim ratnicima palim za slobodu otadžbine 1912-1918, pa do Spomenika poginulima u ratovima od 1991. do 1999. godine na Trgu Jovana Sarića (ispred zgrade Gradske uprave), a Ulicom cara Dušana učesnici litije su se vratili u portu crkve Svete Trojice.

Gradonačelnik dr Predrag Terzić čestitao je sugrađanima slavu, podsetivši da je uz obeležavanje Imendana i Kraljevdana, obeležavanje gradske slave jedan od značajnih datuma grada na Ibru:

Grad Kraljevo i svi meštani danas obeležavaju gradsku slavu silazak Duha svetog na apostole. Srećan sam što je obeležavamo uz pomoć pripadnika Vojske Srbije, Policije, kraljevačkog odreda Žandarmerije, mladih kraljevačkih sportista, podmlatka kulturno umetničkih društava, predstavnika ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca i nadam se da ćemo u narednim godinama nastaviti sa ovom tradicijom – poručio je gradonačelnik Kraljeva

Pogledajte celu njegovu izjavu:

Crkva Svete Trojice sagrađena je 1824. godine na mestu gde je, prema narodnom predanju, knez Miloš Obrenović noćio uoči boja i u snu obećao Bogu da će, ako pobedi Turke i srpski narod oslobodi ropstva, na tom mestu sagraditi crkvu.

Protonamesnik Aleksandar Jevtić podsetio je da se praznik silaska Svetog Duha na apostole. obeležava u znak sećanja na događaj 50 dana nakon vaskrsenja Hristovog.

U tom danu Duh sveti je sišao na apostole u Jerusalimu i to se smatra rođendanom crkve. Kao što čovek ima svoj rođendan, tako i crkva, ne samo ova, nego sve crkve mogu kao zajednički rođendan slaviti silazak Svetog Duha na apostole.

Jevtić je podsetio se u hramovima krštavamo, venčavamo, u hramovima se čitaju razne molitve za zdravlje, i u radosti, i kad nas tuga ophrva:

Zato bi ljudi zaista trebalo da budu svesni da je hramovna slava nešto što njima pripada i nešto što treba da obeleže i svojim prisustvom, kao što obeležavaju svoju porodičnu slavu.

Pogledajte celu izjavu protonamesnika Aleksandra Jevtića:

Crkva svete trojice će uskoro proslaviti 200 godina otkada je knez Miloš podigao i otkada se Srbija oslobodila od Turaka. Znak oslobođenja i jeste bio građenje crkava.

Do tada su crkve bile po šumama, bile su zabranjivane, a bogosluženja su obavljana u kućama. U tom periodu pokazano je da naša vera, zajedno sa oslobođenjem od ropstva, treba da podrazumeva i slobodu čoveka od greha, a to se upravo dešava kroz hramove u kojima se čistimo. Neka ovaj praznik daruje da se milost Božja izlije na ovaj grad i ovaj narod, kako bi došli svi mi prvo došli poznanju sopstvenih slabosti, a onda i trudu da se popravimo. Tako ćemo i biti bolji roditelji, komšije, radnici… jer ćemo imati moć samoispitivanja, a samim tim i samo popravljanja u čemu pomoć Božja i sigurno neće izostati – poručio je protonamensik Jevtić.

Liturgija u Crkvi svete Trojice počela je jutros u 9.00 časova, a sečenje slavskog kolača, obavljeno je nakon liturgije.

Sveta Trojica ili Duhovi su hramovna slava glavne kraljevačke crkve, a od 2007. godine ponovo i gradska slava. Kao gradska slava, ovaj praznik se slavio i pre Drugog svetskog rata, ali je nakon rata obeležavanje gradske slave bilo zabranjeno.

   M. M. D.