Apotekarska ustanova Kraljevo više nema mogućnosti da preuzima farmaceutski otpad od građana, dok pitanje finansiranja njegovog uništavanja i dalje nije rešeno
Lekovi kojima je istekao rok trajanja, ostaci terapije i druga neupotrebljiva sredstva iz kućnih apoteka i dalje često završavaju u kontejnerima, na deponijama ili u kanalizaciji, iako farmaceutski otpad zahteva odvojeno prikupljanje, skladištenje i bezbedan tretman.
Problem nije u tome što propisi ne postoje. Još Pravilnikom o upravljanju medicinskim otpadom iz 2010. godine bilo je predviđeno da građani neupotrebljive lekove vraćaju apotekama, koje bi trebalo da imaju vidljivo označen i zaključan kontejner za njihovo besplatno prikupljanje. Lekovi se predaju u originalnom spoljašnjem ili unutrašnjem pakovanju, odvojeno od drugih vrsta otpada.
U praksi, međutim, sistem prikupljanja lekova iz domaćinstava nije uspostavljen na način koji bi građanima omogućio da ovu obavezu jednostavno ispune.
Direktorka Apotekarske ustanove Kraljevo Lidija Torlaković kaže da ta ustanova više nema mogućnosti da preuzima stare i neupotrebljive lekove od građana.
– Pravilnik se odnosi na sve apoteke, bez obzira na to da li su državne ili privatne. Dok je Apotekarska ustanova bila velika, u svakoj opštini postojala je po jedna apoteka koja je preuzimala lekove od građana. To je morala da bude veća apoteka, jer farmaceutski otpad mora da se odvaja od drugih vrsta otpada i skladišti potpuno odvojeno od lekova koji se nalaze u redovnom prometu – objašnjava Torlaković.
Farmaceutski otpad pakuje se u posebne kese i kontejnere crvene boje, koji se pune najviše do tri četvrtine zapremine. Nakon zatvaranja ambalaža ne sme ponovo da se otvara, a otpad se privremeno čuva u posebnom, obezbeđenom prostoru do predaje ovlašćenom operateru.
– Lekovi se od građana preuzimaju u originalnom pakovanju i odlažu u poseban kontejner sa crvenom kesom i oznakom opasnog otpada. Kada se napuni do tri četvrtine, kesa se zatvara i privremeno skladišti dok otpad ne preuzme firma ovlašćena za njegovo dalje zbrinjavanje – navodi direktorka Apotekarske ustanove.
Ko treba da plati uništavanje lekova?
Jedan od glavnih problema koji je godinama otežavao primenu propisa jeste finansiranje sakupljanja, transporta i uništavanja lekova koje građani donesu u apoteke.
– Ostalo je nedefinisano ko treba da plati uništavanje farmaceutskog otpada. Ne zna se unapred ni kolika količina može da bude prikupljena iz domaćinstava, niti koliki prostor apoteka mora da obezbedi za njegovo skladištenje. Apotekarska ustanova našla se u problemu, jer troškove više nije mogla sama da snosi. Cena zbrinjavanja iznosila je oko tri evra po kilogramu otpada – kaže Torlaković.
Troškovi se, međutim, ne završavaju samo na samom uništavanju lekova. Potrebno je obezbediti posebne kontejnere, odgovarajući prostor, vođenje evidencije, preuzimanje i prevoz do ovlašćenog postrojenja.
Zbog toga su obaveze propisane na papiru godinama ostajale bez održivog sistema koji bi precizno utvrdio ko finansira ceo postupak i na koji način apoteke mogu da ga sprovedu.
Najavljen pilot-projekat „Vrati lek“
Ministarstvo zaštite životne sredine najavilo je u maju ove godine pilot-projekat „Vrati lek“, kojim bi trebalo da počne uspostavljanje sistema za besplatno preuzimanje neiskorišćenih lekova i lekova sa isteklim rokom trajanja u apotekama.
Prema najavi Ministarstva, apoteke uključene u projekat preuzimaće i privremeno skladištiti lekove, nakon čega bi trebalo da budu organizovani njihov transport i propisno zbrinjavanje. Projekat bi najpre bio sproveden na više odabranih lokacija, sa ciljem da kasnije preraste u održiv nacionalni sistem.
Za sada nije poznato da li će i kada neka od apoteka u Kraljevu biti uključena u pilot-projekat.
Zašto lekovi ne smeju u komunalni otpad?
Bacanje lekova u običan kontejner, sudoperu ili toalet nije bezazleno. Aktivne farmaceutske supstance mogu da dospeju u zemljište, površinske i podzemne vode, dok nekontrolisano odlaganje predstavlja rizik i za ljude i životinje koji mogu doći u kontakt sa odbačenim lekovima.
Zakon o upravljanju otpadom farmaceutski otpad svrstava u posebne tokove otpada za koje su potrebne posebne mere sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana. Upravljanje otpadom mora da bude organizovano tako da se rizik po zdravlje ljudi, vodu, vazduh i zemljište svede na najmanju moguću meru.
Dok sistem u Kraljevu ne bude organizovan, građani ostaju bez jasnog i dostupnog odgovora na jednostavno pitanje – gde da odnesu lekove koje više ne smeju ili ne mogu da koriste.
Propisi postoje već godinama, ali bez obezbeđenog finansiranja, logistike i apoteka koje stvarno preuzimaju lekove, farmaceutski otpad iz domaćinstava i dalje će završavati tamo gde mu nije mesto.
A. P.
