Proizvođači mleka širom Srbije protestovali su sve do danas zbog, kako i dalje navode, svog lošeg položaja i odnosa države prema sektoru mlekarstva. Situacija je, prema rečima mnogih poljoprivrednika, izrazito teška, ali problemi nisu svuda isti.
Bilansi proizvođača u velikoj meri zavise od ugovora sa otkupljivačima, pa su razlike u otkupnim cenama često drastične. Proizvođači na njih gotovo da ne mogu da utiču, jer one ne zavise ni od količine, ni od kvaliteta proizvedenog mleka.
U posebno teškoj situaciji su oni koji mleko prodaju po izrazito niskim cenama, u nekim slučajevima i za samo 25 dinara po litru. U takvim okolnostima poljoprivrednici često pokušavaju da pronađu alternativne načine plasmana svojih proizvoda kako bi nadoknadili gubitke ili spasili gazdinstvo od gašenja.
Međutim, kada je u pitanju proizvodnja i prodaja proizvoda od mleka, što se u okolini Kraljeva najčešće svodi na preradu mleka u sir i kajmak, domaćinstvo je dužno da pre izlaska na tržište sa svojim proizvodima, ispuni određene uslove i procedure.
Kako to izgleda u praksi?
Tragajući za takvim domaćinstvima, u Miločaju smo pronašli gazdinstvo Ivana i Marije Spasović, koje već dvanaest godina poseduje potrebnu dozvolu za preradu mleka i svoje proizvode bezbedno prodaje na pijacama.
„Objekat za preradu mleka napravili smo i registrovali još 2014. godine. Davno smo uvideli da prodajom sira i kajmaka zarađujemo više nego predajom mleka mlekarama. Posao jeste obimniji, ali razlika u zaradi je bila presudna da se prihvatimo većih obaveza“, kaže za portal Krug Ivan Spasović, nosilac gazdinstva.
Kako objašnjava, vremenom su se povećavale i količine proizvoda, pa su morali da pronađu način da ih plasiraju na tržište.
„U jednom trenutku morali smo proizvode da iznesemo na kraljevačku mlečnu pijacu. Pošto smo prilično udaljeni i od drugih domaćinstava koja se bave sličnim poslom, mlekarama je bilo nezgodno da dolaze do nas. Tada smo napravili i registrovali objekat za preradu, zakupili tezgu na pijaci i ovlastili prodavca koji, uz naš sertifikat i deklaracije, prodaje sir i kajmak“, objašnjava Spasović.
Za preradu mleka bilo je potrebno ispuniti određene uslove, ali Spasovići kažu da taj deo posla nije bio previše komplikovan.
„Bilo je potrebno napraviti prostoriju odvojenu od drugih prostorija u domaćinstvu, postaviti pločice i obezbediti instalaciju čiste vode kako bi higijena mogla redovno da se održava. Mi smo već imali delimično ispunjene uslove, pa smo uz manje korekcije prostoriju brzo prilagodili potrebama proizvodnje“, kaže Spasović.
Posla ima više, ali trud oko prerade se isplati
I posle 12 godina rada na ovaj način, Spasovići kažu da se nisu pokajali zbog odluke da preradu preuzmu u svoje ruke. Iako posla ima više, smatraju da se trud isplati, naročito u trenutku kada se mnogi proizvođači suočavaju sa ozbiljnim problemima oko otkupa i cene mleka.
Od 20 litara mleka, koje mlekare plaćaju oko 500 dinara, na pijaci nastaje kilogram kajmaka vredan i do 1.400 dinara, u Beogradu i Novom Sadu cene su i više.
Na pijacama u Srbiji (u gradovima poput Kraljeva i Kragujevca) cene domaćih mlečnih proizvoda trenutno su približno:
za sir (domaći kravlji)
- 500 – 700 dinara/kg za mladi ili polumasni sir
- 700 – 1.000 dinara/kg za kvalitetniji punomasni ili stariji sir
za kajmak
- 1.100 – 1.400 dinara/kg najčešća cena na pijacama
- u nekim gradovima ide i do 1.500–1.600 dinara/kg
Primer porodice Spasović pokazuje da prerada mleka može biti način da se ublaže posledice krize, ali takav model nije moguć za sve proizvođače. Većina malih farmi i dalje zavisi od otkupa mleka i cena koje određuju mlekare. Zbog toga mnogi poljoprivrednici upozoravaju da bi, bez stabilnijeg tržišta i sigurnijih otkupnih cena, mlečno govedarstvo u Srbiji moglo da se suoči sa ozbiljnim padom proizvodnje.
Aleksandar Raković
