„Kad Bog da dete, on „da i uz dete“: jeste teško, ali uvek se sve na kraju obezbedi i zato je važno da se deca rađaju, da nas bude što više i da ne nestanemo sa ovih prostora“, poruka je ove samohrane majke
Maja Kovačević uz Vrdila kod Kraljeva, majka je jedanaestoro dece. Ovog septembra ispratila je svu svoju decu u đačke klupe. Najstarija ćerka upisala je prvu godinu fakulteta, a najmlađi sin -prvi razred osnovne škole.
Majina najstarija ćerka ove godine upisala je Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, dvojica sinova pohađaju srednju Ugostiteljsko-turističku školu u Vrnjačkoj Banji. Pored toga Maja, koja je od smrti supruga (preminuo je pre nekoliko godina) samohrana majka, od prvog do osmog razreda, đaka nema jedino u trećem. Stasavanje i najmlađeg sina za školsku klupu, čini ovaj ovaj septembar potpuno drugačijim od svih prethodnih.
Pogledajte VIDEO prilog:
– Sva deca sada idu u školu, svi su prepodnevna smena i ujutru kada odu, ja ostanem sama. Takođe zbog školovanja dva sina žive u Vrnjčkoj Banji, a ćerka u Kragujevcu. Prvih nekoliko dana mi je bilo zanimljivo. Isplaniram šta ču sve da radim i kako ću da sednem da pogledam nešto ili pročitam knjigu, ali oseća se velika praznina i tišina. Kod nas je uvek guzva i buka i tako sam navikla da funkcionišem. Najviše volim vikend kada se svi okupimo i kada nam je puna kuća.
Raditi domaći, pripremati rančeve, odeću, užinu, ispraćati i dočekivati iz škole svakog dana osam osnovaca, za mnoge zvuči neverovatno.
– Malo nam je ujutru gužva dok se svi spreme, nekada izmešaju pribor, pa se desi da fali nekom šestar, nekom pero, mada smo se već uhodali i ništa nam nije veliki problem. Ovi manji koji su do četvrtok razreda idu u skolu u Vrdila, kako je ona blizu naše kuće mogu da idu sami, a ovi koji su do osmog razreda idu u školu u Roćeviće i do tamo idu školskim autobusom. Što se tiče učenja, pomažu jedni drugima, ali dolazi nam i učiteljica koja dodatno radi sa njima ono što im nije jasno.
Iako je u domu Kovačevića veselo kao i uvek, svi znaju svoje radne zadatke i pomažu jedni drugima.
– Nije teško da se uči, omiljeni predmet mi je matematika – kaže Jovan koji je ovog septembra pošao u drugi razred OŠ „Jovan Dučić“ u Vrdilima.
– Ja pomažem mami po kući, kako oko spramenja hrane, tako i kada se zaprlja uzmem da očistim. Takođe, ima posla i u plasteniku, pomažem oko zalivanja, čupanja korova – priča Mihajlo, koji je druga godina srednje Ugostiteljsko-turističke škole u Vrnjačkoj Banji.
– Braća i sestre koji su u nižim razredima me pitaju da im pomognem oko zadataka, ali ja onda uzmem pa im uradim sve – ističe Ratko koji pohađa sedmi razred OŠ „Jovan Dučić“ u Vrdilima.
Školovati jedanaestoro dece velika je sreća, ali i ogroman podvig za svakoga, a posebno za samohranu majku. Priznaje Maja da je svakog septembra hvata panika da li će uspeti sve da im obezbedi. Bilo je tako i na početku ove školske godine. Knjige za svako treće dete su besplatne. Ona pojašnjava da su dokupili samo radne sveske, a najveći izdatak su im obuća i odeća. Ipak, sve na kraju uspešno savladamo, poručuje ova hrabra majka.
– Kad Bog da dete, on „da i uz dete“. Jeste teško, ali uvek se nađe i sve se na kraju obezbedi. Bitno je da se deca rađaju, da nas bude što više i da ne nestanemo sa ovih prostora.
Slikarstvo, muzika, kulinarstvo – svako od jedanaestoro Majine dece ima oblast kojom bi volelo da se bavi, a ona je tu da ih podržava na njihovom putu odrastanja.
A. Petrović
