Dok drugi u ovaj posao ulaze sa električnim mašinicama i savremenom opremom, Marku Daiševiću iz sela Tavnik kod Kraljeva i dalje su dovoljne ručne makaze, torba prebačena preko ramena i bicikl kojim od proleća do početka leta obilazi kotlenička sela. Od jednog do drugog domaćinstva, od stada do stada, za njim ostaju uredno ošišane ovce i posao završen brzinom koju je teško dostići.
Marko se od svoje desete godine bavi poljoprivredom na porodičnom imanju. Oduvek je bio posebno vešt u šišanju ovaca. Danas, posle više od 20 godina iskustva, tokom jedne sezone uspe da ošiša oko 3.000 grla.
Od drugih se izdvaja jednom izuzetnom veštinom: ovce šiša isključivo ručnim makazama. Ni to ne bi bilo neobično da mu za šišanje jednog grla nije potrebno svega pet minuta. Njegovo vreme i dalje je daleko od poznatih svetskih rekorda, ali je u kraljevačkom kraju teško pronaći veštijeg majstora od Marka Daiševića.
– Poljoprivredom se na svom imanju u Tavniku bavim još odmalena. Negde, čini mi se, od petog razreda počeo sam da šišam ovce. Tada su električne mašinice još bile teško dostupne i ja sam, poput ostalih, ovce šišao ručnim makazama. Toliko sam se u međuvremenu izveštio da još nisam sreo nekoga ko mašinicom šiša ovce brže nego ja ručno – kaže naš sagovornik za portal Krug.
Premda jednu ovcu ošiša za svega pet minuta, tokom dana obično obradi oko 50 grla. Marko kaže da ga više okolnosti sprečava da taj broj bude veći:
– Kada bi bilo većih stada u našem kraju i kada bih imao pomagače, sigurno bih uspevao da ošišam i više ovaca. Najčešće tokom jednog dana obiđem više gazdinstava, pa dosta vremena izgubim u putu i dugim pauzama. Uglavnom srećem staračka domaćinstva, u kojima ne mogu da očekujem pomoć pri hvatanju i vezivanju ovaca, a i na to odlazi mnogo vremena. Takođe, imam veoma mnogo poziva, pa i na to jedino veliko gazdinstvo u Obrvi, na kojem gaje 200 grla, odem tek nakon što obiđem nekoliko manjih domaćinstava. U tom putu gube se i snaga i vreme. Šta ću – takav je posao.
Marko ističe da je sve teže pronaći radnika spremnog da se prihvati ovako teškog posla, koji se često obavlja od jutra do mraka.
– Ne samo da je posao težak zbog toga što dugo traje već izaziva i često nepodnošljiv bol u donjem delu leđa i kolenima. Jasno je da će od takvog posla svako pobeći, mada, eto, ne i ja. Iako mi prihod od šišanja mnogo znači, ne mogu da kažem da je novac jedini razlog zbog kojeg ne ispuštam makaze iz ruku. Ja ovo i volim da radim – iskren je Marko.
Tokom sezone, koja počinje u aprilu i traje do juna, dok ne počnu velike vrućine, Marko Daišević ošiša oko 3.000 ovaca. Njegova računica je sasvim jasna ako se uzme u obzir da šišanje jednog grla košta 45 dinara.
– Ja se za posao ne brinem. Konkurencije ima, ali toliko nas je malo da posla ima napretek za sve. Neki su, koliko čujem, uložili ogroman novac u kupovinu profesionalnih mašinica, kakve koriste, recimo, u Australiji ili na Novom Zelandu, pa im se sada žuri da isplate investiciju. Ja, kao što vidite, radim koliko mogu. U torbu spakujem makaze i klešta za čišćenje papaka i tako, na biciklu i sa torbom o ramenu, krenem u nadnicu po kotleničkim selima – priča Marko.
Dok savremene mašine polako potiskuju stare alate, Marko Daišević ne odustaje od zanata koji je naučio još kao dečak. Svakog proleća ponovo stavlja makaze i klešta u torbu, seda na bicikl i kreće od sela do sela. I tako, bez velike buke i skupe opreme, samo veštinom ruku i iskustvom sticanim duže od dve decenije, čuva jedan težak i sve ređi seoski zanat, a sa hiljadama ošišanih ovaca iza sebe, i dalje je jedan od najtraženijih majstora među ovčarima kraljevačkog kraja.
Aleksandar Raković
