O tome kako su mladi predstavljeni u različitim medijima tokom novembra 2020, godine pandemije, saznajemo iz istraživanja Mladi u medijskom ogledalu Krovne organizacije mladih Srbije
Milja Zdravković, programska asistentkinja za odnose sa javnošću KOMS-a, za ovo četvrto po redu izdanje kaže da je fokus na mejnstrim medijima, omladinskim medijima i jutjuberima i kako su mediji izveštavali o mladima u pandemiji, dok je metodologija ostala uglavnom ista kao u prethodnim istraživanjima.
Istraživanje počinje delom koji se oslanja na rezultate KOMS-ovog Alternativog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji. Istina je da tu ima toliko zanimljivih podataka i da svaki vredi analizirati, ali na sreću, 12. avgusta izlazi ovogodišnji Izveštaj, pa sačekajte da vidite sve zanimljive podatke.
MLADI PREDSEDNIKU NE VERUJU
Čak tri četvrtine ispitanika istaklo da ne postoji političar kojem veruju, a predsednik republike dobio je nezavidnu ocenu 1,56 od 5. Najviše ocene dobile su vojska i crkva (2,88 i 2,6).
– Svi rezultati u direktnoj su vezi sa pandemijom – lja Zdravković, – čak i oni koji na prvi pogled ne izgledaju tako. Za 2020. godinu se smanjio procenat onih koji žele da napuste Srbiju i to povezujemo sa pandemijom, jer se osećaju sigurnije tu gde jesu, ali i dalje veliki broj mladih želi da napusti zemlju.
OBRAZOVANJE U DOBA PANDEMIJE
U tom duhu Milja predlaže istraživanje Život mladih u Srbiji: uticaj kovid-19 pandemije gde se može naći kako su mladi ocenili obrazovanje u vreme pandemije i koje su njihove preporuke:
– Potrebno je ojačati kapacitete, obuke nastavnika i nastavnica… Mislim da nismo bili spremni na onlajn način školovanja, mada postoje i oni koji su se super snašli. Ja sam i dalje studentkinja i neki moji profesori su se odlično snašli i prilagodili nastavu – ocenjuje naša sagovornica.
Svaki deseti ispitanik u ovom istraživanju smatra da je dovoljno obučen za postupanje u vanrednim situacijama (poplave, požari, zemljotresi). Milja ističe situaciju kojoj je sama prisustvovala u komšiluku u svom rodnom gradu:
– U Domu učenika, učenici i učenici prilično netainteresovano posmatraju obuku za zaštitu od požara. Meni se to oduvek dopadalo, ali takvu obuku nikada nisam imala i smatram da nisam obučena za to, pa mislim da bih reagovala savesno i po onome šta mi intuicija kaže. Poruka institucijama je da se uvedu neki časovi, obuke, pre svega za srednje škole, a to nije samo prva pomoć kada idemo na vožnju.
KO MLADE I KAKO PREDSTAVLJA U MEJNSTRIM (glavnim ili preovladavajućim) MEDIJIMA?
Na ovo pitanje naša sagovornica odgovara podatkom da je, nažalost, trend iz prethodnih istraživanja nastavljen; mladi su, uglavnom, predstavljeni kroz temu bezbednosti, odnosno crnu hroniku, kao mladi počinioci i žrtve.
– Tužno je videti da se mladi u mejnstrim medijima prikazuju kao takvi. To su, uglavnom, Blic i Informer, a ja dodajem i Mondo, koji je doživeo oštri zaokret ka tabloidnom novinarstvu… Mi želimo da mladi budu prikazani u realnom svetlu – poruka je sagovornice Izazov Plusa, omladinske redakcije portala Krug.
Milja Zdravković, programska asistentkinja za odnose sa javnošću KOMS-a, ocenjuje da analizirani mediji jesu izveštavali o mogućnostima na tržištu rada, o onom šta se nudi, ali je mali procenat tema bio posvećen temi obrazovnja i tu se uglavnom pisalo u negativnom kontekstu o tome da su ustanove bile mesta gde se širila zaraza, pisano je o zatvaranju škola, fakulteta, održavanju ispitnih rokova…
– Mislim da je bitno da se u vestima nude rešenja i predlozi i da tekstovi posvećeni mladima ne budu samo puko izveštavanje (u analiziranom istraživanju 67% medijskih sadržaja posvečenih mladima bilo je negativno, a 28% pozitivno).
OMLADINSKI MEDIJI
Omladinski mediji imaju sve ono što fali mejnstrim medijama – inovativnost, duhovitost, način prilagođavanja publici kojoj se obraćaju. Oni su pozitivno ocenjeni, oni nude i preporuke i rešenja, imaju prilagođen jezik, dosta su praćeniji i obraćaju pažnju na više tema nego preovlađujući mediji ( Vice, Noizz, Talas, Oradio, Megafon, Vugl)
Naša sagovornica ocenjuje da je tako zbog pandemija koja je većini medija bila u fokusu:
– Mi smo to nazvali “narativima o pandemiji”. Potrebno je diverzifikovati poruke koje su se slale mladima tokom pandemije. Ne možeš istu stvar da kažeš meni i mojoj baki. Mislim možeš, ali zavisno od toga kakvu reakciju želiš na to. Potrebno je prilagoditi se. Neki formati moraju da se menjaju. I mi imamo tik-tok, prate nas mladi. Čak i odgovaraju na ono što pišemo. Nije teško probiti se na novim stvarima, ali je teško prilagoditi se. Mladi su definitivno na društvenim mrežama.
JUTJUB OMLADINSKI KANALI
Krovna organizacija mladih Srbije ima svoj YouTube nalog pod nazivom 1000 zato.
Istraživanje je pokazalo da u prvih 20 najpopularnijih YouTube 20 kanala u Srbiji ne ulaze muzički kanali, već samo autentični, oni koji imaju vlog:
– Znam da većina ljudi ima predrasude o tome šta se priča na YouTube, na nekim kanalima koje deca gledaju, ali sa ovim kanalima je situacija potpuno drugačija i oni su baš pozitivno ocenjeni. Oni na svojim kanalima pozivaju na dobro ponašanje, na poštovanje pravila. Pozivaju na nošenje maski, na vakcinaciju, rade na širenju svesti o pandemiji i savetuju na šta je potrebno obratiti pažnju. Tu su i neki kreativni saveti – šta raditi tokom karantina, kako ubiti vreme i tome slično – pojašnjava naša sagovornica, dodajući da nijedan od 20 analiziranih jutjub kanala nije radio bilo šta što bi se moglo smatrati neodgovornim ponašanjem tokom pandemije.
PREPORUKE
Ako za kraj treba izvući preporuke, onda je vrlo važna ona da bi mejnstrim mediji trebalo da prilagode svoje sadržaje mladima, da ih posmatraju u drugom svetlu. Jer, mladima nije mesto samo u crnoj hronici, nego ima i mnogo uspešnih, aktivnih mladih. S druge strane, neophodno je da se i omladinski mediji više prilagode mladima, da budu aktivniji na društvenim mrežama, da se sami suzdrže od klikbejt naslova i da budu mediji kod kojih će naslov uvek pratiti tekst. Jutjuberi bi, po onome što su pokazali tokom pandemije
Trebalo da zadrže pravac koji su do sada imali, da budu dobar primer i da zadrže odgovorno ponašanje, jer pandemija još uvek traje. Njihova uloga je velika i u pozivanju na odsustvo govora mržnje, na kritike podsticanje nasilja, a vrlo je važna i uloga pozivanja na akciju.
Lazar Simić
*Ovaj medijski sadržaj je isključivo odgovornost autora/ki i ne odražava nužno stavove Evropske Unije
O svemu ovome, ali i mnogim drugim temama, ceo video intervju možete pogčedati u podkastu Izazov Plusa pod nazivom „Zoomiranje“. Preporučujemo emisiju vašoj pažnji.
