Brojne najave vlasti o ulaganju kako bi tvrđava Maglič kod Kraljeva bila pristupačnija za turiste odavno se svode samo na obećanja i niko ne zna kada će reku premostiti ćuprija
,,Sredstva za most preko Ibra prema srednjovekovnoj tvrđavi Maglič, su obezbeđena i radovi će uskoro početi. Inače, na nivou Vlade Srbije se pripremaju projekti pa će, kada se taj novi most pređe, na poljani biti podignuto etno selo, otvoren restoran u bunkeru pokraj pruge, postavljen panoramski lift do same tvrđave, a dole parking prostor…’’. To je samo jedan od najava lokalne vlasti, koju je medijima saopštio dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva još krajem 2022. godine, tri godine od pada starog mosta u reku. I, za projekat i gradnju mosta i etno sela Ministarstvo građevinarstva bi izdvojilo 451 milion dinara a grad Kraljevo 24 miliona dinara, što je tada potvrdio i tadašnji ministar Goran Vesić.
Pre toga, prema projektu koji je sačinjen a naručen od ovdašnje Turističke organizacije, bila je najavljena gradnja ćuprije preko Ibra ka tvrđavi dužine 70 metara, a širine 1,3 metra. Kraljevačka firma ,,Amiga’’, čiji je vlasnik Miroslav Tlačinac trebalo je da most sagradi za dva meseca po ceni od 15 miliona dinara. Bile su čak na buduće gradilište dopremljene i mašine, ali se od tog posla odustalo zbog, navodno, lošeg projekta…
Bilo je tu još najava projektovanja i gradnje i kada bi se neko ko je sve to slušao i o tome čitao,li smatrajući da je obećano obavljeno, pri dolasku na lice mesta pomislio bi da je zalutao. Sve je, zapravo, poput starog mosta ,,palo u vodu’’, a novog nema ni na papiru.
Istina, u razgovoru sa Slavišom Čamagićem, odgovornim urbanistom u kraljevačkoj Direkciji za urbanizam i izgradnju doznajemo da je u ovoj ustanovi sačinjen novi projektni zadatak u kome se zahteva projektovanje mosta sa pasarelom dužine 142 metra, a 4,5 metara iznad postojeće magistrale. U tom aktu se kaže da bi budući projekat morao da bude u skladu sa prostornim planom područja u kome se predviđa izmeštanje sadašnje magistrale, izgradnja hidroelektrane na Ibru i u skladu sa budućim izgledom ambijenta i, naravno, pravilima struke.
Namera je da se izrada projekta poveri budućem izvođaču radova. A, kada će to biti, da li onaj obećani novac iz državne kase od pre tri godine još postoji i kada će radovi početi niko nije od lokalne vlasti znao da nam kaže, ni nama ni odbornicima na poslednjoj sednici gradske skupštine.
Po svemu sudeći, da tvrđava ne bi bila baš ,,neosvojiva’’ uporne turiste skelom, kao davnih godina preko Ibra prevoze volonteri, članovi udruženja „Maglič grad“.
Tako, zbog podužeg raskoraka između obećanog i ostvarenog, sve se učestalije i nameće pitanje: Kako li su gore i koliko dugo samu tvrđavu gradili podanici kralja Uroša Prvog Nemanjića u 13. veku za odbranu okolnih manastira od najezde varvara? A, shodno legendi građena je po naredbi Jerine, žene despota Đurđa Brankovića. Zato se ona u narodu još i naziva Jerininim gradom, ograđena je sa 270 metara bedema i sa osam kula. Unutra su ostaci palate, crkve, bunara… a Ibar su tada, veruje se ovde, dobronamernici, takođe, kao danas prelazili nekim plovilom…
M. Dugalić
izvor: Politika
