„Dobra violina ima pet žica: četiri na čivijama i jednu u srcu onog ko je svira“, govorio je Đorđe Balašević, a vi probajte da zamislite kako je tanana i divna ta peta žica u srcu ovog mladog violiniste
Jedna od najlepših strana muzike je kažu što, kada te pogodi, ne osećaš bol, već naprotiv – čisto uživanje. Tako ćete, verujemo, i kad prvi put odslušate instrumental „Bate Groove“ Nemanje Mijatovića i Balkan Projekt Orchestra, biti sigurni da ste upravo čuli četiri i po minuta čiste muzike.
Naš Kraljevčanin Nemanja Kenedi Mijatović započeo je svoju solo karijeru. Muzičku magiju na koju je publika divno odreagovala Nemanja objašnjava kao svoj „lični doživljaj muzike“:
– Tu su i čiste moje emocije utkane u muzičku temu i zaokružene u mnogo lepu muzičku celinu u kojoj svako može da prepozna lepotu melodije koja nije teška za slušanje, već veoma pitka.
Nemanja je uradio kompletnu kompoziciju, od same teme – do aranžmana.
Pogledajte VIDEO reportažu o Nemanji:
– Oko aranžmana pomogao mi je prijatelj sa kojim sam odrastao, Kraljevčanin Marko Cvetković. Pomogao je mnogo i oko celog produkcijskog dela, jer se u sve to više razume od mene tako da smo, u suštini, nas dvojica pretvorili temu u muzičku celinu koja zvuči tako kako zvuči sada –kaže Nemanja.
Kao dete iz muzičke porodice, jer su mu se muzikom bavili i roditelji, Nemanja je svoju sklonost ka muzici, ali i talenat, počeo da iskazuje još u najranijem detinjstvu, sa dve-tri godine. Osnovnu Muzičku školu „Stevan Mokranjac u Kraljevu“ upisao je sa svega šest godina „iz prve“, iako još nije znao ni da čita, niti šta su note.
– Moji roditelji su se bavili narodnom muzikom, od nje smo i živeli, pa sam i ja relativno rano počeo da sviram i bavim se narodnom muzikom. Imao sam, možda, svega desetak godina kada sam od muzike počeo da zarađujem – priseća se Nemanja.
Violina je, kaže, sasvim slučajno postala njegov instrument jer je, zapravo, želeo da svira klavir. Procenivši da ima jako dobar sluh, oni koji su odlučivali o prijemu u školu bili su mišljenja da bi trebalo da svira violinu. Ispostavilo se da je to, kaže Nemanja, bila sjajna odluka, jer violinu toliko voli da kaže kako će je svirati sve dok je živ. Posle osnovne, u Kraljevu je završio i srednju muzičku školu, a na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, na Odseku za violinu, diplomirao je kod profesorke Jelene Rokvić.
– Završio sam taj instrumentalni odsek i godinama sam se bavio „estradnim“ delom muzike koji je kod nas nekako najviše zastupljen. Radio sam razne projekte, koncerte, sarađivao i sa najvećim zvezdama ovog regiona. Sa Aleksandrom Sofronijevićem sarađivao sam desetak godina, ali od početka 2023. godine sam samostalni umetnik, jer sam želeo da napravim neki svoj projekat i da svoju emociju i svoj doživljaj muzike pretočim u neke trajne snimke instrumentalne muzike koji će ostati iza nas. Nekako, i u životu, i što se muzike tiče, uvek krećem iz srca i od čiste emocije. Ko to prepozna, on će uživati šta god mi odsvirali ili napravili, tako da uvek krećem od toga, a vreme će najbolje pokazati kuda će to da vodi i da li će ta instrumentalna muzika da se vrati na neke svoje slavne staze – ističe u razgovoru za portal Krug Nemanja uz ocenu da je „vreme, ipak najbolji pokazatelj za sve“.
Iako je tokom školovanja svirao samo klasičnu muziku, naš sagovornik je svoj prvi kontakt sa tradicionalnom muzikom imao u kraljevačkom „Abraševiću“. Sve što je naučio o tradicionalnoj, a kasnije i o narodnoj muzici, naučio je, kaže, u tom kulturno-umetničkom društvu.
– Baš to iskustvo bilo je najjače i doprinelo da se muzikom bavim na ovaj način. Te sredine su sjajne za talentovanu i osetljivu decu koja traže način da se muzički iskažu i predstavljaju divan put da jedno takvo dete kasnije postane najpre dobar čovek, pa tek onda dobar muzičar, vokalni ili instrumentalni izvođač.
Reakcijama publike na numeru „Bate Groove“ je, kako kaže, više nego zadovoljan, jer su reakcije i komentari kolega muzičara, ali i ljudi koji nisu iz sveta muzike – sjajne:
– Vidim da je ljudima, jednostavno, jako zanimljivo to što smo uradili. Možda su najlepši komentari da im je, nekako, sve to muzički blisko. Niko mi do sada nije rekao da mu je nešto nejasno, ili da mu je neki momenat bio težak za slušanje, nego je svima bilo pitko. Uvereni smo da je ovo što radimo definitivno nešto što fali na našoj sceni i da treba još takvog materijala. A komentari na društvenim mrežama i na YouTube kanalu su prelepi i hvala onima što kažu da im prosto bude žao kad se numera završi, odnosno – kad prođu ta četiri i po minuta.
Nemanja dodaje kako je njegov zadatak sada da napravi sledeća „četiri i po minuta“, pa od planova ističe da je i dalje aktuelna promocija instrumentala „Bate Groove“, ali sa prijateljima muzičarima ne gubi vreme:
– Snimamo u studiju jednu pesmu, jako lepu i zanimljivu, pošto imamo i taj vokalni deo. Deo tog projekta su i dvoje mladih, školovanih, više nego talentovanih muzičara iz Kraljeva. Uz neke nove instrumentalne numere, biće i vokalnih, dakle, od svega pomalo. Najvažnije mi je da u svom poslu uvek uživam. Muzika je za mene, definitivno, smisao života.
Tokom razgovora, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, gde je dobrim delom sniman i spot za „Bate Groove“, srećemo Uroša Pirića, muzičara iz Kraljeva, čiji su bubnjevi obojili ovu instrumentalnu numeru. Uroš kaže da su se i on, i Nemanja slučajno sreli pre nego što je do saradnje na ovom projektu došlo:
– Nemanja mi je rekao: „Imam neku „stvar“, snimamo. Hoćeš li da čuješ malo kako to zvuči?“ Pustio mi je, ja se oduševio, on pitao želim li da se pridružim i krenuli smo. Videli smo se par puta, malo popričali kako bi to bilo najbolje, kako je moderno, kako mi to generalno osećamo, svako od nas… Tako je krenuo taj put snimanja i rada na ovom projektu. Snimanja i uživanja, jer mi prvenstveno volimo muziku i bavimo se tim poslom zato što ga volimo. Posvetili smo ceo život tome, a neke nove priče se tek spremaju. Čuli ste da uskoro ide sledeća stvar koja je već u realizaciji.
Sa osmehom se u razgovor vraća Nemanja i kaže kako reč „bate“ iz naslova muzičke numere, bar Kraljevčanima nije potrebno posebno predstavljati, jer je ona nekada bila još češća nego sada uzrečica u gradu na Ibru i korišćena je da se pokaže prisnost u razgovoru:
– Većina nas iz Kraljeva dobro zna šta znači „bate“. Sa druge strane, mi imamo taj neki naš prepoznatljiv pristup muzici. Mi jesmo sada neka novija generacija, ali učili smo od jako dobrih naših starih majstora-muzičara ovdašnjih. Kao Kraljevčani, smatram da imamo neku posebnu empatiju prema svom gradu. Tako i ja lično – iskreno osećam da sve što znam i kompletnu zahvalnost dugujem svom gradu, svojim učiteljima, svojim kolegama i drugarima sa kojima sam stasao kao muzičar, tako da je „Bate Groove“, jednostavno, kraljevačka priča.
Uz „jedvačekanje“ novih Nemanjinih „kraljevačkih priča”, rastali smo se uz osećaj koliko je dobro što je on ostao svoj i „običan”:
– U životu se, na kraju, samo to računa. Smatram da nikada ne smemo da smetnemo sa uma da je muzika postojala pre nas, a postojaće i mnogo posle nas. Ima u njoj trendova koji se menjaju, ali moja želja je da se posebno mladi ljudi malo više pozabave kvalitetnom muzikom – poručuje Nemanja koji ima svoju violinu i želju da popravi svet u onom delu u kojem to ume i može.
Dok ga slušam, setih se reči Đorđa Balaševića koji je govorio da „dobra violina ima pet žica: četiri na čivijama i jednu u srcu onog ko je svira“. A vi probajte da zamislite kako je tanana i divna ta peta žica u srcu Nemanje Mijatovića.
M. M. D.
