Njihova dela ne traže aplauz, ali menjaju živote – oni su mladi čiji humani rad stoji iza osmeha, pomoći i nade
Kada se suočavamo sa katastrofama, humanitarnim krizama ili svakodnevnom potrebom za podrškom najugroženijima, postoji grupa onih koji su uvek prvi na svakom takvom „frontu” – volonteri Crvenog krsta. Iako retko ili gotovo nikada ne traže pažnju, njihov rad je neprocenjiv i zaslužuje da bude ispričan.
„Pristupio sam Crvenom krstu kada sam pošao u drugi razred, po preporuci drugarice iz ulice, i nisam iskreno znao šta je to i čime se oni bave. Radionice su mi delovale zanimljivo, a onda sam, zapravo, imao privilegiju da upoznajem Crveni krst kroz sopstveno odrastanje i volonterizam je postao nešto što sam prisvojio kao deo sebe“, priča Bogdan Jašović, dugogodišnji volonter u Kraljevu.
Ovi, uglavnom mladi ljudi, stubovi su zajednice – pojedinci koji svoju energiju i slobodno vreme nesebično ulažu u misiju pomoći, solidarnosti i nade. Crveni krst ima ogromno poverenje u svoje volontere, a oni su ti koji nose i pokreću aktivnosti, dodaje Bogdan i naglašava da svaki volonter sam odlučuje koliko može i želi da se posveti ovom humanom pozivu.
„Zato je svaki sat dobrovoljnog rada dragocen: to su volja, energija i vreme pojedinca koji brine o zajednici i ljudima oko sebe. Suočavamo se sa tehničkim ograničenjima, ali i emotivnim izazovima. Za mene je neprocenjivo kada neko dete prvi put u životu vidi more u odmaralištu Crvenog krsta ‘Krista Đorđević’ u Baošićima, a onda shvatiš da je tvoja realna mogućnost da mu promeniš svet ograničena na tih deset dana… Briga o pojedincu mora dolaziti sa svih strana – od države, škola, institucija, kompanija, ali i porodice i prijatelja. Na nama je da uradimo onoliko koliko je u našoj moći – i možda malo više od toga“, poručuje Bogdan.
Sa sličnom pričom, ali uz prve korake u znaku znanja i takmičenja, u Crveni krst je ušao i Nemanja Obradović. U petom razredu učestvovao je u kvizu „Šta znaš o Crvenom krstu“ i tada je u njemu probuđena želja da sazna više. Da volontira je počeo tek u srednjoj školi i, kako kaže, to mu je jedna od najboljih životnih odluka.
„Po meni, osnovna ideja Crvenog krsta je ublažavanje ljudske patnje. Za nekoliko sati našeg truda dobijamo doživotnu zahvalnost i osmehe koji nekima dugo nisu bili na licu. Ne postoji vrednija nagrada. A sa druge strane, najjači utisak na mene ostavila je tema o najvećem činu ljudske zlobe – trgovini ljudima, najčešće decom. Ako naš program edukacije spase bar jednu potencijalnu žrtvu, smatraću da smo učinili mnogo“, ističe Nemanja.
Balansiranje između obaveza i volonterskog rada često je teško – posao koji nije obavezan, neretko ostaje neprimećen.
„Smatram da su altruizam, empatija, humanost, nesebičnost i solidarnost osobine koje čine volontera, ali i u osnovi svakog čoveka. Nažalost, okruženje i svet često ga navode da se iskvari. Volontiranje je jedan vid ispunjavanja moralne i društvene obaveze koju imamo kao pripadnici zajednice koju zovemo čovečanstvo. Zato – biti volonter znači biti Čovek, sa velikim slovom Č“, zaključuje Obradović.
Mnogo je izazova iza njih – lepih, ali i teških trenutaka koji ostaju zauvek urezani u sećanju.
„Najviše se pamte situacije kada shvatiš da je sledeći korak spasavanje nečijeg života. Težina toga nikada ne prolazi. Ali, prijateljstva koja sam stekao u Crvenom krstu su neraskidiva i uvek će biti moj najlepši deo ove priče“, kaže Uroš Komatina, još jedan mladi volonter Crvenog krsta Kraljevo.
Svi zajedno ističu da je vreme pandemije bilo najteže: izolacija, strah, neizvesnost i najveća odgovornost. U trenutku kada je zvono na vratima značilo mnogo više od obične posete -upravo su volonteri nosili pomoć, lekove i nadu onima koji nisu smeli da napuštaju svoje domove.
Svetski dan volontera obeležava se 5. decembra još od 1985. godine, sa ciljem podizanja svesti o ogromnom značaju volonterskih aktivnosti za društvo i zahvalnosti prema onima koji nesebično pomažu.
Topla reč, pružena ruka, jedan sat vremena – ponekad je baš to dovoljno da se nečiji svet promeni. Volonteri nas svakog dana podsećaju da moć dobrote živi u svakome od nas.
Svaki zavoj, svaka dostavljena namirnica, svaka neprospavana noć na terenu – dokaz su da dobrota i empatija i dalje pokreću svet. Herojstvo ne mora da bude glasno i zato – podržimo volontere, odajmo im priznanje i inspirišimo se primerom onih čija dela mogu da budu stalni podsetnik da moć promene leži u svakome od nas.
T. A.
